Izvor: Radio 021, 30.Sep.2018, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Organska hrana sve traženija, nadležni obećavaju veće podsticaje
Organska hrana je sve popularnija pa su i podsticaji za njenu proizvodnju veći. U Srbiji su oni 7.000 dinara po hektaru, ali to, kažu proizvođači, nije dovoljno.
Navode da su površine pod organskim zasadima za godinu dana smanjeni za hiljadu hektara, na 13.500. Nadležni obećavaju da će povećati podsticaje i olakšati dobijanje sertifikata malim gazdinstvima.
Dvadesetak kosmajskih proizvođača zdrave hrane i još toliko iz cele Srbije predstavili su svoje proizvode >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na Sajmu zdrave hrane u Sopotu, prenosi RTS. Za najuspešniju proglašena je doktorka medicine i majka četvoro dece koja je 2012. sa suprugom napustila Beograd i preselila se na Kosmaj. Sada sa tri hektara bere organsko voće i povrće. Želi i da ga prerađuje, ali kaže da je sertifikacija za to skupa, a procedura i standardi isti kao za velike sisteme.
- Sve je to još uvek prodaja sa kućnog praga i prodaja ljudima koji znaju kako mi to radimo i čime se bavimo. Naravno da je sertifikacija obavezna za neku ozbiljniju proizvodnju - objašnjava poljoprivredni proizvođač Ana Čupić.
Hrana proizvedena bez hemije može da bude do tri puta skuplja od konvencionalne. Prinosi su znatno manji, a seme, repromaterijal i radna snaga višestruko skuplji. U Srbiji 6.150 gazdinstava ima sertifikovanu organsku proizvodnju, dvostruko više nego prošle godine. Upućeni kažu bilo bi ih i više kada bi Ministarstvo vratilo subvencije na nivo od pre sedam godina.
- Tada su bile oko 36.000 po hektaru za ratarske, a za povrtarske negde oko 50.000, za voćarstvo preko 60.000 što su izvrsne subvencije i za to vreme bile i sad tražimo toliko i imamo obećanje i nade da će se to ispuniti - kaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Snežana Oljača.
Voćari najviše izvoze
Predsednik opštine Sopot Živorad Milosavljević ističe da će Opština nastojati da, gradeći puteve do njiva, mnoga mesta koja su bila zapuštena i koja su se iščistila obezbede za proizvodnju. Najveća podrška potrebna je povrtarima koji su orijentisani na domaće tržište. Na drugoj strani, voćarima gotovo ništa ne pretekne za domaćeg kupca, prenosi RTS.
- To su velike firme koje okupljaju velike grupe poljoprivrednika, koji su bili u sistemu grupne sertifikacije i to se pokazao do sada kao najbolji model u Srbiji - napominje Ivana Simić iz "Srbija organika".
Svetsko tržište organske hrane vredno je više 80 milijardi evra i jedno je od retkih koje, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, raste i to u proseku 10 do 15 odsto godišnje. Slično je i u Srbiji, čak 90 odsto hrane koju proizvedemo i izvezemo. Nažalost, povećava se i uvoz, ali to makar govori o tome da sve više kupujemo zdravu hranu.
Autor: RTS
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
