Izvor: Radio 021, 15.Avg.2019, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani kažu da će im soliter u Banatiću smanjiti kvalitet života i da je "na snazi investitorski urbanizam"
Za većinu primedbi građana i udruženja na plan da se na uglu Bulevara kralja Petra i Rumenačke ulice izgradi soliter od 12 spratova, predloženo je da budu odbijene.
Plava sala Skupštine grada jutros je bila ispunjena do poslednjeg mesta. One koji su došli da učestvuju u raspravi i koji češće posećuju rasprave o urbanističkim planovima začudio je veliki broj mladih osoba, koji su sedeli bez ikakvog učešća u diskusiji o planovima koji su bili na dnevnom redu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Kako se i očekivalo, najviše polemike je bilo u vezi sa izmenama Plana generalne regulacije novosadskog gradskog centra koji se odnosi na ugao Bulevara kralja Petra Prvog i Rumenačke ulice. Kako smo pisali, tu je planirana izgradnja dvanaestospratnice, na šta su građani i udruženja podneli niz primedbi koje se tiču samog procesa donošenja urbanističkih izmena pa do pitanja o tome kakav će biti kvalitet njihovog života u ovom kvartu posle izgradnje solitera.
Građani su ukazali na to da se objekat gradi previše blizu postojećih zgrada, što je odbijeno uz obrazloženje da je razdaljina slična onoj koja postoji između zgrada u starom delu grada. Stanari okolnih zgrada nezadovoljni su i visinom objekta jer smatraju da će im to potpuno zakloniti dnevnu svetlost, pogotovo građanima koji žive u prizemnim spratovima.
To sve, kažu oni, utiče ne samo na vrednost njihovih nekretnina, nego, još važnije, na kvalitet života. Ne prija im ni to što će u budućnosti imati bliski pogled na sobe svojih komšija. Takođe, problematičan je i kolski prilaz koji se planira da razdvaja njihovu zgradu od budućeg solitera, a koji prema planu treba da ide iz Ulice Pariske komune. Građani su predlagali da kolski prilaz bude planiran sa Bulevara kralja Petra I ili Rumenačke ulice, ali je i to odbijeno.
Razlog tome je, kako je rečeno, što se kolski prilazi zbog bezbednosti planiraju uvek, kada za to postoji mogućnost, sa sekundarnih saobraćajnica, kakav je kolovoz u Pariske komune, a ne sa primarnih, kakve su bulevar i Rumenačka. Jedna od žalbi odnosi se i na to planiranju gradnju transformatorske stanice na prostoru javne namene, što dodatno smanjuje zajednički prostor stanara, ali je kao kontraargument iskorišćeno to da je tehnologija uznapredovala, te da ona neće zauzimati značajnu površinu.
"Da li se uopšte vodilo računa o tome koliko će biti automobila novih stanara i o tome da će doći do zagušenja saobraćaja, a sve će to uticati na životnu sredinu? Seče se drveće koje nam je bilo jedini zaštitni pojas od izduvnih gasova, smoga i buke. Da li je u obzir uzet gradski saobraćaj, autobusi su svakog jutra puni. Ljudi koji se dosele u tu zgradu su dobrodošli, ali sve to mora i infrastrukturno da se reguliše, da ne bi na kraju sve imalo i zdravstvene posledice, jer bi to postala zagađena raskrsnica. Postavlja se i pitanje kapaciteta zdravstvenih ustanova u ovom kraju, kao i škole", rekla je jedna građanka.
Bede: Priznanje da je na snazi investitorski urbanizam
Primedbe na plan podnelo je Društvo arhitekata Novog Sada, koje je ukazalo da je problematično to što ne postoji urbanističko-arhitektonski konkurs, za koji smatraju da je neophodan kako bi se uvažile i potrebe stanara susednih objekata, a "ne da naručilac diktira uslove u svoju korist".
"Planiran objekat je lociran bez ikakvog obzira na susede", navodi se u jednoj od nekoliko primedbi DaNS-a.
Predlagači odgovaraju da je urbanističko-arhitektonski konkurs nemoguć, jer je lokalitet na kojem je planirana izgradnja podeljen na dve parcele u vlasništvu dva različita vlasnika, "što bi bez adekvatnog dogovora usporilo ili onemogućilo realizaciju projekta". Ukazano je i na to da su planom definisani svi elementi budućeg objekta.
Međutim, ovakvo objašnjenje za Aleksandra Bedea iz DaNS-a je veoma problematično.
"Praktično je rečeno da se urbanističko-arhitektonski konkurs ne može raspisivati ako lokacija za koju se konkurs raspisuje nije u vlasništvu jedne osobe, što nikada do sada nije bila praksa. Za nas je to konačno eksplicitno priznanje Grada da je na snazi investitorski urbanizam, a ne urbanistički urbanizam", navodi Bede.
Predloženo je i da se prihvati primedba DaNS-a koja se odnosi na nedostatak podnih linija u zoni izgradnje planiranog objekta, tako što će one biti uvrštene u plan.
Na sednici se povela polemika i o tome da li su građani na vreme i adekvatno bili obavešteni o izmenama koje se planiraju u njihovom kvartu. Kao zaključak izneseno je to da mesne zajednice nemaju obavezu da izlažu planove. Članovi Grupe za konceptualnu politiku ukazali su na problem neobaveštenosti građana, te su zahtevali ponovni javni uvid u nacrt izmena plana i njegovu javnu prezentaciju stanarima uz prisustvo urbaniste, ali je predloženo da i njihove primedbe budu odbijene. Više o tome čitajte OVDE.
Aleksandar Bede dodaje za 021.rs da je neprihvatljivo da se ljudima smanjuje kvalitet života.
"Meni je bilo požaravajuće da se mi svi pravimo kao da diskutujemo o nekim argumenta 'za' ili 'protiv', a apsolutno je jasno da je takva praksa neprihvatljiva prilikom urbanističkog planiranja, da se ljudima direktno smanjuje postojeći kvalitet života u gradu", zaključuje naš sagovornik.
Primedbe je podnelo još nekoliko građana, kao i Inicijativa "Sačuvajmo Liman od betona", koji su takođe istakli se ovakvim načinom planiranja urušava kvalitet života stanara okolnih zgrada.
Na sednici se raspravljalo o još dva urbanistička plana na koja su takođe bile uložene primedbe, koje su takođe odbijene. Primedbe su podnete na Nacrt plana detaljne regulacije male privrede u Futogu i na Nacrt plana detaljne regualcije Staroiriškog puta u Sremskoj Kamenici. Dva stanovnika Sremske Kamenice pobunila su se zbog toga što Grad planira da otkupi delove njihove parcele kako bi se proširio put. Jedan od njih je naveo da zbog toga neće moći da podeli svoju parcelu i da neće na njima moći ništa da gradi, tražeći odgovor od nadležnih gde će se on i njegova porodica iseliti. Pokušano je da se nađe kompromisno rešenje, ali do toga nije došlo.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
