Izvor: Radio 021, 12.Dec.2018, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare, pritisak na medije u porastu
Medijska sloboda, jedno od osnovnih ljudskih prava i temelja svake demokratske i pravne države, u Srbiji je ugrožena, prostor za debatu je sužen, a napadi na novinare su u porastu, ocenjeno je u Beogradu na predstavljanju analize o medijskim slobodama u okviru evropskih integracija.
Analiza "Sloboda izražavanja i medijske slobode u Srbiji u procesu EU integracija" predstavljena je u EU info centru, a analizirana su stanja i trendovi u pregovaračkim poglavljima 5, 8, 10, 23, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << 28 i 32 u periodu od usvajanja medijskih zakona 2014. godine do sredine septembra 2018. godine, a odnose se na oblast slobode izražavanja i oslanjaju na postojeće izveštaje domaćih i međunarodnih organizacija i institucija, pravne propise i istraživačke tekstove.
Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i jedan od autora analize, rekao je da je trend fizičkih napada, verbalnih pretnji i pritisak na novinare u porastu od 2013. godine i da su 2017. godine zabeležena 92 napada, a da se trend nastavlja i ove godine i da je za prvih osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare.
Popović je podsetio i da je Srbija pala za deset mesta, odnosno sa 66. na 76. u izveštaju Reportera bez granica i organizacije Freedom haus, što je jedan od najvećih padova u svetu. On je kazao da je problem što na napade nadležne institucije ne reaguju adekvatno, reaguju veoma sporo ili uopšte ni ne reaguju.
Popović se osvrnuo i na naslovne strane novog broja "Ilustrovane politike" navodeći da je cilj sprovođenje kampanje kako bi se optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije oslobodili.
Maja Stojanović iz organizacije Građanske inicijative i jedna od autorki analize, govorila je o finansiranju medija putem javnih nabavki, navodeći da brojni republički organi, kao i lokalne samouprave nastavljaju praksu finansiranja medija putem javnih nabavki i da na taj način zanemaruju pravila o konkursnom sufinansiranju medija i posredno vrše uticaj na uredjivačku politiku.
Kako je navela, najdrastičniji primer je novinska agencija Tanjug, koja iako ugašena zvanično, odlukom Vlade Srbije još krajem 2015. godine nastavlja da radi i dobija novac i druge poklone od državnih institucija.
Ona je kazala da je, kada je u pitanju kontrola koncentracije medijskog vlasništva i konkurencija u oblasti medija i finansiranja medija kroz davanje državne pomoći, primećeno selektivno davanje te pomoći, kojim država na otvoreni način diskriminiše medije koji na kritički način izvešatavaju o radu njenih organa.
Tanja Maksić iz BIRN-a rekla je da je proces konkursnog finansiranja pretvoren u koruptivni mehanizam, te da je neophodan efikasan sistem koji će pratiti kako se troši držvni novac i koji su efekti.
U analizi o slobodi izražavanja autori su se osvrnulii na rad REM-a za koji Stojanović kaže da ima nedostataka i nepravilnosti, a koji se odnose na sastav i izbor članova tog tela, izveštavanje tokom predizbornih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore, kao i izbore upravnih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine.
Problemi u rad REM-a kako je navela, odnose se i na kontrolu medijskog sadržaja u medijima sa nacionalnom frekvencijom u kojim se neretko pojavljuje govor mržnje, a Stojanović je navela i da REM "žmuri" na političku zloupotrebu medija, funkcionersku kampanju u predizbornom periodu i slično.
Kao primer navela je da je u predizbornoj kampanji za predsednikčke izbore 2017. godine monitoringom organizacija BIRODI utvrdila, da je kandidat vladajuće većine Aleksandar Vučić dobio 15.000 sekundi više na vodećim televizijama nego svi kandidati zajedno.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
