Izvor: Radio 021, 27.Jan.2021, 19:04
Korona virus: Zašto se neke zemlje bore protiv pandemije uspešnije od drugih
Neke zemlje koje su delovale bolje pripremljeno da izađu na kraj sa globalnom pandemijom prošle su loše protiv korona virusa, dok su neke druge sa značajnim manjkavostima prošle bolje.
Reuters
Još 2019. godine, na globalnoj rang listi su SAD i Velika Britanija bili uzori na koje se treba ugledati po pitanju pripremljenosti na buduću pandemiju; Novi Zeland, Kina i Vijetnam bili su daleko iza njih.
Ali skočimo malo unapred na 2021. godinu i pandemiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << korona virusa, i izgleda da je Indeks sigurnosti globalnog zdravlja Fondacije Bila i Melinde Gejts nešto ozbiljno pomešao.
U SAD i Velikoj Britaniji pandemija je opisana kao van kontrole. Za to vreme, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pohvalila je drakonski pristup Kine.
Novi Zeland je hvaljen kao izuzetan, a Vijetnam je imao svega 35 smrti od Kovida među stanovništvom od 95 miliona.
Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
Čini se da su neke zemlje koje su ranije delovale dobro na papiru reagovale loše na pandemiju u stvarnom životu, a druge čija je pripremljenost bila manjkava prošle bolje, ali koje je objašnjenje za to?
Izazovi upoređivanja
„Svi imaju posla sa istim virusom, zašto onda zemlje reaguju drugačije?", pita se profesorka Elizabet King, stručnjakinja za javno zdravlje sa Univerziteta u Mičigenu u SAD.
EPA
Profesorka King jedna je od urednica nove knjige koja poredi reakcije zemalja na prvi talas korona virusa početkom 2020. godine.
Članke je priložilo šezdeset stručnjaka iz 30 zemalja u Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi.
Upoređivanje je notorno teška aktivnost, zato što zemlje koriste različite aršine da bi izmerile svoj uspeh.
Belgija, na primer, uvrštava u statistiku smrti slučajeve za koje se samo sumnja da su bili povezani sa Kovidom-19, zbog čega ukupan broj smrtnih slučajeva deluje viši nego u drugim zemljama.
Nemačka i Francuska sve vreme u brojke umrlih uključuju gerontološke centre, dok je u Velikoj Britaniji naglasak na bolničkim okruženjima.
Poređenje broja slučajeva zaraženih još je teže.
Ako testirate više, naći ćete više slučajeva, a razmere testiranja varirale su u ogromnoj meri tokom pandemije, kao i odluke o tome ko treba da bude testiran.
Takođe, postoje izvesne nijanse u demografskom sastavu svake zemlje.
Dok je više od petine italijanske populacije starije od 65 godina, što je čini ugroženijom od Kovida-19, afrička populacija je mnogo mlađa - kontinent ima 19 od 20 „najmlađih zemalja" na svetu.
Ipak, čini se da je sve što je bilo koja vlada uradila - i možda još važnije, koliko je brzo reagovala - imalo dalekosežnog uticaja na nacionalne ishode tokom prvog talasa pandemije.
Kako je Izrael vakcinisao više od milion ljudi protiv Kovida-19 Zašto je Kovid-19 opasniji za starije ljude Politika i Kovid-19
Pogledaj vesti o: Coronavirus
.jpg)
