Izvor: S media, 22.Dec.2010, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nenad Milosavljević, „Galija": Dižem ruke od svega!
Legendarna niška grupa „Galija" nedavno je izdala jubilarni 20. album „Mesto pored prozora". U razgovoru za Press, frontmen benda Nenad Milosavljević rezignirano tvrdi da mu često padne na pamet da digne ruke od bavljenja rokenrolom. Novi album „Galije" biće ekranizovan u režiji Petra Stanojevića, a emisija će biti emitovana za novogodišnje praznike na prvom program RTS-a.
- Još dok smo snimali ovaj album razmišljali smo o ekranizaciji celog CD-a jer verujemo da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << će se tako na najbolji način predstaviti ovaj album. Ceo album je neka vrsta moderne rok proze, pa smo zato smatrali da bi i dizajn slike trebalo da bude takav. U toj emisiji smo mi u nekom klubu sa prozorima koji lebde u vazduhu i čija mesta su rezervisana za sve nas, ma gde mi bili i ma šta mi osećali. Stanojević je odlično razumeo ideju benda i potpuno se indetifikovao sa dizajnom zvuka samog albuma.
- Od bavljenja rokenrolom ili od bavljenja muzikom u ovoj zemlji se jako teško živi. Prvi razlog su jako skromne kulturne potrebe ovog naroda. Kada na to dodamo neverovatnu snishodljivost ljudi kojima možete ama baš sve podvaliti, dobijate onu čudnu situaciju da ovaj narod veruje samo onima koji ga najmanje poštuju. Ponekad se osećam usamljeno, gotovo bez nade i želje da napišem još koju notu. Jedino se probudim kada sretnem one retke, već gotovo „izumrle" istomišljenike. Najviše me je sramota kada igrom slučaja budem u društvu onih koji vode ovaj narod, pod sveopštim nazivom „političari", toliku pohlepu i sebičnost nisam našao nigde ni u jednoj priči o dobru i zlu - govori poznati niški muzičar.
- Izuzetno teško je biti umetnik ovog naroda. Svaki CD koji smo objavili je bio isključivo zbog nas i naše ljubavi prema muzici, verujući da je Godo ipak došao, ili ako još uvek nije, sad će on... A novac? Ova zemlja je nas krala nemilice, tako da mi i nemamo finansijskih problema, jer para nema. Znam da su u nas, često, ti mali ljudi gledali kroz te svoje male svetove glasno pljujući sve što je iole vredno, verujući da će tako odbraniti sopstvenu glupost. Ovaj nesrećni rat i političke egzibicije su kod običnih ljudi ostavili osećaj obavezujuće mržnje i netrpeljivosti. Ostavio nas je kolektivno gluve prema svim vrednostima oko nas, zaustavio mentalnu i duhovnu slobodu i to sve zato da bi jugo-tajkuni bili bezbrižno bogatiji, večno nedodirljivi u svojoj moći. Svi smo mi nekakvi siročići sa gorkim ukusom nacionalizma i ponosom u izumiranju, prevareni, ostavljeni u obavezi da budemo beskrajno poslušni i, normalno, gluplji od ostalih. Samo poneki zvuk probudi ljudsko dostojanstvo i taj trenutak biva odslikan kao retka biljka, za sve one sa dostojanstvom i željom da ostanu uspravni ljudi.
.jpg)
