Izvor: Radio 021, 01.Okt.2018, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vojvodina se nikad neće oporaviti od Jogurt revolucije"
"Jogurt revolucija je bila nešto najpogubnije za Jugoslaviju, to je početak njenog pada, ali je još pogubnija za Vojvodinu, jer se Vojvodina nikada neće oporaviti od toga", rečeno je na panelu konferencije "BookTalk" na kojem se govorilo o 30 godina od Antibirokratske revolucije i jednom veku od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, a koji je održan u organizaciji "Color press" grupe.
U 2018. godini obeležavaju se dva važna datuma za Vojvodinu, koji su predstavljali prekretnicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u njenoj istoriji. Istovremeno, oba datuma izazivaju polemike.
Tako bez polemika i rasprava nije mogla da prođe ni najava osnivanja Muzeja prisajedinjenja, dok je podele izazvala i Odluka o Danu Vojvodine, jer se kao važan datum prećutao 31. jul 1945. godine, kada su Vojvođani po drugi put doneli odluku o prisajedinjenju.
Sedam decenija posle prisajedinjenja dogodila se tzv. "Jogurt revolucija". Na mitinzima u Novom Sadu kosovski Srbi su demonstrirali protiv albanskog nasilja na Kosovu, a to je zapravo dovelo do smene tadašnjeg rukovodstva AP Vojvodine.
Dok je Jogurt revolucija za Slobodan Miloševića bila pobeda i "osvajanje" Vojvodine, za ovdašnje stanovnike taj događaj označio je kraj stvarne autonomije, finansijskog napretka iz prethodnih godina i uvod u kolektivnu nesreću devedesetih.
Razgovor u Galeriji Matice srpske bio je živahan, sa mnogim pogledima na istoriju Vojvodine, ali i na njenu sadašnjost. Govoreći o Jogurt revoluciji i 5. oktobru 1988. godine, predsednik Socijaldemokratske partije Vojvodine Miroslav Ilić podsetio je da je Memorandumom SANU označeno da Srbi više ne mogu da nađu svoju budućnost u jugoslovenskoj zajednici.
"Mi danas živimo apsolutnu propast svih civilizacijskih, kulturoloških, identitskih osobina onoga što je imala Vojvodina, u kojoj je relativno harmonično živelo mnogo nacija. Danas smo u situaciji da se radni i prirodni resursi ravnice koja je mogla da hrani bivšu Jugoslaviju i šire, prodaju u bescenje raznim lopužama. To su realni dometi takozvane Jogurt revolucije", naveo je on.
Predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić ukazala je na to da se u svemu kriju ekonomski razlozi, te da je donošenjem Ustava iz 1974. godine krenuo ubrzan razvoj Vojvodine.
"Dohodak po glavi stanovnika je bio tako veliki, da kada se uporedi, ukupan bruto domaći proizvod Grada Novog Sada bio je iznad društvenog proizvoda Crne Gore. Zato je došlo do ovoga. Novi Sad i Vojvodina su počeli ubrzano da se razvijaju. Vojvodina je do 1988. godine bila najmanje zadužena celina u SFRJ, imali smo najmanje kreditno zaduženje u odnosu na sve republike i pokrajine", poručila je Kostić.
Ipak, Vojvodina je Miloševiću bila potrebna iz političkih razloga, što je jedan od razloga koji je doveo do bacanja jogurta na zgradu Banovine. Kostić je primetila i da je srpsko rukovodstvo uplašilo to što je Vojvodina, kao i ostale republike, Ustavom imala zagarantovano pravo na samoopredeljenje do otcepljenja.
"Milošević je morao da uradi to sa Vojvodinom, jer su mu bila potrebna tri glasa u predsedništvu. Svaka republika je imala po jedan glas, a Srbija je imala svoj, ali su joj bili potrebni glasovi Kosova i Vojvodine. To je jako velika stvar, jer je onda mogao da preglasa ostale. Zašto je Milošević pravio puč u Vojvodini 1988, kada je gorući problem za Srbiju bio Kosovo? Mladi ne znaju da su 1988. godine došli ljudi na ulice sa parolama 'Srušićemo vladu u Novome Sadu', a glavna stvar je bilo rešavanje pitanje Kosova. Kako se rušenjem vlasti u Vojvodini rešava pitanje Kosova? Nikako, naravno", dodala je Kostić.
Da se sve "vrti oko novca" ukazao je i Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sad. Kako je rekao, sve je pitanje razvijenosti, novca, ekonomije i kapitala.
"Sve što je napravljeno u periodu od 1974. do 1988. godine, uništeno je od 1988. do 2002. Početkom osamdesetih vi imate u Pokrajini izdvajanje 23 odsto dohotka za akumulaciju, a u Jugoslaviji je to 16 odsto. Puna razvijenost, sve što se postiglo, dovelo je do toga da Vojvodina sama sebe održava. Kada pogledate taj period od '74. do '88, najpre imate dohodak od 1.000 dolara po stanovniku, 1988. godine on je bio 3.000 dolara, a početkom 2001. godine 1.200 dolara, verovatno i niže. U 2015. godini BDP Srbije po stanovniku iznosio je 385.000 dinara, a za Vojvodinu 314.000, što znači da je pao ispod proseka Srbije, što se u poslednjih 100 godina nije desilo", kazao je Simurdić.
Kako se moglo čuti na panelu, jedna od "rak rana" Jugoslavije bili su odnosi u Srbiji. Problematično je i to što su misleći ljudi uklanjani iz društvenog života, ali i to što, kako je rečeno, Tito nikada nije razmišljao šta će biti posle njega. Po rečima urednika "Dnevnika" u vreme Jogurt revolucije Tomislava Marčinka, vojvođansko rukovodstvo bilo je "najpoštenije partijsko rukovodstvo tog vremena, ali su ga činile najveće dogmate i najveći titoisti".
"Ništa se nije propitivalo, sve je bilo dobro, i onda se došlo do toga da se posle Titove smrti sve urušava. Moralo se očekivati da će se takvo nešto dogoditi. Jogurt revolucija je nešto najpogubnije za Jugoslaviju, to je početak njenog pada, ali je još pogubnija za Vojvodinu, nikad se Vojvodina od toga neće oporaviti", dodao je Marčinko.
Šta vi mislite? #BookTalk2018 pic.twitter.com/wW9Wq6fFBN
— Robert Coban (@robert_coban) September 28, 2018
.jpg)
