Izvor: Radio 021, 07.Maj.2021, 20:03

Muzika: Teremin - da li je ovo najčudniji instrument svih vremena

Posle njegovog slučajnog otkrića dvadesetih godina prošlog veka u Rusiji, teremin je opčinio Holivud i pokrenuo muzičku revoluciju.

Getty ImagesLeon Teremin predstavio je izum u Sjedinjenim Američkim Državama krajem dvadesetih godina prošlog veka

Teremin nekad zvuči kao instrument iz Zemljine budućnosti ili iz nekog potpuno drugog sveta.

Njegova muzika kao da nastaje ni iz čega, note i tonovi se izvlače i manipulišu hipnotičkim pokretima ruke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i prstiju kroz vazduh.

Upoznajte jedini muzički instrument koji se u potpunosti kontroliše bez fizičkog dodira.

Izumljen pre 100 godina, prvi elektronski instrument na svetu inspirisao je revoluciju u tehnologiji zvuka koja je dovela do toga da Robert Mug izumi moderni sintisajzer, potpuno preobrazivši muzičku scenu.

Teremin su koristili neka od najslavnijih imena u istoriji popularne muzike poput benda Led Cepelin u pesmi „Whole Lotta Love" i Rolingstonsi na psihodeličnim albumu iz 1967. godine Their Satanic Majesties Request.

Prisutan je i u glavnoj temi izuzetno popularne naučnofantastične serije Zvezdane staze.

Ludvig van Betoven – gluvi genije čija su remek dela promenila muziku Proizvedeno u Srbiji: Ručke iz Trstenika stižu do skupocenih gramofona „Stepenište ka raju“ staro pola veka

A teremin danas inspiriše novi talas umetnika, dok njegovu aktuelnu renesansu podstiču dokumentarci kao što je Teremin: Elektronska odiseja iz 1993. godine.

„Mislim da on ima ogroman neistraženi potencijal - a istovremeno je vizuelno očaravajući", kaže islandska muzičarka Hekla (puno ime Hekla Magnusdotir), koja na albumima kombinuje teremin i glas, najskorije na albumu Sprungur iz 2020. godine.

„Budući da sam klasično školovana muzičarka - učila sam da sviram čelo - teremin mi je delovao naprosto vanzemaljski."

Getty ImagesLegenradni gitarista Džimi Pejdž koristio je različite tonove temerina u pesmi Whole Lotta Love grupe Led Cepelin

Karolina Ejk je još jedna maestra na tereminu koja se trudi da skrene pažnju na ovaj jedinstveni instrument - i proširi njegov suviše oskudni repertoar novim kompozicijama, kao što je njena vlastita „Ocean" iz 2019. godine.

U međuvremenu, njen snimak iz 2014. godine koncerta za teremin Kalevija Ahoa Osam godišnjih doba, osvojio je nagradu za snimak godine u njenoj rodnoj Nemačkoj.

„Kad svirate teremin, to nekako deluje magično. Možda čak i kao da bacate čini", kaže Ejk za BBC.

„Nijedan drugi instrument ne možete da svirate bez fizičkog kontakta. Deo ste instrumenta, dirigujete vazduhom."

Sviranje teremina podrazumeva upravljanje elektromagnetnim poljima oko dve antene, zbog čega instrument liči na nekakvu čarobnu govornicu.

Svirači kontrolišu zvuke pokretima ruku i prstiju oko uspravne antene da bi podizali ili spuštali ton, ili iznad i ispod kružne antene da bi kontrolisali njegovu jačinu.

Pogledajte video: Ringo Star u životinjskom svetu

Od nauke do muzike

Teremin je oko 1920. godine izumeo ruski fizičar Lev Sergejevič Termen - kasnije slavan kao Leon Teremin.

Rođen 1896. godine u Sankt Petersburgu, iskazao je inženjerski talenat još kao dete, navodno rastavljajući i ponovo sastavljajući satove i druge mehaničke sprave u sedmoj godini, kao i izgradivši astronomsku opservatoriju u petnaestoj.

Getty ImagesTeremin je prvobitno bio zamišljen kao uređaj za laboratoriju, ne za nastup na bini

On je 1920. godine izumeo mašinu čija je namena bila da upotrebi potpuno novu tehnologiju radio talasa za merenje nekih svojstava gasa.

Ali on je otkrio da njegov aparat emituje neobičan podrhtavajući ton, koji je mogao da oblikuje pomeranjem ruku u blizini opreme.

Školovani čelista, Teremin je odmah prepoznao potencijal svog otkrića i rešio da izgradi potpuno nov instrument.

U intervjuu iz 1989. godine sa muzikološkinjom Olivijom Matis, on je izjavio: „Nisam bio zadovoljan postojećim mehaničkim instrumentima, kojih je bilo mnogo.

„Svi su bili zasnovani na osnovnim načelima i fizički nisu bili mnogo dobro izvedeni.

„Želeo sam da napravim potpuno drugačiju vrstu instrumenta…

„Stoga sam preobratio elektronsku opremu u muzički instrument koji će pružiti mnogo više mogućnosti."

Pogledajte video: Ima 96 godina, ne vidi a svira klavir

Nastup za Lenjina i Ajnštajna

Teremin je predstavio instrument u Kremlju Vladimiru Lenjinu 1922. godine i u Berlinu Albertu Ajnštajnu 1927. godine, a onda je krajem dvadesetih očarao publiku širom sveta.

Posle nastupa iz 1927. godine u Rojal Albert Holu tokom kog su na tereminu izvedene kompozicije Šuberta i Glinke, časopis Mjuzikl standard napisao je: „Ljudski glas, violina, viola, čelo, bas i kontrabas, kornet, truba, trombon, saksofon, orgulje i skoro svaki drugi instrument koji vam padne na pamet poraženi su na vlastitom terenu ovim jednim prostim uređajem."

Ubrzo posle toga, Teremin je preleteo Atlantik, dobivši na raspolaganje studio u Zapadnoj 54. ulici u Njujorku.

Getty ImagesNemačka muzičarka Karolina Ejk

Postao je magnet podjednako za kompozitore kao i za naučnike; Ajnštajn, strastveni violinista, koristio je sobu u kući koju je Teremin iznajmio za istraživanje veze između muzike i geometrije.

„Dao sam mu radnu sobu, ne mnogo veliku. Našao sam mu pomoćnika, jednog od mojih kolega koji je bio slikar, da mu pomogne da crta skice, i on bi dolazio i radio svoj posao.

„Viđao sam ga mnogo puta, vrlo često", rekao je Teremin u intervjuu sa Matis iz 1989. godine.

Pored naučnih otkrića, pronalazač je kovao planove i kako da se obogati.

„Ljudi će naučiti da ga sviraju bez previše teškoća", predviđao je dok je govorio o svom instrumentu.

Sanjao je o tome da teremin uvede u svaki dom - „prodavan i pravljen po ceni radio prijemnika sa tri elektronske cevi".

Stvari, međutim, naredne decenije nisu pošle po planu.

Iako su njegovi američki koncerti bili senzacija i nuđene su mu ogromne sume novca za prava na masovnu proizvodnju novog instrumenta, njegov san srušio se na jednoj prostoj činjenici - teremin je zapravo veoma teško umešno svirati.

Muzika koja dolazi niotkuda

Nijedan drugi instrument ne zahteva toliku kontrolu nad telom izvođača.

Ne postoje dirke ili pragovi koja bi mogli da se koriste kao referentna tačka za sviranje nota.

Pored dobre dubinske percepcije, izvođaču je potreban još i istančan sluh za postizanje konkretnih nota.

On mora da kombinuje opuštene pokrete tela s izuzetnom mentalnom usredsređenošću.

Za razliku od tradicionalnih muzičara, svirači teremina oslanjaju se na tehnike fizičkog i emotivnog izražavanja, više nalik glumcu koji izlazi na scenu da odigra neku složenu ulogu.

Getty ImagesNijedan drugi instrument ne zahteva od izvođača takvu kontrolu tela od strane kao teremin

To objašnjava zašto na svetu ima toliko mala virtuoza na tereminu, kao i zašto svaki od njih poseduje vlastiti izvođački stil - baš kao što postoji mnogo različitih načina da se odigra Hamlet.

„Svaki sa sobom nosi vlastiti stil i tehniku", objašnjava Hekla Magnusdotir.

„Pošto ne postoji sistemsko školovanje za sviranje ovog instrumenta, on podstiče na mnogo raznovrsniji pristup, što je jedna od glavnih stvari koja me je uopšte i privukla njemu."

Ta sloboda obuhvata i način pisanja kompozicija za teremin - Magnusdotir je razvila vlastitu znakovnu notaciju, ali drugi svirači pišu kompozicije koje više liče na naučne dijagrame ili apstraktno slikarstvo.

„Svaki izvođač unosi jedinstvenu ličnost u teremin i te razlike umeju da budu prilično suštinske, gotovo kao nekakav zvučni potpis", kaže Čarli Drejper, vodeći britanski svirač teremina koji nastupa i solo, i sa svojim orkestarskim kolektivom Retrofonika.

„Moguće je prepoznati individualne izvođače samo na osnovu svojstava kao što su fraziranje ili vibrato."

U međuvremenu, Ejk je smislila vlastitu tehniku sviranja, koju je izložila u knjizi iz 2006. godine Umeće sviranja teremina.

Getty ImagesLidija Kavina, praunuka Temerina, takođe je svirala ovaj instrument i

Drugi izvođači su takođe obogatili sviranje teremina vlastitim metodama, kao što je, na primer, „hodajući bas" Pamelije Kerstin.

Iako je težina sviranja njegovog instrumenta osujetila Tereminove planove da se obogati, ovaj izuzetni čovek nastavio je uspešan izumiteljski niz tokom čitavih tridesetih, od pravljenja ranih ritam mašina do stvaranja novih radarskih instrumenata za američke letelice.

Kit Ričards: Proslaviću 60. godišnjicu Stonsa u invalidskim kolicima AC/DC - tvrdoglavi kraljevi moćnog rok zvuka Ko je zaista bio Fredi Merkjuri Zatvorska kazna za pronalazača

Ali kako su ratni oblaci počeli da se nadvijaju nad horizontom, Teremin je iznenada opozvan u Rusiju, i sovjetski agenti su ga otpremili nazad u septembru 1938. godine.

Prema njegovom biografu Albertu Glinskom, Kremlj je podsticao Tereminov ostanak u SAD: zvanično radi predstavljanja sovjetske tehnologije, ali zapravo da bi mu omogućili da se bavi industrijskom špijunažom.

Kad je stigao kući, umesto da bude dočekan kao genije, Teremin je postao žrtva Staljinovih političkih čistki.

Bačen u poseban zatvor za naučnike u Sibiru, među njegove tamošnje izume spada jedan od najslavnijih uređaja za prisluškivanje iz Hladnog rata, doživljen kao preteča tehnologije identifikacije putem radio frekvencije (RFID) - koji automatski prepoznaje i prati odašiljače prikačene za neki predmet i koristi se u nizu industrijskih operacija.

Nazvan prosto „Stvar", jedan od ovih uređaja za prisluškivanje bio je sakriven u drvenoj plaketi koja je visila na zidu u kancelariji američkog ambasadora u Sovjetskom Savezu sedam godina pre nego što je otkriven 1952. godine.

(Tvit iz Muzeja špijunaže sa slikom drvene plakete na koju je bio postavljen uređaj za prisluškivanje koji je izumeo Leon Teremin)

#ArtifactoftheDay: The Great Seal Bug "The Thing", issued by NKVD, 1946. One of the first covert listening devices transmit an audio signal. pic.twitter.com/vqb6hjDZCk

— The Spy Museum (@IntlSpyMuseum) November 17, 2016

Nastavak na Radio 021...