Izvor: Press, 05.Okt.2018, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Violeta Božović pobedila na Svetskom šampionatu u poeziji!
Što je Novak Djoković u belom sportu - šampion, to slobodno možemo da kažemo i za Violetu Božović, koja je osvojila Šampionat u poeziji. Ona je u jakoj konkurenciji sa pesmom “Sve što stihom svetli u meni te peva“ pobedila na Svetskom šampionatu za poeziju u Rumuniji 2018.
Ovakvu odluku doneo je međunаrodni žiri kojim je predsedavao pаlestinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << pesnik Munir Mezyed, koji je 2013. godine bio kаndidаt zа Nobelovu nаgrаdu.
Pobednički pehar će Božovićevoj biti dodijeljen 6. oktobra u gradu Sinaja, koji je 120 kilometara udaljen od Bukurešta.
Božovićeva kaže da će tom prilikom biti održavani i okrugli stolovi na temu svetske književnosti.
-Biće održano i jedno posebno književno veče posvećeno stavovima o književnosti gde će mi pitanja postavljati akademici, književnici i profesori univerziteta iz raznih zemalja - navodi ova pesnikinja.
U Sinaji će biti održan i kongres o položaju pisca u društvu, gde će Božovićeva predstaviti Prijedor, Republiku Srpsku i BiH.
Podsećamo, Božovićeva je pre nekoliko meseci u Itаliji bilа dobitnik povelja čаsti zа poeziju u dvа itаlijаnskа grаdа – u Kаzerti za pesmu “Nije lako voleti ljude”, i u Gаlаtoneu zа pesmu “Molitva”.
Inače, Božovićeva je član udruženja književnika Srbije, Crne Gore i novosadske Matice Srpske, a živi na relaciji Beograd - Prijedor. U svojoj širokoj paleti umetničkog stvaralaštva ona je objavila brojne knjige poput – “Kandilo sećanja”, “Remenje monaških sandala”, “Kako se pravi nebo”, “Dnevnik Slađane Kobas”, “U vihoru ljubavi i smrti”, “Antologijski izbor najznačajnijih autora Potkozarja”, “Da sam te srela pre proleća”, “Sveštenik”, “Ljubav je velika Tajna”.
Pobednička pesma svetskog šampionata poezije Sinaj 20186 oktobar 2018 gdine
SVE ŠTO STIHOM SVETLI U MENI TE PEVA
Sve što stihom svetli u meni te peva Postaješ u meni od svih tajni Tajna Kad zatvorim oči,san te sa mnom sneva Sa rukom u ruci u buđenju dana.
Sve što sreću zbori u meni te čuje Odjekuješ ko cimbal u dnu moga srca Kovitlaš u meni oluje i bure iz pomrčine svetliš zrakom svoga sunca.
Moćan kao ljubav koja plodi veru Utiskuješ u mene sve nemire ljute Kad približiš usne poboźno, mom čelu Anđeli mi nežno dodiruju skute.
Zatim ide ples dve poboźne tišine To Preda mnom klečiš ko nada, ko vera Naše žudnje pršte od oseke do plime Sve što stihom svetli u meni te peva.
Violeta Boźović
RAZGOVOR SA DESANKOM
Desanko majko,tebi se obraćam Kriva pred srcem svojim grešnim,Ti si me učila kako da snevamI proleća ljubavi da cvetaju u meni...
I plesti- potoke u duge zanesene Ljubiti suđenika pesmom- kroz vreme Ti si me majčice učila voleti Sve ljude, travke .. mesečeve mene...
Što si me učila majčice Poetska Da sunčev zračak podelim pticama, Da li si znala Desanko ponosna Koliko u ljudima zlobi se Tama..
Desanko majko tuguju proleća U meni se grle jeseni i zime, Gde si da kročiš laticama cveća iz večnosti tihe mi dotakneš rime..
Ljubavlju pevam o Večna -Tebi Pošalji mi znak po sunčevom zračku, Ne daj majko da ubiju u meni ljubav što trči nežnom maslačku...
I prvoj pčeli koja sleti Na Proletnji nežni najlepši cvet,Smem li da verujem da ću preboleti Taj zlobni oholi i okrutni svet..
Desanko majko Tebi se obraćam Kriva pred srcem svojim grešnim, Ti si me učila kako da snevam i proleća ljubavi da cvetaju u meni...
Predskazanje...
Noćas jedan čovek u daljini šeta Zamišljen i setan osluškuje tišine, Kao da je sam na raskršću sveta Zagledan u svetlost nežne mesečine.
Noćas jedan čovek u mom oku spava Ka njemu me vode svi putevi pusti,Onde gde mu rame brižnost došaptava Moja će se ruka ko zvezda da spusti.
Osluškuje bolan otkucaje, RimeTišinu ko nežnost iz očiju slutim,Dodiruje mi usne velom mesečine Dok voljena iz zvezda ljubavlju mu ćutim....
Violeta Božović
POLJUBAC IKONI
Ponekad se setim ...Na ramenu je nosio mesec Djed moj što silazi gordI visok Niz crnu ćutnju planina
U rukama je držao Kukuruza sepet
Dok mu se sa grudi Slivala mesečina....
Počesto ga vidim, kao u magli Korača kroz predele Oblačne i meke Korake mu pozdravljaju zrikavci mali Kroz njegove puteljke Hučale su reke...
Obrisi kuća se vezivaše za nebo Između dva vremena i dva ponora dna Starina je dragi Osedlao sedlo Ponosit i (s) večan Galopirao do sna...
Korača brižno Niz njegovu dolinu Čuvar mog detinjstva i mojega sna
Duš ko dragi što ušao U tišinu Iz ikone ćuti Kad ga ljubim ja.
Violeta Božović
.jpg)
