Izvor: Radio 021, 21.Dec.2019, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanija i špijuniranje: Da li je premijer bio osumnjičen da radi za SSSR
Istoričari se spore i dalje oko slučaja Harolda Vilsona.
Getty ImagesBritanska kraljica i Harold Vilson na stanici Vaterlo 1965. godine
Teze da je bivši britanski premijer Harold Vilson bio sovjetski špijun vrte se decenijama.
Sada su se pojavile i u TV seriji Kruna. U najnovijoj sezoni do kraljice stižu glasine da Vilson radi u tajnosti za Sovjetski Savez. Zvaničnici uspevaju da je uvere da to nije istina. Ali šta su agenti britanske službe >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << bezbednosti MI5 stvarno mislili?
Da pogađam, Vilson je bio laburista?
Jeste, bio je gimnazijalac iz Hadersfilda koji je išao na Oksford, a zatim je došao na čelo Laburističke partije. Bio je premijer od 1964. do 1970. godine i ponovo od 1974. od 1976. Sa jorkširskim naglaskom, došao je na vlast obećavši da će raskrstiti sa starim establišmentom.
Selo na Crvenom moru - paravan za tajnu operaciju Mosada Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi
Establišmentu se to sigurno ne bi dopalo. Ali, da li je zaista bilo ljudi koji su sumnjali da je špijun?
Komplikovano je, kao što ćeš uskoro videti. Ali Vilson je definitivno mislio da grupa desničarskih zvaničnika koji su se otrgli kontroli, smatra da postoji pro-moskovska ćelija u kabinetu.
Njegova kontraoptužba je bila da postoji zavera su se drugi zaverili protiv njega, da sarađuju sa američkom i južnoafričkom obaveštajnom službom kako bi bacili ljagu na njegovo ime i da se kriju informacije o zaveri establišmenta da se on svrgne s vlasti.
NetflixPosle burnog početka, Harold Vilson (Džejson Votkins) dobro se slaže sa kraljicom (Olivija Kolman)
Je li te optužbe izneo u nizu besnih tvitova u ranu zoru?
Vrlo duhovito. Nekoliko nedelja nakon što je dao ostavku 1976. godine, Vilson je pozvao dvojicu BBC novinara i rekao im da je demokratija ugrožena, da bi trebalo to da istraže i da im on nudi pomoć.
„Sebe doživljavam kao velikog, debelog pauka u ćošku sobe", rekao je. „Ponekad govorim u snu. Bilo bi vam obojici bolje da naćulite uši. Povremeno kad se sretnemo, mogao bih da vam kažem da odete na Čering Kros Roud i da šutnete slepca. Taj slepac bi mogao nešto da vam kaže."
Putin i Štazi: Pronađena članska karta Američka tajna baza otkrivena u ledu Grenlanda
Neverovatno. Zvuči kao da su mu se malo pobrkali lončići.
Zapravo, možda se nadao da će njegova priča postati zaplet bestselera. Svet je u to vreme bio opčinjen aferom Votergejt u Sjedinjenim Državama - provali u štab Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu i pokušaju Bele kuće da to zataška. Zbog ovog slučaja, američki predsednik Ričard Nikson je podneo ostavku.
Novinari Vašington posta koji su otkrili da je Nikson umešan u aferu, informacije su dobili su od misterioznog insajdera kog su zvali Duboko grlo. Moguće je da se Vilson nadao da će Debeli pauk postati novo Duboko grlo.
Getty Images
Dobro. Znači mislio je da u MI5 veruju da je on komunistički špijun. Ali pitao sam te da li su oni to stvarno mislili?
U vreme kad je obelodanjena priča o Debelom pauku, opšti stav je bio da su to „paranoična naklapanja", kaže Den Lomas koji drži predavanja o takozvanim Vilsonovim zaverama na Univerzitetu u Salfordu.
Međutim, nezadovoljni bivši oficir MI5 Piter Rajt je 1980-ih objavio knjigu Lovac na špijune u kojoj je tvrdio da je član bivše klike u MI5 čiji pripadnici su se zaverili da iznude Vilsonovu ostavku - zato što su bili ubeđeni da je on komunistički špijun.
Špijun u vašem džepu Kako smo preživeli „lov" na komuniste u Americi
Da li su Rajt i njegova klika imali bilo kakve dokaze?
Nešto malo. Tokom 1940-ih i 1950-ih, Vilson je desetak puta putovao u Istočni blok - prvo kao ministar trgovine, a potom i dok je bio u opoziciji i radio kao savetnik drvoprerađivačke kompanije. Rajt je postao ubeđen da je Vilson kompromitovan ili regrutovan kao špijun tokom jedne od tih poseta.
„Presudio je broj njegovih putovanja", rekao je bivši špijun u BBC emisiji Panorama 1988. godine.
Vilson je takođe bio prijatelj nekoliko poslovnih ljudi sa vezama u istočnoj Evropi, kao što su proizvođač kišnih mantila Džozef Kagan i izdavač i tajkun Robert Maksvel. Njihovu lojalnost Britaniji neki iz MI5 smatrali su upitnom.
Getty ImagesHarold Vilson
Takođe, ranih šezdesetih, Anatolij Golicin koji je prebegao iz Sovjetskog saveza, tokom jednog ispitivanja je rekao da je Vilson špijun i da je Hju Gejtskel, Vilsonov prethodnik na mestu lidera laburista, ubijen kako bi se upraznila pozicija za njega. Generalni direktor MI5 je odbacio ove navode, ali su Rajt i šef kontraobaveštajne službe CIA Džejms Hesus Englton poverovali Golicinu.
Kada je KGB arhivista Vasilij Mitrokin dezertirao 1992. godine, postalo je očigledno da je Vilson nekada bio na listi političara koje su KGB agenti planirali da „obrade" - ali Rajt to nije mogao da zna sedamdesetih, mogao je samo da pretpostavi. (Mitrokinova arhiva takođe jasno pokazuje da od toga na kraju ništa nije bilo.)
Vilson, dakle, možda i nije bio paranoičan?
E, tu postaje komplikovano. Zvaničnici MI5, kao i neki drugi, kažu da Rajt nije kredibilan izvor. Na sajtu MI5, Rajtovi navodi o anti-vilsonovskoj zaveri unutar službe opisuju se kao „osporeni".
U Lovcu na špijune, Rajt je tvrdio da je u zaveru bilo uključeno 30 oficira MI5. Potom, ponovo upitan za to u Panorami, on je taj broj sveo na osam ili devet - i priznao da je samo još jedan oficir ozbiljno bio posvećen svrgavanju Vilsona. Taj deo knjige je „nepouzdan", rekao je.
„Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“ Diplomate i špijuni: Kako ih razlikovati
Sa druge strane, šef MI5 lično, kad ga je Vilson pozvao u Dauning strit 1975. godine, priznao je da je postojala „mlada grupa nezadovoljnih članova" službe koji su verovali u postojanje komunističke ćelije u Vilsonovom kabinetu, navodi se u biografiji premijera koju je napisao istoričar Ben Pimlot. Prvi čovek MI5 je Vilsona uveravao da je ta grupa pod kontrolom.
Čini se da to nije umirilo Vilsona...
Ne. A, iskreno, nije bio jedini koji je bio uznemiren. Pisac Fransis Vin opisao je taj period istorije kao „zlatno doba britanske paranoje". Mnogo se pričalo o zaverama - neke su zaista i postojale.
Vlasnik Dejli mirora Sesil King je 1968. godine sazvao sastanak istaknutih članova establišmenta i tražio da se izabrana vlada zameni administracijom koju bi predvodio kraljičin rođak, lord Mauntbaten. Ali je Mauntbaten, koji je prisustvovao sastanku, to odbio i od zavere nije bilo ništa.
Ranih sedamdesetih, veliki broj bivših vojnih zvaničnika desničarskih uverenja bio je besan zbog živih aktivnosti sindikata. Počeli su da prave grupe „civilne odbrane" za koje se strahovalo da su zapravo privatne vojske. U BBC dokumentarcu iz 2006. godine, bivši zvaničnici vojske i službi bezbednosti veselo su govorili o zagovaranju vojnog puča.
Baronica Falkender, Vilsonova najlojalnija savetnica, rekla je da su premijer i ona verovali da je vojna vežba održana na aerodromu Hitrou 1974. godine zapravo bila demonstracija sile ili pokazna vežba za državni udar. Vilson je smatrao i da MI5 u novine podmeće vesti štetne po njega - što je tvrdnja koju je Rajt potvrdio.
Zašto pravi špijuni vole akcione trilere Hladni rat nekada i sada
Je li pokrenuta istraga o svemu ovome?
Jeste, i to čak dve. Posle istrage iz 1987. godine, zaključeno je da su tvrdnje o zaveri bezbednosne službe protiv Vilsona netačne. Međutim, istraga koju je sproveo kabinet ministara lorda Hanta 1996. godine, dovela je do zaključka je da je „nekolicina, vrlo mali broj, nezadovoljnika u MI5, širio štetne, zlonamerne glasine" o premijeru.
Zvanična istorija MI5 profesora Kristofera Endrjua iz 2009. godine potvrdila je da je služba otvorila dosije o Vilsonu 1947. godine, pod šifrovanim imenom „Vortington", nakon što je jedan komunistički državni službenik pozitivno govorio o njemu. Endrju je zaključio da nije bilo zavere u MI5 i proglasio Vilsona paranoičnim.
Getty Images
Međutim, u predgovoru je napisao da je postojala „jedna krupna intervencija" i da je deo teksta izbačen iz knjige. Kasnije je objavljeno da je to bila tvrdnja - koju su zvaničnici izbacili opravdavši se očuvanjem „javnog interesa" - da je sedište premijera u Dauning stritu broj 10 bilo prisluškivano od 1963. do 1977. godine.
(Brojni izvori se sećaju da im je Vilson tokom poslednjeg dela mandata govorio da je zgrada ozvučena.)
Dobro, u pravu si, komplikovano je...
Mnogo toga je ostalo nejasno, a istoričari se još uvek spore oko svega. U knjizi Dejvida Lija iz 1988. godine, Zavera protiv Vilsona, tvrdi se da je bilo zavere. Pimlot, Vilsonov biograf, smatrao je da se dešavalo nešto sumnjivo, u najmanju ruku, baš kao i istoričar Dominik Sendbruk.
Iz koje kuhinje je došla afera „ruski špijun“ Rusija, Srbija i špijuniranje: Šta znamo do sada
Lomas pretpostavlja da se istina nalazi negde u sredini. Iako je zavera u MI5 mogla da bude ograničena samo na „Pitera Rajta i jednog njegovog drugara", nesumnjivo je sedamdesetih vladalo desničarsko raspoloženje i bilo je onih koji su želeli da Vilson bude svrgnut, kaže on.
„Ako želite da verujete da je postojala zavera protiv Vilsona, ima sasvim dovoljno dokaza koji ukazuju na taj zaključak. Ako ste na suprotnoj strani, koja tvrdi da je to bio samo predmet njegove uobrazilje, da se ništa nikad nije desilo, postoje dokazi koji potkrepljuju i taj argument", kaže on.
„To je jedna od divnih stvari u vezi sa zaverom protiv Vilsona. To je jedna od onih kriminalističkih zagonetki u kojima nema ispravnog ili pogrešnog rešenja - sve zavisi od toga kome želite da verujete."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
