Izvor: Radio 021, 02.Dec.2018, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro registar adresa, više od 3 miliona građana bez kućnog broja
Nakon sprovedenog projekta ažuriranja adresnog registra, utvrđeno je da Srbiji nedostaju podaci o još blizu 66.480 ulica i za svaku od njih su izrađeni elaborati, navodi se u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.
Uskoro će svaki stanovnik Srbije imati svoju adresu sa ulicom i brojem, a Vlada poziva lokalne samouprave da do kraja 2018. godine imenuju sve ulice kako bi bile upisane u Adresni registar
U adresnom registru Srbije, koji vodi Republički >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << geodetski zavod (RGZ), na početku ove godine evidentirano je oko 54.859 ulica.
Prema podacima MUP-a, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2.676.898 građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice (poznato kao "nema ulice - bb").
Inicijativu za uspostavljanje adresnog registra pokrenula je predsednica Vlade Ana Brnabic, još kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Premijerka navodi da je ažuriranje adresnog registra veliki korak u pravcu dalje modernizacije državne uprave, digitalizovanja usluga i uvođenja reda u državu. "Cilj vlade su efikasne i lako dostupne usluge svim građanima Srbije i zbog toga će uskoro svaki stanovnik Srbije imati svoju adresu sa ulicom i brojem", istice Brnabić.
Predsednica vlade je kao dobar primer efikasne lokalne samouprave u ovom projektu izdvojila Loznicu, Požarevac, Petrovac na Mlavi, Mali Zvornik, Ljuboviju, Bački Petrovac, Mali Iđoš, Inđiju, Kovin, Batočina, Lapovo, Opovo, Malo Crniće, Plandište, Šid i Vrnjačku Banju.
Zaposleni u RGZ su za 10 meseci izradili elaborate ulica za svaki grad i opštinu u Srbiji. "Sada nam sledi faza dodele kućnih brojeva svim objektima za koje su utvrđene nove ulice i ovaj posao ce RGZ raditi tokom narednih meseci", naveo je direktor RGZ Borko Drašković.
Da bi i ostale sporne adrese bile upisane u registar, neophodno je da im lokalne samouprave dodele naziv. Zbog toga Vlada apeluje na sve jedinice lokalne samouprave da do kraja 2018. godine imenuju sve ulice, jer će u tom slučaju troškove promene ličnih dokumenata za građane i nabavku tablica kućnih brojeva i ulica snositi Vlada.
Kako se navodi, nepostojanje centralizovanog adresnog registra u prošlosti je prouzrokovalo mnogo problema. Javne institucije i službe su vodile sopstvene registre adresa i onda bi se podaci o stanovanju građana razlikovali u zavisnosti od institucije ili ustanove.
Na primeru zdravstvenih kartica najbolje se mogao uočiti taj problem, jer da je postojao centralni, proveren i ažuriran adresni registar i da su svi građani imali definisane adrese, sve zdravstvene kartice bile bi poslate poštom. Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara pored Centralnog registra stanovništva, Registra privrednih društava i registra nepokretnosti.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
