Izvor: Radio 021, 30.Avg.2018, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za nadzor na Koridoru angažovana firma sa crne liste Svetske banke
Svetska banka stavila je pre tri godine na crnu listu poznatu američku konsultantsku kuću "Luj Beržer", koja je od 2011. angažovana za posao nadzora na Koridoru 10, na deonici kroz Grdeličku klisuru, na kojoj se urušio potporni zid.
"Luj Bežeru" je na godinu dana bilo zabranjeno učešće na projektima koje finansira ta banka, zbog uloge u korupcionaškoj aferi. Kako je ta međunarodna institucija utvrdila, predstavnici te američke firme su podmićivali lokalne političare >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u Vijetnamu, kako bi realizovali dva projekta koje je finansirala Svetska banka. Na sajtu "Luj Bežera" navodi se da je u Srbiji prisutan od sedamdesetih godina prošlog veka, da je učestvovao u poslovima vrednim milijardu evra, među kojima su rekonstrukcija mosta preko Ade i Koridor 10, gde je dobio nadzor cele deonice od Grabovnice do Levosoja, koja obuhvata Grdeličku klisuru dugu 47,7 kilometara.
Ni španski Azvi, koji je izvođač radova na deonici kroz klisuru i na delu gde se po treći put urušio potporni zid, nije se proslavio u radovima sa Vladom Srbije. On je bio angažovan na izgradnji Žeželjevog mosta, ali kako je "razvlačenje" radova trajalo dugo, "skinut" je sa tog posla, koji je potom preuzela domaća Mostogradnja, zbog čega se pred Privrednom komorom vodi arbitražni postupak.
To je još jedan dodatak priči koja se plete oko urušavanja zida, na inače teškoj deonici. Drugi deo čini prijava protiv 16 inženjera koju je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture uputilo Inženjerskoj komori Srbije, a sumnja se da oni koji su radili glavni projekat 2010. godine, nisu adekvatno geološko-geotehnički istražili zemljište, zbog čega je celo tehničko rešenje bilo neodgovarajuće.
Zbog ovoga je Ministartvo podnelo prijave protiv inženjera Saobraćajnog instituta CIP, kao i inženjera Instituta za puteve, koje je radilo kontrolu ovog projekta.
"Prema informacijama kojima raspolažemo, radove iz potvrđenog glavnog projekta nije bilo moguće izvesti na terenu, te je izvođač radova predložio izmenu ovog projekta. Zbog nestabilnosti terena, dato je novo rešenje koje je pretrpelo nove izmena. Izmene su se svodile na dopunu elemenata konstrukcije (dodatni ankeri, horizontalne grede), jer su opterećenja u konstrukciji vremenom postajala sve veća", navodi se u prijavi Ministarstva. Dalje, međutim, Ministarstvo podnosi prijavu i protiv inženjera koji rade u američkoj konsultantskoj kući "Luj Beržer", "koji je imao obavezu da upozori izvođača i investitora da se radovi izvode po projektu koji nijeodobren od strane nadležnog organa i da naloži obustavu njihovog izvođenja.
Dalje, u prijavi se traži utvrđivanje stručne odgovornosti i izvođača radova, inženjera iz španskog Azvija jer "prema informacijama kojima raspolažemo nesporno da radovi nisu izvođeni po potvrđenom glavnom projektu već po izmenama koje nisu sprovedene u skladu sa zakonskom procedurom, nego su posledica, osnovano sumnjamo, direktnog dogovora između investitora i izvođača. Mogući su i propusti izvođača u smislu pripremnih radova, izvođenja radova i zaštite radova tokom izvođenje kao i moguće nekvalitetno izvođenje samih radova". Za Gorana Rodića iz Građevinske komore nema dileme da inženjeri iz CIP-a i Instituta za puteve nemaju veze sa zidom koji se urušio niti sa projektom, po kom je on pravljen i da nije trebalo da se nađu na ovom spisku.
"To je opasno, ljudi mogu ostati bez poslova zato što su se našli na nekakvom spisku, a nisu krivi. To su i verovatno i odštetni zahtevi koje će podneti protiv Ministartstva za narušavanje ugleda", objašnjava Rodić, dodajući "da je CIP radio sanaciju kosine, do ovoga verovatno ne bi došlo", objašnjava on.
Dodaje i da nakon sanacije treba uraditi detaljno istraživanje zemljišta pre nego što se autoput pusti u rad, i "to će trajati dugo i koštaće puno". Procenjuje da će verovatno doći do arbitraže pred Privrednom komorom Srbije zbog nadoknade štete.
"Azvi je radio kod nas već na gradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu, gde su ostali dužni Mostogradnji koja im je bila podizvođač", napominje Rodić. Izgradnja Žeželjevog mosta je probila rok za skoro dve godine, uglavnom zato što Mostogradnja nije imala novca da isplati svojim podizvođačima, čekajući uplate od Azvijha, koji je opet od države tražio dodatni novac za radove.
U toku je sanacija potporne konstrukcije i dalja stabilizacija dela gradilišta na Koridoru 10, gde je došlo do obrušavanja 19. i 20. avgusta. Na tom mestu biće izgrađen isti tip galerije kao kod Predejana, a čiji je cilj da zaštiti sve učesnike u saobraćaju na auto-putu. nženjer "Koridora Srbije" Leonid Vuković rekao je za RTS da se trenutno radi sanacija potporne konstrukcije i dalja stabilizacija tog dela gradilišta.
"Izvode se radovi na raščišćavanju terena od kamenja i drveća koje se odronilo, grade se pristupni putevi ka gornjem delu kosine. Urađen je deo platforme za mašinu za šipove i u toku je izgradnja šipova za duboko fundiranje buduće galerije. Takođe, razmatraju se najadekvatnija rešenja za uklanjanje središnjeg, preostalog oštećenog dela potporne konstrukcije", objasnio je Vuković.
Istakao je da je na toj deonici napredak radova 91 procenat i da se radi još većim intenzitetom kako bi se radovi završili u roku, do kraja godine. Još u junu inženjeri "Koridora" su videli da je potrebna dodatna stabilizacija kosine. Vuković je istakao da se zbog kompleksnih geoloških uslova vrši svakodnevni monitoring pomeranja i stabilnosti svih objekata u izgradnji, uključujući i kosine.
Autor: Danas/RTS
.jpg)
