Izvor: Radio 021, 29.Jul.2019, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštva nude funkcionerima oportunitet kao "jeftin izlaz" iz krivičnih postupaka
Propisana kao mogućnost tužioca da rastereti sudove, primena načela oportuniteta godinama služi da praktično amnestira pojedince.
Prema analizi novinara Insajdera, u najmanje pet slučajeva u kojima su kao osumnjičeni bili označeni visoki javni funkcioneri, primenjeno je načelo oportuniteta, odnosno odlukom tužioca je obustavljen postupak.
Tako su tužilaštva ranije odbacila prijave protiv ministra Siniše Malog i bivšeg direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Resavice Stevana Dželatovića zbog neprijavljivanja imovine, direktora Skijališta Srbije Dejana Ćike zbog nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu kao i funkcionera Jagodine zbog sumnje u nenamensko trošenja tri miliona evra.
Načelo oportuniteta u Srbiju je uvedeno Zakonikom o krivičnom postupku koji je stupio na snagu 28. marta 2002. Od tada do danas pretrpeo je brojne izmene, a ideja zakonodavca bila da se tužiocu da mogućnost da u slučaju lakših krivičnih dela u kojima je javni interes ugrožen u manjoj meri odustane od gonjenja.
Okrivljeni tada uplaćuje novac u humanitarne svrhe ili prihvata društveno koristan rad.
Razlog uvođenja ovog instituta je efikasnost i ubrzavanje pravosudnih postupaka, a njegovom primenom pojedincima se ne registruju prestupi odnosno ne kreiraju dosijei.
Oportunitet zapravo znači da umesto suđenja za delo koje se sumnja da je pojedinac počinio, svoj dug prema državi može ispuniti i uplatom novca u humanitarne svrhe ili dobrotvornim radom.
Prema podacima koje je Republičko javno tužilaštvo dostavilo Insajderu, načelo oportuniteta se sve više primenjuje, pa je tako 2011. institut odlaganja krivičnog gonjenja primenjen u odnosu na 8.060 lica, da bi četiri godine kasnije 2015. taj broj bio višestruko veći, odnosno 21.400 lica.
Samo u prošloj godini, prema istim podacima, mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja iskoristilo je 18.251 lica.
Dok Republičko javno tužilaštvo, kako tvrdi u odgovoru Insajderu, ne poseduju evidenciju o kojim se krivičnim delima radi prilikom primene oportuniteta, Udruženje javnih tužilaca objavilo je 2017. studiju u kojoj su naveli da se najveći broj predmeta u kojima je primenjen oportunitet ticao krivičnih dela ugrožavanje javnog saobraćaja i krađa.
Ipak, nisu u pitanju samo ta krivična dela. Među njima su i gradski i čelnici javnih preduzeća i institucija u Jagodini protiv kojih je Državni revizor podneo krivične prijave i to zbog sumnji da su nenamenski potrošili oko tri miliona evra iz gradske kase. Nadležni tužilac je u ovom slučaju odlučio da ne pokrene postupak i osumnjičenim rukovodiocima naložio da u humanitarne svrhe uplate oko 4.200 evra, što je čak 700 puta manja novčana kazna od sume za koju se sumnja da je nenamenski potrošena.
Gde je i kako otišlo tri miliona evra nije uopšte tada utvrđivano jer je primenom oportuniteta tužilac krivične prijave državnog revizora odbacio.
Oportunitet i za neprijavljivanje imovine funkcionera
Osim prijava koje je podneo Revizor, tužilaštva su ranije odbacivala i prijave Agencije za borbu protiv korupcije i to protiv pojedinih visokih javnih funkcionera. Naime, nakon što je Više javno tužilaštvo predmet aktuelnog ministra finansija Siniše Malog odbacilo tvrdeći da nema osnova za pokretanje postupka, slučaj je preuzelo Prvo osnovno tužilaštvo i to samo da proveri da li je Mali prijavio svoju imovinu u skladu sa zakonom ili ne.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 72. propisuje da će se "funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina". Kako je predviđena kazna zatvora bila do pet godina, Prvo osnovno tužilaštvo nakon nekoliko meseci vođenja postupka odlučilo je da sklopi nagodbu sa Sinišom Malim. Tada je tužilac obustavio krivični postupak, a Siniša Mali za to uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe.
Krivični postupak obustavljen je u oktobru prošle godine i u slučaju Stevana Dželatovića, nekadašnjeg direktora JP za podzemnu eksploataciju uglja. Protiv Dželatovića se vodio postupak za krivično delo neprijavljivanja i davanja lažnih podataka o imovini, ali je i u njegovom slučaju primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja.
"Prijava je odbačena nakon što je Stevan Dželatović dostavio dokaz Tužilaštvu o uplati 250.000 dinara u korist računa za oportunitet", rekli su u tužilaštvu.
Tekst u celini čitajte na sajtu Insajdera.
Autor: Insajder.net
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
