Izvor: Luftika.rs, 09.Jan.2020, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li se srpska deca na Malti koriste kao laka meta da nas se sve zajedno reše?
Aleksandra Ilić i njen partner su mislili da je u pitanju neslana šala, kada su im nadležni organi saopštili da ne ispunjavaju finansijske uslove kako bi njihovo dete ostalo na Malti.
Aleksandra i njen partner su na Maltu došli još pre dve i po godine, a tamo im se rodila i ćerka Neda. Za devojčicu je to i jedini dom koji poznaje, piše Times of Malta, a prenosi Nedeljnik.
“Ne možemo da je pošaljemo u Srbiju, to nije opcija”, kaže Aleksandra. “Tamo ne može da krene u >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << školu jer jedva govori srpski. Ona zna samo engleski. A i nemamo kome da je pošaljemo nazad.”
Aleksandra i njen partner su zaposleni i oboje primaju ukupno 22.384 evra, a imaju i “značajnu” uštedu na svom bankovnom računu. Oni kažu da njihova ćerka nikada nije bila lišena bilo čega što joj je bilo potrebno.
Ipak, prema navodima Agencije za državljanstvo i boravak na Malti, ovi prihodi su niski za tročlanu porodicu, i pošto su prema propisima oni na pragu siromaštva, neće im biti dozvoljeno da dete ostane u zemlji. Prošle nedelje, Agencija za državljantvo i boravak poslala je obaveštenje da će 22 dece srpskih državljana na Malti biti vraćeno za Srbiju iz istih razloga.
Njima je prvo odbijena boravišna dozvola “nakon pažljivog razmatranja stabilnog i redovnog prihoda” njihovih roditelja, “potrebnog za pristojan standard života na Malti”.
Zvanična politika Malte je da je za podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu za nekog od članova porodice imigranata potreban prihod od 19.000 evra godišnje, koliko je prosečna plata na Malti, kao i 3.800 evra za svako izdržavano lice, u ovom slučaju dete.
Dakle, Aleksandra i njen partner godišnje imaju 416 evra manje nego što im je potrebno, pošto je Agencija odbila da uzme u obzir njihovu ušteđevinu. Julija Faruđija, sekretarka parlamenta kaže da su, umesto da ih procenjuju prema prosečnoj plati, institucije te zemlje roditelje procenjivale prema novcu koja je blizu nacionalnog minimalnog dohotka, objasnila je.
“Moje je srce je sa svakim detetom na Malti, ali propisi su ovde da štite decu od života u siromaštvu”, navela je i dodala da se tim propisima deca štite od života u siromaštvu.
Dozvole za boravak 22 dece nisu izdate u njihovom najboljem interesu, dodala je.
Aleksandra Ilić, međutim, veruje da je jedino siromaštvo koje im preti jeste ono od povratka iz Srbije. “Ako žele da je zaštite od siromaštva, to je razlog da je ne pošalju nazad, verovali ili ne, nama je ovde i dalje bolje nego u Srbiji.”
Ona ne može da razume kako se to nakon što su pet godina plaćali porez na Malti, baš u trenutku kada će ispuniti uslove za trajno prebivalište, njeno dete i ostala deca iz srpke zajednice biti iskorišćeni da ih se država reši.
“Šta bi sada trebalo da radimo? Da li svi da napustimo svoje poslove i vratimo se u Srbiju? Da li je to cilj? Da li se naša deca koriste kao laka meta da nas se sve zajedno reše?”
Aleksandra kaže da nijednom do sada nije sumnjala u to da želi da živi i radi na Malti, i da tamo stvara porodicu, ali da sada misli drugačije.
“Nisam sigurna da želim da podižem dete u okruženju u kojem će se osećati nepoželjno i odbačeno, kao što se sada osećamo mi roditelji”, zaključuje Aleksandra Ilić.
Šta su „pobit“ i „ubitovna“ i kako izgleda život hiljade Srba koji su pokušali da „zarade neki evro“ u Slovačkoj
.jpg)
