Izvor: Medijski istraživački centar, 08.Apr.2012, 16:23

Kako će izgledati proslava Milanskog edikta?

Izvor Radio City
Februar nam je doneo mnogo iznenadjenja. Prvo je pao sneg. Uspeo je ono što nikakav viši cilj u poslednjih desetak godina nije – ujedinio je u frontovsku borbu sve zavadjene, na različitim pozicijama, sve socijalne kategorije, etničke, verske zajednice, sindikate i ministarstva, kulturne i nekulturne.
Kao u poznatoj izreci, snežni pokrivač je sa jedne strane pokrio sve,  a sa druge strane je poslužio da i na debelom minusu razne zverke pokažu svoje tragove. I da na svako pitanje vezano za svakidašnje probleme u gradu, krivicu prebace naravno na sneg. Proglašena vanredna situacija koja je mnoge udaljila iz preduzeća, škola i  raznih ustanova nije nas sprečila medjutim da sasvim tradicionalno i po redu proslavimo vinogradarsku slavu, Dan zaljubljenih te Dan državnosti. Neki su zvirili i u medvedji kavez da procene meteorološke prilike za narednu sezonu.
Sam kraj februara, Nišlijama je priredio još jedno iznenadjenje. U Nišu je posle dugogodišnje pauze proradio bioskop. Nevolje sa snegom su prošle, stare muke i otvorena pitanja su opet došla na dnevni red. Pokušaćemo da neke od njih razjasnimo kroz novu epizodu serijala Agenda 21 za kulturu – korak ka implementaciji.
Ostalo je još samo godinu dana do najavljivanog obeležavanja godišnjice Milanskog edikta. City radio se tom tematikom bavi u kontinuitetu preko dve i po godine a nedavni uvid u usvojenu Strategiju razvoja kulture za naredni trogodišnji period  ukazuje da je i najveći akcenat upravo stavljen na organizaciju proslave 2013. U toku našeg bavljenja ovom temom, izjava je bilo zaista mnogo, planova nešto manje a tek jedna inicijativa – inicijativa za izgradnju džinovskog metalnog krsta na brdu Vinik. O tome kakve je polemike izazvala ta inicijativa govorili smo u prethodnoj emisiji.

Podsetićemo da Strategija razvoja kulture u gradu, izgradnju takvog kompleksa sa krstom nigde ne predvidja. Šta će se na kraju desiti i zašto su odjednom svi napravili otklon od inicijative koja je ad hoc bila predstavljena kao jedino rešenje? Čiji je u stvari zamišljani krst na Viniku? Da li je Skupština grada ikada raspravljala o toj inicijativi i na osnovu kojih zakona i uredbi  je sklopljen ugovor izmedju grada i crkve o zajedničkoj gradnji? Zašto se već  čitave dve godine od same inicijative i godinu dana od obelodanjivanja ugovora  potpisanog  od strane Patrijarha Irineja i gradonačelnika Niša Miloša Simonovića nije uradilo gotovo ništa odnosno zašto se ukoliko se od inicijative odustalo o tome javnost nije obavestila? Na ova pitanja, odgovore smo potražili kod predstavnika i opozicionih stranaka ali i stranaka u vlasti.
Odbornik u Skupštini grada ispred SRS-a, Nikola Savić, na konkretno pitanje o ulozi njegove stranke u organizaciji obeležavanja 1700 godišnjice potpisivanja Milanskog edikta i sporne izgradnje kompleksa/krsta na Viniku, kaže da se srpski radikali u to nisu mešali premda su sami u najvećem broju pripadnici pravoslavne vere:
„O tom projektu se priča odavno i tu su pozivali i predstavnike stranaka. Predstavnici SRS-a  nisu uzeli aktivnog učešća u tome pošto su svetovno i duhovno za nas odvojene stvari. Mi smatramo da crkva nije mesto gde treba da se reklamiraju niti političari, niti političke stranke a na žalost to se sve više dešava.“
Iako je prilikom najavljene izgradnje krsta na Viniku najjači argument bio da su na dokument o crkveno narodnom jedinstvu  potpis stavili predstavnici svih stranaka, Savić kaže da predstavnici Srpske radikalne stranke nisu potpisali taj dokument iako su apsolutno za to da se jubilej mora dostojno obeležiti:
„Mi nemamo ništa protiv toga i smatramo da treba da se obeleži ali smatramo da to treba da vodi crkva, eparhija na čelu sa patrijarhom a stranke tu ne bi trebalo da imaju svoje mesto.Apsolutno to sve treba obeležiti. Mi imamo već dosta toga. Eto na primer Mediana je arheološko nalazište od svetskog značaja pa vidite u kakvom je stanju. Mi znamo da grad Niš nije u stanju da isfinansira apsolutno sva istraživanja i da se to dovede do neke mere i da se stavi u funkciju gde bi bilo zanimljivo za turiste koji dolaze u Niš. Tu treba i država Srbija da odreši kesu. Grad čini dosta ali ipak nedovoljno. Morali bi i mogli su mnogo više da urade.“
Upitali smo našeg sagovornika na koji način je doneta odluka o ustupanju gradskog zemljišta crkvi iako se od starta naglašavalo da je izgradnja krsta na Viniku privatna inicijativa grupe privrednika. Da li je Skupština grada ikako verifikovala i odobrila to ustupanje?
„Rukovodstvo grada je ustupalo gradsko zemljište ne samo crkvi već i mnogim drugima, kao što je fabrika Jura i druge koje navodno nešto rade sada u našem gradu. Znamo da je kasarna bubanjska prodata američkoj firmi pa mislim da nije ništa sporno da se crkvi za verski objekat ustupi zemljište. Ovaj grad i ova država mnogo duguju crkvi. Mi znamo da je od 45. na ovamo konfiskovano mnogo imovine crkvi pa ako joj se sada i ustupa, to i nije ustupanje nego je možada delimično vraćanje nečega što crkvi itekako pripada. Možda  sada konkretno ova lokacija nije pre pripadala SPC-u ali mnogo toga jeste. Pa i ovo mesto na kome se mi sada nalazimo možda jeste nekada pripadalo crkvi pa joj je oteto i oduzeto 45. kada su komunisti došli na vlast.“

Nikola Savić, iako po sospstvenim rečima nedovoljno obavešten o detaljima ugovora izmedju Grada i SPC iz decembra 2010, smatra da je verovatno sve uradjeno po zakonu pošto bi kako kaže, sve drugo otvaralo veliki prostor za samovolju i zloupotrebe.
Upitali smo kako bi po mišljenju Srpske radikalne stranke trebalo organizovati obeležavanje jubileja Mialnskog edikta. Umesto konkretnog odgovora, naš sagovornik je podelio sa nama pesimističku sumnju da je kasno za organizovanje ozbiljne proslave:
„Proslava 1.700 godina Milanskog edikta je od planetarnog značaja. Gotovo jedna polovina čovečanstva preferira hrišćansku veru. Naš grad ima šansu da se reklamira te da dvi u svetu čuju za naš grad kao za rodno mesto cara Konstantina. Moram da priznam da se u gradu trude da daju svoj puni doprinos, ali kao opozicioni poslanik moram da primetim da prave i odredjene greške. Naime, rukovodstvo grada se više meša u stvari koje mu nisu u nadležnosti, zadiru u duhovnu sferu a malo zapostavljaju ono što bi oni trebalo da rade a to je da pruže jednu logistiku celom dogadjaju. Primera radi znamo svi kakva je situacija sa hotelskim smeštajem u gradu.
Izuzev privatnih hotela u gradu (hvala Bogu ima ih sve više), svi državni hoteli su u znamo kakvom stanju. Znamo da je Hotel Niš jedno ruglo, ruina, Hotel Ambasador je u sličnom stanju a znamo da se uopšte i oko svega toga i Srbija turista, vlasnička transformacija nije uspela i to će dodatno koštati Grad. To će se iskomplikovati baš za ovu manifestaciju. U tom smislu nespremno dočekujemo taj dogadjaj jer očekujemo da sa svih strana sveta stignu zvanice, ne obični gosti, kojih će takodje biti, već zvanice najvišeg ranga. Bojim se da ćemo doći u situaciju gde neki važni gosti dolaze avionom ili službenim  audijima na spavanje u Beograd posle prisustvovanja proslavi ovde.“
Kao drugu problematičnu stavku Nikola Savić navodi pokušaje da se proslava zloupotrebi u dnevno političke svrhe:
„Mislim da se proslava zloupotrebljava za reklamiranje nekih političkih partija, pre svega ovih iz rukovodstva grada a toga ne bi smelo da bude. Svako je vernik ili nije vernik. U većini država na svetu pa i u Srbiji, crkva je odvojena od države i te dve stvari ne bi trebalo mešati. Strah me je da će politika ovde dominirati nad duhovnom sferom i da će se sve pretvoriti u suprotnost.“
Kako smo insistirali na ličnom stavu vezanom za izgradnju krsta na Viniku, naš sagovornik  je na kraju iskazao i ličnu bojazan da se proslava koristi da bi se uveo ekumenizam a što bi po njemu bilo jako negativno:
„Kada govorimo o duhovnom delu proslave, ja kao pravoslavni vernik imam odredjenu bojazan da se kroz sve ovo uvodi ekumenizam. Pre samo  100 godina kada je obeležena  1600 godišnjica Milanskog edikta (o čemu niko ne govori), bili su prisutni samo pravoslavni vernici i predstavnici pravosalvnih crkava. Sada se očekuje dolazak Pape. Ne verujem da će se to desiti sada a o tome treba da odlučuje Sinod a ne predsednik Tadić. Vatikan jeste država i sa njima imamo uspostavljene diplomatske odnose, pre godinu ili  dve predsednik  Boris Tadić je i boravio u Vatikanu.
Ipak, po meni je ovo pre svega versko pitanje i on ne bi trebalo da ima pravo da pozove Benedikta XVI. To je pre svega duhovno i versko pitanje. Dalje, danas je pomodarstvo u celoj Evropi i hrišćanskom svetu da se prave krstovi maltene na svakom uočljivijem uzvišenju i isto je aktuelno i ovde kod nas da se pravi jedan takav krst, na našem brdu Vinik. Ja imam privatno mišljenje o tome. Iako dodje do realizacije toga pošto teku neke pripreme – ti krstovi što masovno niču i po Srbiji iše liče na katoličke nego na naše, pravoslavne. Vi znate kakav je naš pravoslavni krst. To je onaj krst kada sveštenik dodje u našu kuću da sveti vodicu povodom krsne slave, rodjendana, krštenja –takvi su pravoslavni krstovi. Ovi novi krstovi koji niču na sve strane odstupaju od toga i strah me je ponavljam da sve ovo ne vodi nekom ekumenizmu.“

Iskoristili smo priliku da našeg sagovornika upitamo i o novoj Strategiji za razvoj kulture u gradu te o Agendi 21 za kulturu na koju se strategija naslanja. U kritičkom tonu odbornik iz redova radikala se osvrnuo na oba dokumenta ocenivši ih kao spisak lepih želja i mrtvo slovo na papiru. Uprkos kritika, Savić deo krivice za, po njemu neizvodljive dokumente, vidi u trenutnoj katastrofalnoj ekonomskoj situaciji u Nišu:
„Ti ljudi koji su to radili su sigurno imali dobru nameru, znamo i kakvo je vreme,kakva kriza,  i u srećnijim vremenima za kulturu nije bilo ni dovoljno novca, ni volje ni želje onih koji su odlučivali o kulturi. I zaista znamo kakvo je stanje u klturi,  sredstva koja se odvajaju u kulturu su minimalna, i ljudi koji se bave kulturom sigurno rade to pre svega ne zbog plata koje primaju već čist entuzijazam održava zapravo brojne kulture manifestacije. Pao mi je u oči NKC. Zaista, trude se, organizuju neke manifestacije ali generalno teško je vreme za kulturu i sve ono što se izvuče iz ove nemaštine i bede je dobro.“
Za sam kraj razgovora, zamolili smo našeg gosta iz SRS-a da prokomentariše izveštaj DRI. Da li je bilo nepravilnosti i u trošenju budžetskih para ili samo pogrešnog knjiženja? On nam je potvrdio da su radikali na strani DRI i da je nenamenskog trošenja bilo i na lokalu i na državnom nivou.
Na samom početku razgovora sa našim narednim sagovornikom Milanom Lapčevićem, narodnim poslanikom ispred DSS-a saznajemo da su aktivnosti vezane za proslavu Milanskog edikta po njegovom mišljenju potpuno nevidljive te da je to mišljenje i dobrog dela naših sugradjana:
„Hajde da ne budem tendenciozan ali sem povremenih skupova, seminara i muzičkih svečanosti ja ne vidim šta se to dešava na pripremi grada za obeležavanje Milanskog edikta. Moralo bi da bude mnogo, mnogo više aktivnosti. Moja odbornička grupa i ja smo još krajem 2008 predlagali da se krene sa ozbiljnim pripremama proslave 2013 godine. U sklopu toga smo predložili da se formira organizacioni odbor, da se napravi nekakav program šta bi to trebalo grad da uradi da se pripremi do tada, da se infrastrukturno uradi mnogo toga, da na kraju krajeva ako budemo na toj agendi gde će se proslavljati taj veliki datum ili cela ta godina budemo  spremni da grad zaista nešto pokaže ljudima, da oni koji dodju u Niš i kažu: E da vidimo gde se rodio taj car Konstantin koji je dozvolio slobodno ispovedanje hrišćansjke religije - dakle da stvarno imamo šta da im pokažemo.
A ne da ih odvedemo i da im kažemo: E evo, ovde je spomenik palim borcima 1804 i Ćele kula, ovo vam je Mediana, gde se pretpostavlja da mu je bio letnjikovac i to je to.  Ako želimo da dobijemo na značaju kao grad i kao sugradjani nekada davno rodjenog imperatora , nešto mora da bude obeleženo i da postoji nešto direktno vezano za njega. Bojim se da smo u tom smislu zakasnili i da će to biti još jedna simbolična proslava koja ćebiti propuštena šansa za Niš.“
O izgradnji krsta na Viniku i razlozima zašto je DSS podržala tu ishitrenu i nedovoljno razradjenu inicijativu ali i o tome zašto se nakon bučne najave nije desilo ništa, Lapčević kaže:
„Podržali smo tu inicijativu kao bilo kakvu ideju koja nešto moše da poboljša. I to potpisivanje dokumenta – bili su prisutni svi vidjeni ljudi iz ovog grada na čelu sa sadašnjim patrijarhom, svi predstavnici značajnijih političkih partija i tom prilikom sam rekao da je ova inicijativa dobrodošla ali da očekujem pošto je Gradonačelnik potpisom stao na čelo ove inicijative, da se dakle zaista i stavi na čelo nje i da je dalje on predvodi. Ne može se reći: Evo mi se slažemo sa tim – a vi radite! Ko su to Vi? Privrednici mogu možda materijalno da pomognu, možda radom ali ne možete očekivati da će oni ići i raspisivati konkurse, da će raditi regulacioni plan Grada, pristupne saobraćajnice, dovodjenje električne energije. Na kraju krajeva ako je to jedna  od inicijativa trebalo je reći: OK mi kao gradska vlast nećemo da pravimo organizacioni odbor, hoćemo sve za sebe i ne damo da se iko u to meša ali hajde da razmotrimo da li treba da pravimo taj krst. Ako su bili pošteni prema toj grupi ljudi koja je napravila tu inicijativu.

I ako su hteli tako da rade trebalo je da kažu: evo mi pozivamo sve arhitekte ovog grada, istoričare da pogledaju i procene da li je svrsishodno, da je dobra poruka, da je nešto dobro za grad. Hajde da raspišemo konkurs, da pozovemo arhitektu da ga dovede do nivoa generalnog  plana, pa da onda vidimo gde ćemo ga graditi, čije je to zemljište, da napravimo regulacioni plan, da vidimo da li ima pristupnih saobraćajnica, šta će pored krsta biti, dakle jedna kompleksna ideja. Ako se takva kompleksna ideja u razgovorima iznela ona nije nikakav dokument. Ni na jednom forumu, ni na Gradskom veću a kamoli na Skupštini grada se nije pričalo na taj način. Niko na taj način nije razmišljao. Iznela se samo ideja :Hoćemo da pravimo krst. Pa su se pojavile neke sličice, neki lampioni, ne znam. Na to su se skupljali neki politički ili komercijalni poeni. I o tome se priča, priča, priča... I evo došli smo do marta 2012 a mi smo i dalje u istoj priči na potpuno istom mestu gde smo bili pre četiri godine. Nijedan korak u tom smislu nije napravljen konkretan. Na žalost, bojim se da od te priče neće biti ništa kao i od mnogih drugih.'
Milan Lapčević smatra da bi s obzirom na nesumnjivi značaj cara Konstantina , trebalo razmisliti o podizanju spomenika. Izgradnji spomenika, po njegovom mišljenju, medjutim, morala bi da prethodi  stručna procena istoričara i crkvenih velikodostojnika o stvarnoj ličnosti rimskog imperatora pa i da se da konačni odgovor na pitanje da li je car Konstantin bio tiranin koji je silom prilika morao da potpiše Milanski edikt ili svetac:
„Ako se proceni da je to korisno za ovaj grad  i da treba da se mi proglasimo gradom vezanim za cara Konstantina, onda bi bilo uputno da se obeležje zaista i podigne i da bude zanimljivo za buduće turiste. Na kraju krajeva,kad god negde putujete i negde usput vidite neki dvorac, spomenik ili objekat, uvek poželite da svratite da se slikate, pa kad ste već tamo i da sednetemalo,pa i da kupite neki suvenir. Kad se vratite s puta da ispričate E tamo ima to i to. Mi takvu prepoznatljivost nemamo. Mislim da ne bi bilo neumesno da se podigne neki takav spomenik, pa bi mnogi ljudi kada bi prolazili svratili da vide nešto što se uzdiže iznad samog grada.“
Naš sagovornik medjutim ne krije razočarenje što se ništa od takvih inicijativa nije sprovelo do sada u delo i što se priča opet vraća na domen seminara i sporadičnih kulturnih manifestacija na temu Edikta. Po njemu one su veoma dobre ali nedovoljne u smislu spoljašnje prezentacije grada.
Na naše pitanje zašto je i na koji način Grad ustupio zemljište za podizanje krsta crkvi, kada je inicijativa zapravo potekla od grupe privrednika, Lapčević kaže da prema njegovim saznanjima skupštinska odluka o tome nije doneta a da on lično nije upoznat da je za tu konkretnu namenu došlo do takvog ustupanja  kao ni o tome ko je trebalo dalje da preduzme konkretne korake  na realizaciji inicijative:
„To bi zaista trebalo odgovor da daju oni koji su i pokrenuli tu priču. Ili grupa privrednika pošto sigurno znaju, ili crkva ukoliko se prihvatila da to nastavi ili čelni ljudi grada koji su podržali tu ideju. Valjda postoje neke institucije koje će to da doguraju do kraja. Institucije su ili grad ili crkva. Ne postoji treći oblik organizovanja koji nešto tako može takvo da organizuje. Ja mislim da je to trebalo da se kreće u tim okvirima. Ako se sve prebaci na crkvu, ja nisam siguran da prosto postoji i dovoljno kapaciteta da se to realizuje, da prosto prelazi i ingerencije i mogućnosti da crkva to radi. Na kraju krajeva, više je priličilo da to institucije Grada realizuju ako su bile ozbiljne u toj nameri i ako su želeli.“
Branislav Jovanović, lider URS-a u Nišu, iako deo koalicije koja vlada gradom tvrdi da je zaobidjen u samom organizacionom smislu a u vezi obeležavanja Milanskog edikta. Ipak po njegovim rečima, Direkcija za izgradnju grada na čijem je čelu obavlja sve što smatraju svrsishodnim za pretstojeću proslavu:
'Pa na žalost, zaobidjen sam i kao narodni poslanik i kao čovek koji vodi Direkciju za izgradnju grada, čak nisam ni u zvaničnim telima koja su od strane grada izabrana oko proslave Milanskog edikta. Bez obzira na to, pošto sam čovek koji nije sujetan mi činimo sve da iz domena rada Direkcije što spemnije dočekamo taj veliki praznik, mi ćemo sve obaveze ispuniti. Vi znate da je završetak hrama Svetog cara Kontantina i carice Jelene, što se tiče prošle godine, izvršen. Ove godine takodje imamo sredstva za pre svega parterno uredjenje hrama i uredjenje fasade tako da ćemo u tom delu 100% naših obaveza ispuniti.

Ono gde smo takodje uključeni i smatram da je itekako važno, pošto Niš nema kongresni centar, je Oficirski dom, gde smo u skladu sa projektnom dokumentacijom koju smo mi uradili konkurisali kod NIP-a da se tu centralna proslava održi i bude održana sesija na tu temu jer će se proslava održati ne samo u Nišu već paralelno i u Beogradu. Mi hoćemo da Oficirski dom bude to centralno mesto okupljanja, jer je to višenamenski prostor, gde ćemo i likovne i muzičke i druge kongresne dogadjaje smestiti ako uložimo milion evra a  za toliko smo konkurisali kod NIP-a.
Mi ćemo učiniti sve i da pristupne saobraćajnice učinimo dostupnim, mislim na Arheološki park Medijana, na parking prostor koji je sada neuredjen. Osposobićemo i biciklističku stazu koju smo predvideli ove godine a koja je u sklopu rekonstrukcije bulevara Cara Konstantina. Da smo od početka bili uključeni, ili da nas je neko konsultovao smatram da smo preko Ministarstva kulture mogli da obezbedimo i sredstva za izgradnju spomenika Caru Konstantinu, što je čini mi se u ovom trenutku i potrebno ali ja nemam saznanja na tu temu.'
Upitali smo sagovornika šta se po njegovim saznanjima dešavalo i dalje dešava sa inicijativom za izgradnju krsta na Viniku. Po njemu sredstva za izvodjenje infrastrukturnih radova su obezbedjena ali je do zastoja ipak došlo:
'U vreme dok je vladika Irinej bio u našem gradu, lično sam sa Ministarkom za NIP Vericom Kalanović bio kod tadašnjeg vladike u ovdašnjem sabornom hramu i bilo je obećanje od gospodje Kalanović da će iz NIP ukoliko grad pokrene proceduru oko izgradnje krsta NIP učestvovati sa 100 miliona dinara za infrastrukturno opremanje  lokacije na Viniku. Pošto nas niko posle toga nije kontaktirao niti pokretao tu inicijativu sa nivo grada, čini se da je sve to palo u zaborav. Medjutim i dalje stoji obećanje gospodje Kalanović koja je sada potpredsednica Vlade da je iz NIP-a spremno 100 miliona dinara pre svega za saobraćanicu, vodovodno i kanalizaciono opremanje te lokacije.'
Prošle godine, neki mediji su preneli da je zapravo projekat zastao zbog Direkcije za izgradnju grada koja nije izgradila prilazni put do predvidjene lokacije. Branislav Jovanović to odlučno demantuje:
'To su prazne priče. Niko nas nije konsultovao. Direkcija za izgradnju je sa Putevima Srbije rekonstruisala put do Kameničkog visa. 100% je učešće bilo Republike i mi smo tu dali snažan doprinos da se deo puta uradi. A to, oko samog Vinika i mesta gde je krst planiran, niko nas do danas nije konsultovao ni kad je izgradnja u pitanju ni kad je u pitanju izrada projektne dokumentacije.'

I lideru Ujedinjenih regiona Srbije za Niš smo postavili pitanje na koji način je Grad preneo zemljište crkvi i kakvo je njegovo mišljenje o tome. On nam je odgovorio da je to dobar potez:
'Za mene je uvek crkva bila temelj države i ja smatram da ta saradnja lokalne samouprave i crkve mora da bude dobra i treba da bude dobra. Mi konkretno na primeru Somborskog bulevara imamo odličnu saradnju sa crkvom gde su nam ustupili deo svog zemljišta kako bismo mogli da realizujemo projekat izgradnje Somborskog bulevara (mislim na izmeštanje ograde). Tako da smatram da ta saradnja mora da bude obostrana.
I to što je grad ustupio zemljište crkvi – to zemljište je sada neiskorišćeno a kada bi se privelo nameni prema projektu koji ponavljam ja na žalost nisam imao prilike do sada da vidim, to zemljište bi postalo zanimljiv turistički kompleks za naš grad i dobra turistička ponuda pored Medijane, Ćele kule, Kameničkog visa za razvoj turizma.
Sami smo svedoci koliko je sportski turizam doneo dobra ovom gradu ne znam zašto ovo ne bi. Ako su Hrvati od Medjugorja napravili spektakl turistički ne vidim zašto i mi ovu proslavu 1700 godina hrišćanstva ne bi mogli da iskoristimo u turističke svrhe. I zato smatram da je to dobar potez ukoliko nije prazna priča, pošto od prazne priče niko neće imati koristi.'
 
Na slične teme razgovarali smo i sa Nebojšom Randjelovićem poslanikom i potpredsednikom LDP-a. Na samom početku, zamolili smo ga, da nam objasni da li je zakonito da Grad ustupi crkvi zemljište bez prethodne skupštinske odluke:
'To je opet anomalija srpskog društva da se bilošta što se gradi počinje od krova a ne od temelja. Takav pristup obavljanju nekih važnih poslova je samo ružna slika srpskog društva u celini. Mi ne smemo da bežimo od činjenice da živimo u jednom devastiranom, duboko posrnulom društvu i da nije dovoljno promeniti vlast – društvo treba da se menja u celini. Jer naše društvo je kancerozno po svim aspektima.'
Stav LDP-a je da gradjanima treba jasno saopštiti da moraju da se promene i sami da bi državi i svakom pojedincu bilo bolje. Poslanik Randjelović smatra da značaj Milanskog edikta prevazilazi uske religijske okvire:
'Državnici misle za narednu generaciju a politikanti misle do narednih izbora. E u taj kontekst možemo da stavimo i obeležavanje jubileja donošenja Milanskog edikta. Najpre šta je grad uradio da postavi kao brend činjenicu da je car Konstantin rodjen u Nišu? To je vladar koji je zadužio čitavu civilizaciju, ne samo hrišćanstvo i to je vladar koji je kanonizovan od svih hrišćanskih crkava. On nema spomenik u Nišu. Mi smo se setili da treba podići Krst i to staviti u religijski kontekst a ne u opštecivilizacijski i ekumenski.
Ja lično nemam ništa protiv da se taj krst podigne jer ono što je uradio Konstantin Milanskim ediktom je sinonim  za početak hrišćanske civilizacije. Ali i to što će grad sa crkvom uraditi treba da ima ekumenski karakter jer Konstantin nije svetac samo nas pravoslavaca. Konstantin pripada čitavoj civilizaciji. Mi nemamo takav pristup. Ja sam duboko razočaran što će se taj jubilej iskoristiti u politikantske svrhe –gde će crkva videti svoj interes, gde će država i paradržavni organi videti svoj interes, gde će centri moći videti svoj interes. A ono što je važno za Niš, za Srbiju, Evropu i čitav svet –ostaće u drugom planu. Taj ekumenski karakter jubileja je gurnut u stranu. Ružno je što smo takvi ali smo takvi.'
Upitali smo kako bi LDP organizovao obeležavanje da ima priliku za to. Naš sagovornik kaže da je šteta što se odustalo od ekumenskog karaktera:
'Prvo to ne bi bila puka proslava. Čitava ta godina bi trebalo da ima kulturološki i opšteistorijski značaj, jer obeležavamo nešto što je civilizacijska tekovina. Zbog nekih jako, jako parcijalnih interesa od ideje da Papa poseti Niš se odustalo. Papa nije samo verski poglavar, Papa je i šef jedne veoma moćne države.
Papa se nalazi na čelu miliona i miliona vernika katoličke orijentacije. To što bi Papa bio gost ovde  ne znači da bi se Srbi pokatoličili. Naprotiv. Pokazali bi samo mnogo, mnogo dobre volje da se nešto što ima ekumenski karakter obeleži na pravi način. Ali kada neko ima šefa u Moskvi a ne u Beogradu a da pri tome ne zna da se i taj šef ponaša kao imperija –onda se dogadja priča o mnogo babica i oko dece kakva ispadnu kada je mnogo babica.'
Čuli smo šta vidjeniji partijski prvaci različitih političkih orijentacija misle o obeležavanju Milanskog edikta 2013. Začudilo nas je da većina njih kaže da nije bila uključena u planove lokalnih vlasti za obeležavanje jubileja. Ujedno nas je dodatno uverilo da je na žalost stanje u gradu i dalje poprilično haotično u mnogim sferama javnog života.
Da se vratimo na sam početak današnje priče. Februar nas je iznenadio raznim stvarima. Početak marta još više – Srbija je i zvanično postala toliko željeni kandidat za ulazak u Evropsku Uniju. Šta ta kandidatura znači gradjanima Srbije i hoće li uticati na razvoj svih oblasti koje život znače pa tako i kulture? Da li će nam pomoći da lakše sprovedemo smernice Agende 21? Saznaćemo, tek smo na početku tog novog dugog puta.
Serijal Agenda 21 za kulturu u Nišu podržan je od strane Fonda za otvoreno društvo Srbija.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Medijski istraživački centar...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Medijski istraživački centar. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Medijski istraživački centar. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.