Izvor: Luftika.rs, 05.Nov.2019, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Načini na koje loše iskustvo iz detinjstva može uticati na život odrasle osobe
Najraniji period života veliki broj ljudi smatra i najsrećnijim. Uglavnom sve asocijacije na detinjstvo protežu se kroz vizuru lepog i prijatnog osećaja. Međutim, iskustva koja se steknu tokom detinjstva često ostavljaju neizbrisiv trag u daljem životu pojedinca. S obzirom na to da period detinjstva nije kod svakog prijatna i vesela stvar, tako i iskustva iz detinjstva postaju pozitivan stav ili trauma, piše Zelena učionica.
Mnogi nisu bili te sreće da ih detinjstvo podseća na najlepše >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << doba života, već ih tamo čekaju mračni prizori koje su odrastanjem naučili da potisnu.
SLOŽENA TRAUMA
Kad se pomisli na traumu, prva asocijacija je nešto što je veoma loše, teško i bolno. To su uglavnom stravični slučajevi seksualnog, psihičkog i fizičkog nasilja, automobilskih nesreća, prirodnih katastrofa ili rata, jednostavno događaji koji život dele na “pre” i “posle”.
To je nešto o čemu se ne misli ili ne razgovara, ali je i dalje prisutno i konstantno muči pojedinca.
Reč je o iskustvu iz detinjstva koje narušava kvalitet života u odrasloj dobi.
Složenu traumu veoma je teško dijagnostifikovati, opisati i dati joj ime. Može se pojaviti kao blic sećanje ili kao osećaj nepoverenja i usamljenosti koji se uvlači u međuljudske odnose.
Kompleksna trauma nije uvek vezana za nešto što se dogodilo, već je i te kako povezano sa onim što je propušteno, nešto što je trebalo da se dogodi, a ipak, i nekog razloga nije. Na primer, dete koje nije dobilo podršku i ljubav, ceo život zbog toga može imati problem.
Kompleksna trauma iz detinjstva može da utiče na život u odrasloj dobi na više načina.
HRONIČNE BOLESTI
Trauma može ostaviti traga na telu tako što utiče na razvoj hronične bolesti. Studija iz 2014. koju je sproveo Medicinski fakultet Univerziteta u Virdžiniji, otkrila je da je trauma iz detinjstva, naročito ako ima veze sa seksualnim iskorišćavanjem, povezana sa većom stopom karcinoma dojke, gojaznošću i alkoholizmom, piše “Psychology Today”. Takođe je uočen i povećan rizik za razvoj bolesti srca, jetre, pluća, autoimunih bolesti i hroničnih glavobolja.
SEKSUALNOST
Bezbrižno odrastanje s puno ljubavi koju deca dobijaju od bližnjih temelji su za prihvatanje sopstvenog tela na zdrav način. Izostanak svega toga vodi u nesigurnost, pa osoba nije u mogućnosti da se poveže sama sa sobom, a samim tim ne može da ostvari ni kvalitetne odnose sa drugima.
Studija sprovedena na 10.000 odraslih osoba, pokazala je da trauma u detinjstvu povećava rizik od polno prenosivih bolesti u odrasloj dobi.
Samo kod sedam odsto muškaraca koji nisu imali traumatično detinjstvo zabeležena je polno prenosiva bolest, dok se isto događa kod 39 odsto muškaraca koji su prošli traumu u najranijem periodu života.
Žene sa traumatičnim iskustvima iz detinjstva češće se upuštaju u rizična seksualna ponašanja.
DOŽIVLJAJ VREMENA I PROSTORA
Svi nosimo sa sobom neke strahove, ali osobe koje su u detinjstvu proživele traume doslovno imaju rupe u sećanju i ne stvaraju planove za budućnost.
Studija sprovedena na više od 500 muškaraca i žena pokazala je da osobe koje nose traume iz detinjstva šest puta češće imaju praznine u pamćenju na događaje iz tog životnog razdoblja, od onih koji su imali bezbrižno detinjstvo.
Sećanja na detinjstvo osamdesetih i devedesetih
.jpg)
