Izvor: VOA, 29.Feb.2020, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum koji može okončati najduži američki rat
Najduži rat u kome je Amerika ikada učestvovala mogao bi biti okončan nakon potpisivanja sporazuma Amerike sa talibanima u subotu. Rat je započet nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. Američki predsednik Džordž Buš je pre 18 godina naredio početak akcija protiv Avganistana. Sporazum bi trebalo da precizira plan povlačenja američkih vojnika, od kojih neki nisu bili ni rođeni kada su srušene kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Amerika je potrošila više od 750 milijardi dolara, a sa obe strane izgubljeno je desetine hiljada života. Agencije navode da je takođe ovo bio rat koji su američka javnost i političari često ignorisali. Talibani su vladali Avganistanom, krili Osamu bin Ladena, sa Al Kaidom napravili plan, a potom i slavili otmicu i rušenje četiri aviona na Mehnetn, Pentagon i u zapadnoj Pensilvaniji, kao stradanje skoro 3 000 ljudi. Sam državni sekretar Majk Pompeo rekao je privatnom u razgovoru sa američkim diplomatama u Stejt departmentu da ide na potpisivanje sporazuma, samo zato što je na njegovom učešću insistirao predsednik Donald Tramp, prema rečima dve osobe koje su bile na tom sastanku, prenosi AP. Planirano je da se broj od 13 hiljada američkih vojnika, u narednih nekoliko nedelja smanji na 8 600. Dalje povlačenje zavisi od toga da li će talibani ispuniti uslove koji se tiču odricanja od terorističkih akcija. Prema sporazumu, talibani se obavezuju da neće dozvoliti da Avganistan bude poligon za napad na Ameriku ili njene saveznike. Sam sporazum otvara mogućnost da frakcije u Avganistanu povedu mirovne pregovore, što deluje komplikovano. Takođe, pet hiljada talibana bi trebalo da bude oslobođeno iz zatvora, ali još nije sigurno da li je avganistanska vlada spremna da to i dozvoli. Ostaje nepoznato i da li su talibanske vođe spremne da polože oružje. Nejasno je i da li će sporazum uticati na poboljšanje prava žena, budući da su talibani sprovodili šerijatske zakone i ugrožavali prava žena i devojčica. Prava žena u Avganistanu brinula su i Bušovu i Obaminu administraciju. Neki od članova kongresa, kao i veterani protive se bilo kakvom sporazumu sa talibanima. Liz Čejni iz Vajominga zajedno sa 21 predstavnikom republikanaca zahteva da administracija ne dogovara sa talibanima nešto što bi im omogućilo da budu na strani onih koji su protiv američkih građana i interesa. Čejni je ćerka potpredsednika Amerike Dika Čejnija u Bušovoj administraciji.
.jpg)
