Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U balkanskoj sobi Jovana Cvijića
Nekolicina dela Dušana Jankovića biće predstavljena na jesen u palati Šajo u Parizu, na izložbi „Art deko, stil koji je očarao svet“
Prošetati zbirkama Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, osnovanog pre 63 godine, znači sagledati period od 2400 godina, koji predstavljen sa 37.000 umetničkih predmeta. Bio bi to hod od najstarijih eksponata iz IV veka pre nove ere. koji pripadaju numizmatičkoj zbirci pa sve do današnjih dana. Uz pomoć kustoskinje Bojane Popović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sagledali smo najzanimljivije eksponate u Odseku za savremenu primenjenu umetnost, koji je oformljen 1967. i sadrži kolekcije mode, nameštaja, grafičkog dizajna, plaketa, predmeta od stakla, porcelana i metala, koji svedoče o ukusu građanske Srbije. Bojana Popović je po svom izboru za ovu priliku izdvojila „Nacrt za opremanje balkanske sobe Jovana Cvijića“ (tempera i tuš, 1923), autora Dušana Jankovića, i fotografiju modela iz kolekcije „Prokleta Jerina“ modnog kreatora Aleksandra Joksimovića.
– I Janković i Joksimović su izuzetni stvaraoci čiji su opusi zainteresovali i strane stručnjake. Nekolicina dela Dušana Jankovića biće predstavljena od oktobra ove do februara 2014. na reprezentativnoj francuskoj izložbi „Art deko, stil koji je očarao svet“, u Palati Šajo u Parizu. Joksimović je pak dobio naslovnu stranu maja meseca na sajtu „Europeana fashion“, koji ima za cilj da objedini i predstavi modne kolekcije koje se čuvaju u muzejima Pariza, Londona i čitave Evrope – kaže Popovićeva.
Od kustoskinje saznajemo da je Jovan Cvijić u Parizu upoznao Dušana Jankovića i da ga je 1925. godine pozvao da preuredi jednu od prostorija u njegovoj kući. Janković je tada uradio dva rešenja – jedno u stilu art dekoa, i drugo, takođe moderno, u skladu s balkanskom tradicijom, koje mi vidimo u nacrtu. Cvijić je prihvatio ovo drugo rešenje, međutim, ono nije realizovano zbog njegove bolesti. Janković je zamislio da u salonu postavi dva naspramna minderluka i između njih niski, veliki okrugli sto okružen jastucima za sedenje, sa pirotskim ćilimima na podu, minderlucima i jastucima. Tavanica i gornja zona zidova trebalo je da budu oslikani gusto zbijenim stilizovanim zrakastim cvetovima, nadahnutim dekoracijom jednog makedonskog zubuna, i medaljonima sa geometrijskim ornamentima. Dušan Janković (1894–1950) živeo je od 1916. do 1935. godine u Parizu, gde je završio studije slikarstva. Neki od njegovih pariskih klijenata bile su izdavačke kuće Flamarion, Larus, Mond Modern i Karma, fabrika automobila „Pežo“, Nacionalna manufaktura porcelana u Sevru, fabrika porcelana Bloš i sin(ovi), varijete „Mulen ruž“ i kompozitor Filip de Faž, za koga je projektovao vilu i svaki deo enterijera u Sen-Klueu.
Aleksandar Joksimović je kolekcije Muzeja primenjene umetnosti obogatio 2005. i 2008. godine skicama, crtežima, fotografijama i slajdovima modela koje je kreirao u periodu od 1967. do 1993. godine.– Kolekcija ženske i muške visoke mode „Prokleta Jerina“, predstavljena je na izložbi jugoslovenske privrede u Parizu 1969. godine. Inspirisan odećom iz „prokletih“ vremena,
turskih osvajanja srpske despotovine i vojnim uniformama iz Prvog svetskog rata, Aleksandar Joksimović je kreirao modele koji su svojom autentičnošću osvojili naklonost zahtevne pariske modne scene, kaže Bojana Popović i dodaje da je Joksimović (1933) završio Školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Kolekcija „Simonida“ (1967), kao prva kolekcija jugoslovenske visoke mode, bila je široko prihvaćena u zemlji, dok mu je „Prokleta Jerina“ (1969) donela i međunarodno priznanje. Joksimović je radio i kostime za pozorište i televiziju. Bio je modni urednik lista „Bazar“ (1965–1968) i koautor knjige „Moda i mi“.
Na reprezentativne predmete poput ohridske vezene ikone iz 14. veka, tapiserije iz Flandrije s kraja 16. veka i škurteljke kneginje Ljubice iz prve polovine 19. veka skrenula je pažnju Draginja Maskareli, kustoskinja Odseka za tekstil i kostim.– Ikonasapredstavom Bogorodice sa Hristom je izvedena retkom tehnikom, inkarnat je oslikan, a ostalo je izvezeno. Najverovatnije je reč o ikoni za ličnu upotrebu ili je rađena kao ukras za knjigu. Ikona je unikat i najkvalitetniji rad svoga vremena. Tapiserije su se nekada koristile za dekoraciju enterijera, za prekrivanje zidova u srednjovekovnim dvorcima. Na ovom flamanskom goblenu je predstavljen niz žanr-scena iz plemićkog života. Škurteljka kneginje Ljubice potiče iz zbirke Ljube Ivanovića koja je deo MPU od prvog dana. Reč je o kratkoj ženskoj gornjoj odeći, jakni tipičnoj za srpski građanski kostim 19 veka. Napravljena je od plavog somota, ukrašena terzijskim vezom i gajtanima i postavljena ljubičastom svilom. Okovratnik je nekad bio ukrašen krznom – kaže kustoskinja Maskareli.
B. Lijeskić
objavljeno: 02.09.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina
