Izvor: Radio 021, 12.Jan.2020, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi svetski rat i nacisti: "Mračni sati istorije" i doktor koji je spasio jevrejsku devojčicu
Priča o hrabrosti iz alpskog skijališta Val d'Izer koje se lokalci nerado sećaju.
Pétri familyFrederik Petri 1936. godine
Jevrejska tinejdžerka izbegla je smrt u okupiranoj Francuskoj zahvaljujući dobroti i hrabrosti jednog doktora u malom skijalištu na Alpima. Ali to je priča koje se meštani nerado sećaju, otkriva Rozi Vajthaus.
Kako je prvi sneg počeo da pada u decembru 1943. godine, Uget Miler i njena sestra Merion u tišini su napustile francuski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << grad Lion i otputovale u Alpe, u jedno od najviših skijališta u Evropi.
Grad više nije bio bezbedan, budući da je Klaus Barbi - lider SS trupa koji je postao poznat kao Kasapin iz Liona - pojačao potragu za Jevrejima. Dve mlade žene su sve nade za opstanak položile u selo Val d'Izer, svega nekoliko kilometara od italijanske granice.
Mračna nacistička prošlost nemačkih bogatašaNepoznati počinioci otvorili grob nacističkog „kasapina“ HajdrihaTatu majstor Aušvica – i njegova tajna ljubav
Uget je već ranije morala da pobegne iz Nice, koja je bila utočište za Jevreje dok god je bila pod kontrolom Italijana. Ali u septembru 1943. godine, kad je Italija istupila iz rata, nacisti su se obrušili na Rivijeru obavivši hiljade hapšenja.
Jedna od uhapšenih bila je Ugetina i Merionina majka Edit, uhvaćena dok je pokušavala da nabavi lažne dokumente za sebe i Uget. Ona je deportovana krajem oktobra i usmrćena u gasnoj komori odmah po dolasku u Aušvic - što će sestre saznati tek nakon rata.
Petnaestogodišnja Uget putovala je do Liona, da bi tamo živela sa dvadesettrogodišnjom Merion. A sad su obe ponovo bile u pokretu.
U zimu 1943. godine, međutim, planine su takođe bile rizično mesto za skrivanje. Nemački vojnici koji su nedavno stigli sa ruskog fronta bili su smešteni u val d'izerskom Hotelu des Glasijers.
Oni su pustošili hotele i restorane i spaljivali planinske kućice do temelja ukoliko bi našli nekoga ko je bio angažovan da radi u nemačkoj fabrici, a nije došao na posao. Meštani i dan-danas okupaciju zovu la terreur.
Roger Viollet / Getty ImagesVal d'Izer u oktobru 1939. godine - Hotel des Glasijers u gornjem levom uglu
SS trupe su takođe posebnu pažnju obraćale na sumnjive strance. Zašto su, onda, sestre otputovale baš u Val d'Izer nije jasno čak ni Uget, koja danas ima 92 godine.
Jedna mogućnost bila je da je Merion posavetovao da tamo otputuje njen budući muž Pjer Hejman, član francuskog pokreta otpora. Ali njih dve su se našle u ozbiljnoj opasnosti kad se, pred Božić, Uget okliznula i slomila nogu.
Seoski doktor rekao je da je lom toliko gadan da tinejdžerka mora da se prebaci dolinu, u bolnicu u Burg Sent Morisu.
Uplašena da će biti postavljana nezgodna pitanja i da će njihov paravan biti raskrinkan, Merion se uspaničila i udarila doktora pesnicom u lice.
BBC
Maglovitog jutra u San Francisku, Uget naglo uzima vazduh i nastavlja da priča priču o tome kako je preživela Holokaust pod doktorovom negom.
„Mislim da sam tamo provela šest meseci, ne mogu tačno da se setim - samo znam da sam bila na bezbednom", kaže ona.
Ni Uget ni Merion nikad nisu govorile o vremenu koje su provele u Alpima. Merion bi samo odmahnula rukom kad god bi je pitali za to.
Iz tog perioda ostala je samo jedna fotografija. Merion je umrla 2010. godine i meni je, kao njenoj snaji, pripalo da joj ispraznim kuću.
U jednom starom koferu, uz njena ratna dokumenta, pronašla sam sliku nje kako stoji pored planinske kućice u snegu.
Rosie Whitehouse Merion u Alpima
Tek je sada, 76 godina kasnije, Uget prelomila da želi da ta priča bude ispričana.
Obe sestre rođene su u Berlinu dvadesetih i pobegle su u Francusku iz Nemačke sa roditeljima 1933. godine, ubrzo nakon što je Hitler došao na vlast.
Iako je Merion imala lažne dokumente, Uget nije. Njeni roditelji su vodili računa da bude krštena, tako da nije imala indikativno J za Juif na svojoj carte d'identité, ali jeste pisalo da je rođena u Berlinu.
To bi bilo dovoljno da bude uhapšena i poslata u smrt po dolasku u bolnicu u Burg Sent Morisu.
Uget kaže da joj je doktor objasnio da će bez odgovarajuće medicinske nege završiti sa jednom nogom kraćom.
„Odgovorila sam mu da je bolje ćopati nego biti mrtav", kaže ona. I tako je, neverovatno, on ponudio da se stara o njoj narednih šest meseci u vlastitoj kući.
Zašto je potpuni neznanac bio spreman da rizikuje život za tinejdžerku koju je upoznao malo pre toga ostaje misterija. Da su ga uhvatili, on i njegova porodica bili bi uhapšeni ili streljani.
To je misterija čak i za Uget.
Rosie WhitehouseUget posle rata
„Kad sam se vratila u Val d'Izer sedamdesetih da ga pronađem i zahvalim mu se, bilo je već kasno", kaže ona. „Vrata je otvorila njegova udovica i rekla mi da je mrtav. I to je bilo to. A sad ne mogu da mu se setim ni tačnog imena."
Brza pretraga na Guglu osvežava joj pamćenje. Otkrivamo njegovo ime za svega nekoliko sekundi.
Glavni kružni tok u Val d'Izeru je Rond-Point Doktor Petri. Doktor, Uget potvrđuje, bio je doktor Frederik Petri, koji je živeo u velikoj planinskoj kući sa majkom i sestrom.
„Bio je veoma ljubazan", kaže ona. „Iznosio me je u baštu kad bi se vreme prolepšalo."
Internet stranica genealogije otkriva da je Petri kasnije postao gradonačelnik Val d'Izera, dočekujući na obroncima članove kraljevskih porodica i slavne ličnosti, među njima princezu Anu i iransku kraljicu. Ali nikad nikome nije pomenuo da je tokom rata skrivao i negovao mladu Jevrejku.
Rosie Whitehouse Merion u Alpima
Njegova ćerka Kristel nije iznenađena ovim otkrićem. „Njega je pokretala strast, ne za stavljanjem gipsa na slomljene noge, već za staranjem o ljudima", kaže ona. „Bio je izrazito dobrodušan i čitavog života je radio za druge sve što je mogao."
Danas se Val d'Izer prostire pet kilometara duž uske planinske visoravni, ali četrdesetih je to bilo malo mesto sa manje od 150 stanovnika.
„Kuća mog oca nalazila se u glavnoj ulici", kaže ona. „Kriti jevrejsku devojčicu bilo je izuzetno opasno."
I Kristel je iznenađena da su sestre odlučile da se sakriju u tako malom mestu. Ona misli da odgovor leži u razlogu zašto je njen otac uopšte prvi put došao u Val d'Izer.
Pétri familyPlaninska kuća Petrijevih u glavnoj ulici Val d'Izera
Roger Viollet / Getty ImagesGodine 1939, planinska kuća (u sredini) bila je smeštena između Hotela de Savoja (drugi sleva) i Hotela de Doma
Mladi doktor je 1938. godine, kao strastveni ljubitelj zimskih sportova, odlučio da se pridruži prijateljima, među njima skijaškim šampionima svetske klase, koji su osnovali skijalište nekoliko godina ranije.
Kao mnogi mladi ljudi koji su držali hotele i škole skijanja, rođen je u Alzasu, regionu istočne Francuske koji je pre Prvog svetskog rata bio pod kontrolom Nemaca.
Kristel smatra da je to verovatno u njemu usadilo nenaklonost prema Nemačkoj koja je samo bilo pojačana posle dve godine koje je proveo u kampu ratnih zarobljenika u Štutgartu od 1940. do 1942. godine.
Kad su Nemci stigli u Alpe u septembru 1943. godine, mladići i devojke iz Val d'Izera upotrebili su protiv njih najbolje oružje koje su imali - svoje skije.
Vešti u prelaženju planinskih prevoja oni su uspostavili mrežu otpora. Jedan iz grupe bio je Žermejn Matis, lokalni učitelj skijanja kog su Nemci uhapsili u junu 1944. i koji je umro u koncentracionom logoru u 27. godini.
Roger Viollet / Getty Images
To je mogao da bude razlog zašto je Merion odabrala baš Val d'Izer kao njihovo skrovište. Njen budući muž Pjer Hejman ne samo da je bio član pokreta otpora, već je njegova porodica poticala iz Alzasa. Možda je imao veze u samom skijaškom odmaralištu.
Verujući doktoru, Merion je ostavila sestru u Val d'Izeru da se oporavi i otišla da se pridruži Pjeru u Tuluzu.
Slomljenoj nozi bilo je potrebno šest meseci da se zaleči, tako da se ona vratila tek u junu 1944. godine. Sada trudna, zamalo je izbegla da je usput siluju i ubiju SS trupe.
BBC
U nadi da ću saznati nešto više o aktivnostima pokreta otpora u Val d'Izeru, poslala sam veliki broj mejlova i ostavila postove na Fejsbuk stranici skijaškog odmarališta.
Dobila sam samo jedan odgovor, od člana slavna pariske frizerske dinastije - Robija Žofoa - čiji je stric, Žozef Žofo, napisao jedan od najslavnijih francuskih memoara o Holokaustu, Kesa klikera.
Robijev otac Anri i njegov stric Moris (starija braća Žozefa Žofoa) takođe su se skrivali u Val d'Izeru tokom zime 1943-44, mada su se oni osećali dovoljno bezbedno da rade u frizerskom salonu u glavnoj ulici, preko puta Petrijeve kuće. Porodice Petri i Žofo od tada su ostale bliske.
Robi uporno tvrdi da je bilo drugih Jevreja koji su se krili u dolini. On je obavio više telefonskih poziva u Val d'Izeru, ali čini se da niko ne zna ništa o tome.
Holokaust u Francuskoj
Oko 75.000 Jevreja deportovano je iz Francuske u koncentracione logore i logore smrti između 1940. i 1944. godine.
Tek je 1995. godine francuski predsednik Žak Širak priznao francusku odgovornost za to.
„Ti mračni sati zauvek kaljaju našu istoriju i predstavljaju uvredu za našu prošlost i našu tradiciju", rekao je on. „Jeste, nerazumne zločine okupatora podržavali su Francuzi, francuska država."
Samo su dva francuska zvaničnika osuđena za zločine protiv čovečnosti. Jedan je bio Pol Tuvije, lokalni obaveštajni šef koji je služio pod šefom lionskog Gestapoa Klausom Barbijem; on je 1994. godine osuđen da je izdao naređenje za pogubljenje sedam Jevreja 50 godina ranije.
Drugi je bio Moris Papon, smešten u zatvor 1998. godine zbog uloge u deportaciji 1.690 Jevreja iz Bordoa. (Papon je služio kao pariski šef policije i ministar u vladi.)
Sam Barbi, inače Nemac, bio je 1983. godine izručen Francuskoj iz Bolivije i u julu 1987. godine osuđen po 41 tački optužnice za zločine protiv čovečnosti.
Kristel ne iznenađuje ova zlokobna tišina. Ona kaže da niko nikad nije govorio o tome šta se dešavalo tokom rata, a kao posledica toga čak i porodice koje i dalje žive u Val d'Izeru danas nemaju pojma da su članovi francuskog pokreta otpora operisali u njihovom gradu.
Rat je podelio čitave zajednice, objašnjava Džejn Meter, koja istražuje ovaj period na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu. Za one koji su bili saradnici okupatora i one koji su pružili otpor „jedini način da nastavite da živite sa svojim komšijama posle rata bilo je da zaboravite šta se desilo."
To što je Frederik Petri sakrio Uget bilo je, kaže ona, „100 odsto opasna stvar" i čin koji ne bi nužno bio pozdravljen čak ni posle oslobođenja, budući da je ova regija bila „izrazito katoličko, konzervativno, desničarsko društvo".
Rosie WhitehouseMerionini lažni papiri, na ime Žilijet Žiro
Arhive u Anesiju, nedaleko od Val d'Izera, pune su pisama upućenih vlastima tokom rata, često anonimno, u kojima se ljudi optužuju za činove otpora.
Dva meseca nakon što su sestre otišle, Val d'Izer je oslobođen. Ali je lokalni pokret otpora nastavio borbu, podržavajući partizane u Italiji, koja se i dalje nalazila pod okupacijom Nemačke. Još jednom će Petri staviti život na kocku za potpunog neznanca.
Jedne zimske večeri u novembru 1944. godine, on je pošao da spase grupu britanskih vojnika koju su partizani vodili preko planinskog prevoja. Zatočeni u snežnoj oluju bez odgovarajuće odeće, smrzavali su se na smrt.
Kad ih je Petri konačno našao, samo je jedan od vojnika, Alfred Sauton, još bio živ. On je jedva disao, ali je Petri odbio da ga ostavi da umre.
Poneo ga je nazad do svoje kuće i, uz pomoć majke, starao se o njemu sve dok ovom nije bilo bolje da može da ode.
Roger Viollet / Getty ImagesPut od Val d'Izera do Kol de l'Izerana
Ovo je takođe bio potencijalno nepopularan potez, jer su mnogi ljudi prezirali ono što su doživljavali kao britansko napuštanje Francuske u Dankerku i zbog napada na francuske gradove.
Baš kao što doktor Petri nije rekao ništa o skrivanju Uget, nije pomenuo ni ovu avanturu porodici, sve dok Sauton nije postao slavna ličnost u Velikoj Britaniji kad je njegova priča ispričana 1953. godine u jednom radio dokumentarcu na BBC-ju.
Merion se udala za Pjera i posle rata se preselila u Pariz sa Uget i njihove dvoje male dece, Fransoa i Silvi.
Brak nije potrajao i Merion je tada započela ono što je nazvala „drugim životom", u Londonu sa mužem Džoom Džudom i njihovim sinom Timom.
Rosie WhitehouseMerion, Tim i Uget
Uget je 1947. godine otputovala u San Francisko da se pridruži ocu koji je preživeo rat u Parizu pod lažnim identitetom.
Tu se zaljubila u Džejmsa Karltona i s njim imala sina Normana. Ona od tada živi tamo. Srebrni servis za kafu koji je nekada pripadao njenoj majci zauzima počasno mesto na kredencu u njenom elegantnom domu.
Rosie WhitehouseUget, Tim Džuda i srebrni servis
Uget sada želi da se obznane Petrijeva hrabrost i dobrodušnost i ja pristajem da pišem Jadu Vašemu, Memorijalnom centru za sećanje na jevrejske žrtve Holokausta u Jerusalimu, da ih pitam hoće li uzeti u obzir priznavanje Petrija kao jednog od Pravednih među narodima - spisak nejevrejskih pojedinaca koji su rizikovali živote da pomognu Jevrejima tokom Holokausta.
Jad Vašem mi poručuje da bi mogle da prođu mnoge godine pre nego što se donese ta odluka.
Pokušavam da ugovorim i intervju sa gradonačelnikom Val d'Izera Markom Bauerom, da bih mu zatražila komentar za nominaciju za Jad Vašem.
Kad me pisanje mejla nikuda ne odvede, pozivam telefonom gradsku većnicu, gde mi član osoblja govori da to nije moguće jer se radi o veoma „delikatnoj stvari".
Istorija Drugog svetskog rata i dalje pohodi Francusku. Ugetina odluka da ponovo poseti najmračniji period svog života dao je priliku Val d'Izeru da se suoči sa vlastitom prošlošću, ali čini se da ovo skijalište nije spremno da je prihvati.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
