Izvor: Radio 021, 01.Apr.2020, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostani kod kuće (ako imaš kuću): Beskućnici nevidljivi i u vreme korone
Policijski čas počinje u 17 časova, a najavljuje se i celodnevni karantin. Građanima se svakodnevno strastveno "savetuje" da ostanu kod kuće, a niko od nadležnih ne spominje one kojima je dom na ulici.
Iz novosadske policije kažu za 021 da do sada nijedan beskućnik nije priveden zbog kršenja mere zabrane kretanja u vreme policijskog časa, već da se, kada se zateknu na ulici vode do prihvatilišta ili upućuju negde gde mogu da prenoće.
Prenoćište za beskućnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Centra za socijalni rad u Novom Sadu koje inače prihvata 28 osoba, smanjilo je kapacitet na 21 kako bi se prilagodili zdravstvenim preporukama, odnosno kako bi se obezbedilo četiri kvadratna metra po osobi. Kako za 021 kažu u kabinetu gradonačelnika, trenutno usluge prihvatilišta koristi 15 muškaraca i četiri žene, a slobodna su još tri mesta – dva za muškarce i jedno za žene.
Prihvatilište za odrasla i starija lica u okviru kompleksa Doma za starije i penzionere u Futogu inače ima 60 mesta i za sada nije poznato da li su popunjeni kapaciteti i da li je broj mesta smanjen zbog novih zdravstvenih preporuka usled epidemiološke situacije.
"U saradnji sa Gradskom upravom za dečiju i socijalnu zaštitu, a prema potrebama obezbeđuje se vanredni smeštaj", najavljuju za 021 u kabinetu gradonačelnika.
Beskućnici nevidljivi u vreme korone
U međuvremenu, teče četvrta nedelja od otkrivanja virusa korona kod nas. Apeluje se na penzionere da ostanu u kućama, mole se da paze na svoje zdravlje, građani koji se vraćaju iz inostranstva smeštaju se u karantine…
Od nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izostali su predlozi mera za olakšavanje položaja najranjivijih. Osim najava paketa pomoći socijalno ugroženima, ni u jednom obraćanju javnosti nisu spomenuti oni koji su na ulicama jer tamo moraju da budu, oni koji nemaju adekvatan pristup zdravstvenom sistemu i koji nemaju uslove da se pridržavaju svih higijenskih mera koje se preporučuju za zaštitu od virusa korona.
Iz nedostatka reakcije nadležnih očigledno je da su, i u ovakvoj situaciji, beskućnici nevidljiva društvena kategorija, te da strateških razmatranja njihovog položaja u jeku epidemije, kao ni inače, nema. Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za 021 da je ovakav pristup upitan i sa aspekta poštovanja ljudskih prava, kako onih sadržanim u našem Ustavu, tako i onih koja su preuzeta potpisivanjem međunarodnih ugovora koji ih garantuju.
"Situacija da se vlasti, ni na nivou Republike Srbije ni na nivou Pokrajine, pa ni na onome što nazivamo lokalom, nisu na adekvatan način bavile pitanjima koja se odnose na najsiromašnije i one koji su beskućnici, pokazuje nam da borba protiv korona virusa ni na koji način neće promeniti nabolje sistem u kome živimo, koji je neosetljiv na probleme najugroženijih, koji marginalizuje one koji imaju najmanje moći u ovom društvu i koji diskriminiše one koji su već diskriminisani", objašnjava Ćurčić.
On ističe da bi odgovorne gradske i republičke vlasti reagovale na ovaj problem pre svega pravovremenim pronalaženjem dodatnih kapaciteta za smeštaj beskućnika i njihovom zaštitom, kako sa aspekta smanjivanja zdravstvenih rizika kojima su izloženi, tako i rešavanja njihovih problema koji se donose na druge aspekte koji su povezani sa njihovim beskućništvom.
"Imajući u vidu da se situacija sa epidemijom korona virusa dodatno usložnjava iz dana u dan, da je sve manje resursa za borbu protiv daljeg širenja bolesti, ili da su resursi značajno opterećeni, utisak je da se ovim pitanjem odgovorni neće ni baviti već će beskućnike ostaviti da se snalaze i da budu prepušteni sami sebi", navodi Ćurčić.
Postavlja se i pitanje pristupa testovima na virus korona, jer broj testiranja je u svakom slučaju mali i mnogi građani teško dolaze do testiranja.
"Pitanje testiranja je svakako u domenu epidemiološke struke i javnog zdravlja ali bi situacija bila mnogo bolja kada bi se ova stručna, medicinska pitanja na neki način preklapala sa onim što su socijalna pitanja, odnosno pitanja zaštite najugroženijih. Na taj način bi se verovatno i povećao broj testiranja onih koji su potencijalno zdravstveno ugroženi pa i smanjili dodatni zdrastveni rizici, posebno ako imamo u vidu prenatrpana prihvatilišta za beskućnike i činjenicu da je većina beskućnika već narušenog zdravstvenog stanja. Međutim, utisak je da ključ nije samo i isključivo u testiranju, već da se uspešna borba protiv virusa vodi na različitim ravnima, te bi u tom ključu trebalo i tražiti odgovore na pitanja postupanja prema beskućnicima i njihovog položaja u ovoj krizi", objašnjava Ćurčić.
Vekna hleba, kuvani obrok, pa put pod noge
Pored toga što je popularni haštag #OstaniKodKuće za beskućnike nemoguće primeniti, ova populacija ranjivija je zbog kompleksnih zdravstvenih problema izazvanih slabom ishranom i lošim imunim sistemom.
Jednom dnevno, beskućnici i socijalno ugroženi građani u okviru programa Narodne kuhinje Crvenog krsta Novog Sada na dva mesta (Futoška 14 i Futoški put 67) mogu dobiti pola litre kuvanog obroka i veknu hleba od 300 grama.
Za 021 u Crvenom krstu kažu da obroke dobija 600 korisnika, dok se za starije sugrađane (55 korisnika) sledovanja dostavljaju na kućnu adresu.
Mnogim ljudima uskraćen pristup pravovremenom informisanju
Sa druge strane, pravovremeno informisanje koje će biti prilagođno potrebama i uslovima u kojima žive socijalno najugorženiji jedan je od poslova koji se čini da nije urađen u ovoj dosadašnjoj borbi, smatra on.
"U tom smislu, korišćenje resursa koje imaju centri za socijalni rad i organi javne vlasti, koji bi mogli da se udruže sa aktivistima i udruženjima koja rade direktno sa najugroženijim kategorijama stanovništva mogli bi brzo dati rezultate u ovom pogledu. Nema svako televizor i internet da se pravovremeno obavesti o svim merama zaštite niti o osnovnim uputstvima šta se radi kada se osete simptomi bolesti. Zato je potrebno pronaći kanale neposredne komunikacije koji su na raspolaganju a njima svakako raspolažu pre svega oni koji direktno rade sa socijalno najugroženijim građanima", zaključuje Ćurčić.
Još više građana na ivici siromaštva
U trenutku kada je skoro svaki četvrti stanovnik Srbije na ivici siromaštva, a epidemija udara i na ekonomiju, naročito na privremene poslove, postoji strah da će još više građana ostati na ulici.
Već i pre virusa korona, mnogim ljudima u Srbiji pretilo je iseljenje iz jedinog doma.
Komora izvršitelja donela je preporuku da se u toku vanrednog stanja ne izvršavaju iseljenja. Sve i da je u pitanju obavezujuća preporuka, dan posle vanrednog stanja mora doći, a kada se to desi, nije isključeno da će se svi postupci odmah pokrenuti.
Ćurčić podseća da desetine hiljada Roma u neformalnim naseljima nemaju pristup pijaćoj vodi, pa je u takvim naseljima bez vode i borba protiv virusa korona, slobodno se može reći, iluzorna.
Autor: Dragana Prica Kovačević, dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
