Izvor: Radio 021, 06.Apr.2019, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uprkos kreditu od 100 miliona dolara, sve manje zemljišta se navodnjava
U Srbiji se prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, navodnjavalo 46.823 hektara poljoprivrednog zemljišta, svega 1,5 odsto od ukupnog broja obradive površine što je za sedam odsto manje u odnosu na godinu ranije.
Podatak je alarmantan, pogotovo za zemlju u kojoj je svako drugo leto u poslednjih 100 godina sušno. A još je alarmantnije ako se zna da je pre punih pet godina, marta 2014, država Srbija iz Razvojnog fonda Abu Dabija uzela kredit od 100 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << miliona dolara namenjen upravo za navodnjavanje. Tada je potpisan ugovor, radovi na projektima u Srbiji počeli su pre nepune dve godine, a ovog marta je skinuta i prva rata kredita od 3,2 miliona dolara, koju će Srbija plaćati narednih 15 godina na svakih šest meseci.
Dokle se stiglo sa radovima na izgradnji ovih sistema iz Ministarstva poljoprivrede nisu saopštili ni ove godine, piše Danas. U Vojvodini se uveliko radi, ali je činjenica, međutim, da sve ne ide prema planu Ministarstva iz kog je još pre dve godine najavljeno da bi prva faza trebalo da traje izmeđe sedam i dvanaest meseci.
U preduzeću Vode Vojvodine, koje je zaduženo za projekte koji se iz ovog Fonda grade na teritoriji pokrajine za Danas kažu da je u prvoj fazi završeno osam projekata, a da će preostala tri biti gotova do sredine aprila.
"Radovi na 11 projekata iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda počeli su 2017. Do sad su završeni radovi na dvonamenskim sistemima Međa, Itebej I, Jankov most I i II, Rečej, Jegrička, Pesir, Kaloča, kao i na Regionalnom podsistemu Nova Crnja-Žitište. Preostala tri projekta su u završnici i predviđeno je da ovi radovi budu gotovi do sredine aprila", ističu u Vodama Vojvodine.
Projekti iz prve faze vrede gotovo 15 miliona evra, a kada budu realizovani, kako navode u ovom preduzeću, moći će da se navodnjava oko 37.000 hektara zemljišta.
"Predviđeno je da u 2019. u Vojvodini počnu radovi na drugoj fazi, na novih 12 projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, ukupne vrednosti 21,5 miliona evra bez PDV-a", navode u Vodama Vojvodine. Tih 12 projekata pokrivalo bi 39.378 hektara.
U ovom preduzeću kažu i da bi se u Vojvodini mnogo više hektara navodnjavalo da su iskorišćeni svi postojeći potencijali rečnih tokova i kanalske mreže. Jedan od najvećih potencijala je upravo Kanal Dunav-Tisa-Dunav koji može da obezbedi vodu za navodnjavanje pola miliona hektara.
Međutim, član Naučnog društva ekonomista Branislav Gulan kaže da je tako trebalo da bude kada je Kanal DTD napravljen 1977. kao i da je trebalo da služi za odvodnjavanje milion hektara, ali da se to nikad nije desilo.
"Sada ima 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti", upozorava Gulan. On kaže da je podatak RZS o količini zemljišta koje se navodnjava "strašan" i da su svi, pa i on, prethodnih godina mislili da se navodnjava više od 100.000 hektara.
"Ovde se navodnjava tek 1,5 odsto obradive površine, a taj prosek u svetu je nekih 17 odsto. Svaki ministar je obećavao da će navodnjavanjati milion hektara. Bilo je 13 ministara poljoprivrede do sada i da je svaki samo 10.000 hektara napravio sada bismo imali 130.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje", napominje Gulan.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da je Srbija prema popisu 2012. imala 99.000 hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje i da je narednih nekoliko godina došla do 105.000 hektara, ali da je to posle počelo da se smanjuje. On napominje da je devedesetih u Srbiji bilo više od 148.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje.
"Najveći razlog zašto je došlo do smanjenja površine koja se navodnjava je raspad velikih sistema. Činjenica je, međutim, da se to može popraviti, ali ne samo izgradnjom novih sistema, već pre svega ozbiljnim razvojem stočarstva", ističe Prostran.
"Sistem mora da se gradi, ali u korelaciji sa stočarstvom. Navodnjavanje zemljišta bez stajnjaka nema smisla i to je ono na šta struka upozorava. Mi smo devedesetih imali 1,6 miliona goveda, sada po novim podacima imamo tek nešto više od 800.000", navodi Prostran.
On napominje da se zemljište ne može očuvati samo navodnjavanjem i mineralnim đubrivom, a na to upozroava i procenat humusa koji je, kako kaže, nekada bio 4,5 odsto a sada je tek dva odsto.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
