Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2016, 07:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan pozorišnog muzeja Vojvodine
U okviru Manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 DO 10" Pozorišni muzej Vojvodine upriličuje program povodom Dana pozorišnog muzeja Vojvodine i Noći muzeja, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, danas u 13 časova.
Na svečanosti povodom Dana Pozorišnog muzeja Vojvodine, biće dodeljena Nagrada za životno delo iz oblasti teatrologije "Lovorov venac" Radomiru Putniku, dramaturgu i teatrologu iz Beograda, a zatim će se Muzej predstaviti izložbom "Glumačka porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Dušanović", autorke Biljane Niškanović, kustoskinje Muzeja.
Pozorišni muzej Vojvodine ustanovio je 2004. godine Nagradu za životno delo iz oblasti teatrologije "Lovorov venac". Nagrada se dodeljuje na Dan Pozorišnog muzeja Vojvodine i sastoji se od srebrnog lovorovog venca, novčanog iznosa, umetničke grafike-povelje i objavljivanja jednog dobitnikovog naučnog rada.
Na osnovu pomenutog predloga Komisije za dodelu Nagrade, Upravni odbor Pozorišnog muzeja Vojvodine je 9. maja 2016. godine jednoglasno doneo konačnu odluku da naredni dobitnik Nagrade "Lovorov venac" bude Radomir Putnik.
Izložba "Glumačka porodica Dušanović"
Znamenita glumačka porodica Dušanović suvereno je vladala novosadskom pozorišnom scenom i scenama širom bivše Jugoslavije čitav jedan vek. Počevši od Jevte Ješe Došenovića (kome je Tona Hadžić promenio prezime u Dušanović) i njegove gospođe Ljubice (kojoj su i majka i sestra bile glumice), preko njihove dece, najmlađe Julke i sinova Milorada i Stanoja, sa snahama Zagorkom i Ilinkom, do unuka Mirjane i Milana i Biserke i Jevte ml., njih jedanaestoro, svi su bili glumci. Dosta česta je pojava da se istim zanatom bave otac i sin, ali da se istim zanatom bave i roditelji, i deca, snahe i unuci, to se zaista retko gde može sresti.
Biti glumac nije samo zanat, potreban je dar, talenat koji se razvija samo dugim i upornim radom, da bi se dosegle umetničke visine i da se od zanata stvori umetnost. A skoro svi oni su dosegli takve visine, igrajući bezbrojne komade, potpuno se predavajući profesiji, i svoje živote podređujući glumi i pozorištu.
Kako su gluma i pozorište bili sudbina skoro svih članova porodice Dušanović, tako su i oni delili sudbine pozorišta u kojima su igrali. Česti ratovi (Balkanski, Prvi i Drugi svetski rat) porazno su uticali na rad pozorišta, koja su tavorila, gušeći se u nemaštini, ili su potpuno bila zatvarana.
Ali, s obzirom na to da glumac i pozorište imaju svoju misiju, opstajali su i u najtežim vremenima, čuvajući svoju kulturu i svoj jezik, okupljajući oko sebe svoj narod.
I u posleratnom periodu, kada su mogli da rade u mnogo boljim uslovima, oni su svoje talente negovali i uzdizali do zavidnih glumačkih visina. Svi Dušanovići, a naročito Jevto, Milorad i Stanoje, postali su nezamenljivi članovi svojih pozorišta, naročito Srpskog narodnog, u kojem su svi igrali. Bili su ugledni i cenjeni i među publikom i među svojim kolegama.
Zato što su svi oni, svojim radom i životima obogatili i zadužili našu pozorištnu umetnost, naša je obaveza da ih pamtimo i ne prepustimo zaboravu. Ne dopustiti da se putevi koje su oni utabali zatrave i nestanu nije lako, ali stalno podsećanje na njih je neophodno, da bismo mogli napredovati danas. Svi narodi ljubomorno čuvaju svoju istoriju, svoju kulturu i umetnost svake vrste, svoj jezik i književnonost, zašto to ne bismo i mi? To neće niko uraditi umesto nas.
Glumci Dušanovići su zaslužili da budu znani i pamćeni od svojih potomaka i da se njihova umetnost sačuva i uznese na visoko mesto u našoj pozorišnoj tradiciji.
Pogledaj vesti o: Noć muzeja
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
