Izvor: Radio 021, 22.Feb.2020, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstava "Kosa": Zašto je ovo jedini mjuzikl uz koji su svi plakali
Predstava „Kosa“ ponovo se igra u Srbiji. Kako njena brojna izdanja pamte oni koji su bili na sceni ranije, ali i oni iz publike.
Bojan ĐurišićU novoj izvedbi predstave Kosa učestvuju i glumci Pozorišta za mlade iz Novog Sada
Miodrag iz Beograda gledao je pre ravno pola veka jugoslovenski mjuzikl Kosa - onaj prvi, neki bi rekli i pravi.
Tada je imao 17, a sada mu je 66 godina.
„To je, čini mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << se, bilo 1970. godine. Dotad su neki iz našeg društva već imali longplejku - ploču sa muzikom sa Brodveja, tako da smo mi uglavnom znali sve pesme napamet, na engleskom", kaže Miodrag za BBC na srpskom.
Pomalo neuobičajeno, pozvali su i jednog nastavnika fizike da im se pridruži, a on je na kraju završio - u suzama.
Sa druge strane, na samoj sceni, dočekao ga je Branko Milićević - Kockica. Igrao je gotovo sve muške uloge.
„Biti hipik u Kosi bilo je nešto nestvarno, da vam pođu suze", kaže Branko Kockica za BBC na srpskom.
Vudstok - simbol hipi kultureMarina Abramović za BBC: O 47 godina pauze od Beograda, politici, bolu u performansu i mladima na BalkanuBorka Pavićević: „Treba puno voleti da bi se stvarala pozorišta“
Tu negde u isto vreme filmski kritičar Milan Vlajčić mjuzikl je gledao u Londonu.
Ovo nije priča o sentimentalnosti prema starim predstavama jer je Kosa ponovo tu.
Čak 50 godina kasnije, glumac Ištvan Kereši glumi u trećoj različitoj izvedbi mjuzikla, koja će biti igran 22. februara 2020. u Beogradu.
Svi oni su za BBC na srpskom govorili o tome - zašto je Kosa predstava u kojoj svi pevaju, ali mnogi kroz suze, kao i da li ovaj mjuzikl govori samo o jednoj generaciji hipika u Americi za vreme rata u Vijetnamu.
Bojan ĐurišićPrva Kosa u Srbiji je igrana 1969. godine, a nova se igra tačno 50 godina od tada
Gaga Nikolić u kožnom prsluku - hrabrost nošenja duge kose
Originalna predstava Kosa je prvi put odigrana 1968. godine na Brodveju.
Iako mnogi pamte legendarni film Miloša Formana, on je izašao tek 11 godina kasnije.
Brodvejski mjuzikl je bila predstava u nekoliko odvojenih priča o mladim hipicima u Americi koji dane provode u Central parku u Njujorku - bez posla, budućnosti, ali uz slobodni odnos prema ljubavi.
Otvorila j ie mnoge teme o kojima se nije govorilo, ni u Americi ni širom sveta.
Bili su to problemi mladih, ali i sloboda govora, pravo na različitost, seksualna revolucija, antiratni pokret i poziv na mir u svetu.
Ovo je bila i godina masovnih antiratnih protesta zbog rata u Vijetnamu.
Performans u Srbiji od Marine Abramović do danas: Telo kao početak i krajLed Cepelin: Fotografije prvog koncerta iz 1968. Četiri banke Hita 202: Nikada nećemo ukinuti glasanje telefonom
Samo godinu dana nakon Brodveja - mjuzikl je stigao i u prvu socijalističku zemlju i jugoslovenski Atelje 212.
Ideja je potekla od glumaca Zorana Ratkovića i Mire Trajlović, koji u Kosu gledali u Njujorku.
Dragan Gaga Nikolić pojavio se na sceni samo u kožnom prsluku i pantalonama sa metalnim lancima po telu.
Popeo se na ramena Miši Janketiću i zapevao.
Igrao je glavnog lika, Džordža Bergera, buntovnika, odmetnika i hipika koji peva o seksualnim, rasnim, verskim slobodama.
„Danas treba zamisliti to vreme u kome smo mi igrali Kosu", izjavio je Dragan Nikolić za NIN kasnije.
„Tada je bila velika hrabrost nositi dugu kosu, jer su klince u školi nasilno šišali ako bi im kosa bila duža od onoga što se smatralo pristojnim".
Miša Janketić igrao je Kloda Bukovskog, ispravnog momka koji dobija poziv za odlazak u rat u Vijetnamu.
Mjuzikl je na ovim prostorima značio još nešto.
Jugoslavija je bila jedina socijalistička zemlja u kojoj se Kosa igrala za vreme Hladnog rata.
„Kosa je fenomen, to nije samo predstava, to je čitav pokret, čitav period i prvih promena društvenog sistema i prvih otvaranja istoka ka zapadu…
„Mi smo išli ulicom i ljudi su znali da smo mi iz Kose, bili smo strahoviti popularni", rekla je pre nekoliko godina glumica Nada Blam, koja je za vreme prve izvedbe imala samo 16 godina.
Seka Sablić je u predstavi bila hipi trudna devojka, koja ne zna ko je otac deteta koje nosi. Glavne solo numere je pevao Dušan Prelević Prele.
Branko Milićević Kockica je igrao nekoliko uloga.
Bojan ĐurišićPriča o Kosi je i priča o ratu
„Amerikanci su bili šokirani - igram hipika u Kosi, a nisam probao marihuanu"
Branko Milićević Kockica - igrao u Kosi 1969. u Beogradu
Kako mislite, kako sam se osećao?
To mi je bio jedan od najlepših perioda u životu, sve je dobro išlo.
I onda sam još dobio da budem hipik u Kosi, zamislite?
I publika i sve je bilo odlično.
Jedino što mi je bilo nezgodno jeste kada sam otišao kasnije u Ameriku i upoznao se sa glumcima iz filma.
Oni nisu mogli da veruju da sam igrao sam u Kosi, a nikada nisam probao marihuanu.
Bojan ĐurišićHipici u Kosi eksperimentišu sa drogama i slobodnim seksom
Beograd bez „malograđanskih predrasuda"
Drugi glavni lik u predstavi Klod Bukovski je nesnađeni pesnik koji se sprijatelji sa grupom hipika, koji eksperimentišu sa drogama i seksom.
Jugoslovensko izdanje izazvalo je pompu i jer su se glumci u numeri Daj nam sunca pojavljivali bez odeće.
Četrdeset nagih muškaraca na sceni: Priča o intimi i poverenju
Predstava je čak dva puta igrana pred Titom, ali su glumci tada ipak zadržali odeću i nisu cepali vojne knjižice.
Kosa počinje „kao himna radosti nekog slobodnog plemena koje se odreklo društvenih normi civilizacije, konvencija morala i svih svakidašnjih navika građanskog reda", pisao je leta 1968. godine u Politici Jovan Ćirilov, dramaturg koji je godinama radio sa Mirom Trajlović u Ateljeu 212 i koji je preveo mjuzikl sa engleskog.
U časopisu „Njusvik" 1969. godine objavljeno je da su Njujorčani Džerom Ragni i Džejms Rado, autori originalne Kose izjavili da im je beogradska postavka najdraža od svih verzija njihovog mjuzikla koje su videli.
Rekli su i da „Beograd nema malograđanskih predrasuda".
„Originalna Kosa je bio duh hipi kulture, događaj tog vremena", kaže za BBC na srpskom Milan Vlajčić, književni kritičar iz Beograda.
„Gledao sam Kosu u Londonu 1969. godine. Ljudi su izlazili na scenu i igrali sa glumcima".
Predstava u Beogradu, smatra Vlajčić, „nije imala taj duh i preciznost, ali je izazvala ogromno oduševljenje".
Dok su autori bili oduševljeni slobodnoumljem u Beogradu, Vlajčić se priseća i drugačijih reakcija.
„Jedna glumica se obnažila to je izazvalo veliki haos.
„Tražili su da se predstava ukine", kaže Vlajčić.
Predstava zbog golih glumaca na sceni nije odigrana u Italiji.
On misli da je Jugoslavija tada ipak imala „jak rokerski uticaj koji je bio autentičniji", ali mu je film Kosa među prvih deset mjuzikla koje je gledao.
Bojan Đurišić„Beograd nema malograđanskih predrasuda"
„Rekao nam je: Pitomci, želim vašoj generaciji sve najbolje"
Miodrag, penzioner iz Beograda - gledao prvu predstavu u Beogradu 1970. godine
U to vreme bio sam učenik Pete beogradske gimnazije.
Nekoliko nas iz razreda odlučili smo da pozovemo profesora fizike, koji je bio baš gotivan lik, da ide sa nama u pozorište.
Nije nam bio razredni starešina, ali je umeo da nam približi tu materiju i imao je jako dobar odnos sa nama i pristao je.
Iz sale smo izašli oduševljeni, ali je mjuzikl posebno dotakao nastavnika.
Profesor je bio sav u suzama,a inače nije uopšte bio sentimentalne prirode.
Rekao nam je: „Pitomci", tako nas je zvao, „želim vama i vašoj generaciji sve najbolje".
Malo kad se sad setim tog, mislim da je on već tada nešto naslućivao.
U sećanju su mi ostali Prele, Mira Pejić i Seka Sabljić, iako je imala vrlo kratku pesmu.
Upamtio sam i Nadu Simić, jer je bila iz mog kraja.
Bojan Đurišić
Scene iz filma Kosa koje svi pamtimo:Klod Bukovski se šeta Central parkom kada nailazi na grupu hipika različitih rasa koji igraju uz pesmu Aquarius (Vodolija). Pesma govori o vremenu kada će mir zavladati planetom i ljubav će nas ujedinitiBerger odlazi na fensi zabavu više klase. Penje se na sto i počinje da igra među čašama i tanjirima i peva I got life (što bi značilo - Život je moj)Poslednja scena na groblju nakon što je Berger poginuo u Vijetnamu. Svi pevaju Let the sunshine in (Dajte mi sunca)Nova Kosa - stare teme
Najnovija Kosa, u režiji mađarskog reditelja Petera Telihalija, odigrana je prvi put u decembru prošle godine u Novom Sadu, a u Beogradu će biti premijerno izvedena 22. februara.
Nastala je na čuvenom, istoimenom brodvejskom mjuziklu i kultnom filmu Miloša Formana.
Igraju glumci Pozorišta mladih i Novosadskog pozorišta, ali i studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu.
„Došli smo na ideju da obeležimo 50 godina od kultne predstave", kaže za BBC na srpskom Mihajlo Nestorović, direktor Pozorišta mladih i jedan od glumaca u predstavi.
„Mi nikada nismo radili tako veliki projekat, tek nikada nismo radili mjuzikle".
Nestorović kaže da je mislio da predstava pripada samo njegovoj generaciji ljudi koji sada imaju više od 50 godina.
„Naše pozorište okuplja mlade glumce na početku karijere i mislio sam da oni neće uopšte znati o čemu ja govorim.
„Kada sam im rekao da ćemo raditi Kosu - vrisnuli su od sreće", kaže on.
Kada postajemo odrasla osoba Generacija Z: Samouki u digitalnom svetuDa li su milenijalci stvarno narcisi
To mu je, kaže, dokazalo da je priča univerzalna.
„Ne peva se samo o ratu u Vijetnamu nego o ratu svuda.
„Ne govori se samo o slobodi pre pola veka, već i slobodi danas", dodaje Nestorović.
Otac koji zabranjuje, pukovnik koji tera na šišanje, direktor pozorišta - ovo su uloge koje Nestorović igra u predstavi.
„Iz te vizure zabrana mi se čini da za mlade nema mnogo izlaza.
„Naša realnost to i dokazuje - jer, vidite, niko od mladih glumaca koji igraju u predstavi nije stalno zaposlen, većina i dalje živi sa roditeljima.
„Kosa daje sliku društva u kojem živimo", dodaje on.
Predstavu, kaže, za sada „najviše gledaju stari rokeri i bivši hipici koji izlaze uplakani".
Bojan ĐurišićU novoj Kosi igraju glumci Pozorišta mladih i Novosadskog pozorišta, ali i studenati Akademije umetnosti u Novom Sadu
Naravno da je i Džon Sevidž je plakao
Prošlogodišnjoj premijeri predstave u Novom Sadu prisustvovao je i proslavljeni holivudski glumac Džon Sevidž, koji je u filmu igrao Kloda Bukovskog.
„Sloboda je muzika. Nosi duh nade", poručio je tada.
Direktor pozorišta Nestorović je Sevidža upoznao pre nekoliko godina - u Somboru.
„Upoznao nas je moj prijatelj koji godinama živi u Holivudu", kaže Nestorović.
„Družili smo se mesec dana. Kada sam shvatio da radimo mjuzikl odmah sam ga pozvao.
„Rekao je - ou men, da li je moguće da još neko pamti Kosu?"
I on se rasplakao - na generalnoj probi kada je čuo poslednju legendarnu Let the sunshine in.
Privatna arhivaDžon Sevidž (drugi s leva) sa ekipom iz predstave u Novom Sadu
„Kosa nije priča jednog vremena"
Ištvan Kereši, glumac iz Novog Sada, igrao u tri različite verzije Kose
Mjuzikl Kosa me je pratio kao glumca.
Moja prva profesionalna predstava u novosadskom pozorištu 2001. bila je upravo verzija Kose, bila je po ugledu na brodvejsku.
Onda sam 2010. došao u Beograd i prvo što sam radio jeste bila nova priča inspirisana Kosom Kokana Mladenovića.
To je bila jedna izmeštena Kosa, koja je govorila o protestima na Volstritu i mladima u tom trenutku.
Nova predstava u kojoj učestvuju i glumci Pozorišta mladih iz Novog Sada je nešto novo i govori o toj mladalačkoj emociji.
Kosa za mene ipak nije priča jednog vremena.
Pogotovo što seksualna revolucija, 50 godina od prve Kose, i dalje nije stigla u Srbiju.
Kosa nam je uvek potrebna.
Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
