Izvor: VOA, 09.Maj.2020, 14:36

Otkazani nastupi, neizvesnost i internet - život umetnika u vreme pandemije

Pandemija koronavirusa zatvorila je galerije, muzeje, koncertne i pozorišne sale i klubove u Americi. Brojni umetnici su finansijski ugroženi a oni koji nisu, žive u neizvesnosti kako će im dalje izgledati karijera. Otkazani nastupi i turneje, odloženi planovi za put u Beograd su sada i realnost četvoro muzičkih umetnika poreklom iz Srbije. U Njujorku živi više od 56.000 američkih i internacionalnih umetnika a među njima i bračni par Rale i Alma Mićić. Džez gitarista i kompozitor, i džez pevačica zajedno su studirali na bostonskom Berkliju, i od 2000-te žive u „gradu koji nikada ne spava“ ali je sada postao žarište koronavirusa. „Svi koncerti su otkazani do kraja leta, koliko znam i koliko pričam sa promoterima i ostalim umetnicima. Ja sam ove nedelje trebalo da budem u Španiji i Portugalu na turneji, to je otkazano, Alma i ja smo imali turneju u Severnoj Karolini za Alminu novu ploču koja je otkazana, još se ne zna, niko ne zakazuje nikakve svirke, tentativno se priča o jeseni...“, kaže za Glas Amerike Rale Mićić. Dok su im nastupi otkazani, njihov dnevni posao predavača na muzičkom konzervatorijumu Državnig univerziteta Njujorka i u jednoj privatnoj školi se nastavlja i donosi finansijsku sigurnost. Za to vreme, njihovo troje dece uči i radi zadatke preko interneta. „Ja ujutru predajem do 9 do 3, oni rade svoje zadatke, Rale predaje popodne, raspored nam je isti osim što ne izlazimo kod kuće i što nema svirke nažalost, to je ono što je najtragičnije za na kao umetnike u ovoj priči“, kaže Alma Mićić. Nekoliko ulica dalje od Raleta i Alme živi pijanista-korepetitor Đorđe Nešić, profesor na Muzickom konzervatorijumu koledža Purčis na Državnom univerzitetu Njujorka (SUNY). “Završavam školsku godinu, predavanja na univerzitetu. U proteklih 10 dana nisam izasao iz stana, snabdevamo se preko snabdevača koji dostavljaju hranu na vrata. Predajem i bavim se muzikom. Mi živimo na vrlo prometnoj ulici koja je sada potpuno tiha." Koronavirus je poremetio Đorđu plan da sredinom maja nastupa na festivalu u gradu Saratoga a pre toga, u aprilu je trebalo da održi koncerte na Kolarcu i u galeriji SANU. "Koncert na Kolarcu sa sopranom Tamarom Radjenovic i baritonom Davidom Bižićem je sada na programu 15. oktobra, a ovaj koncert u Galeriji SANU, to je sopran Aleksandra Sesenton je premešten za decembar. Uz to će ići jedan master klas mladim muzičarima na Kolarcu i nadam se da će to uspeti." Na drugoj obali, u sunčanom Los Anđelesu, bas gitarista Pera Krstajić koji se preselio u taj grad iz Njujorka pre nekoliko meseci, kaže da produktivno provodi dane iako mu je otkazano skoro sedam nedelja turneje za proleće i leto.   „Završavam svoj album i radim sa nekim kolegama na njihovim projektima. Postoji mnogo saradnje onlajn, razni muzičari snimaju ideje, inserte, po 30 sekundi cele pesme. Radim na projektu Quzama koji imam već 8 godina sa drugarima iz Srbije, sada radimo video, dugo nakon što smo bili fizički razdvojeni.“ Umetnici u finansijskoj krizi Pored pomoći američke vlade, koju umetnici dobijaju kao i ostali građani, oni mogu da apliciraju za različite fondove i grantove. „Ja sam dobio pomoć od Gremi fonda na osnovu karijere i ljudi sa kojima radim. Postoje manji fondovi i pomažu samostalnim umetnicima i muzičara koji su frilens“, priča Krstajić. Ipak, resursi su ograničeni i situacija je teško pogodila celu profesiju. „Prilično je teško, većina mojih prijatelja u Njujorku i LA-u su se vratili svojim kućama ako nisu Amerikanci, čak i ako jesu, vratili su se kući roditeljima odakle su. Ali najviše su pogođeni ljudi u Njujorku, većina mojih drugara se vratila u države odakle su, Izrael, Gruzija, Evropa, svuda...“ Alma Mićić ističe da je situacija neizvesna za sve umetnike. „Mi još imamo posao i izvor prihoda ali to sve može da se promeni, na ekonomiju utiču sve stvari i uzimati časove privatne bilo koje vrste je luksuz realno, nikome nije ni jeftino ni lako da priušti te stvari. Niko ne zna šta će sutra da se desi. Dobili smo pomoć države, koja je za nas bila vrlo pristojna pošto imamo troje dece, pa smo ušli u kategoriju koja je dobila pristojnu pomoć i ima par stvari za koje možemo da se prijavimo, razni grentovi za umetnike za koje smo krenuli da apliciramo. Sve je neizvesno, niko od nas nije presrećan ali trudimo se da provedemo vreme na koristan, kreativan način, da budemo smireni koliko možemo, radi dece najviše da ne upadamo u paniku. Nemamo luksuz da upadamo u paniku." „Veliko je pitanje koliko će džez klubova gde mi stalno nastupamo preživeti ovu situaciju, kad se malo unormali situacija da li će postojati još to je najveće pitanje“, ističe Rale Mićić. Dok je moguće da će prvo početi nastupi na otvorenim prostorima, pitanje je kada će se ljudi vratiti u male džez klubove. „Ljudi neće pohrliti u male zatvorene prostore sa puno ljudi, ali kod muzike kojom se mi bavimo, džeza, to postoji od nastanka, preko prohibicije 20-ih i 30-ih, ljudi su se nalazili na malim, skrivenim mestima i to je bio deo te muzike“, podseća Rale. „Ovde u Njujorku, jedno od zabranjenih okupljanja koja je rasturala policija je upravo bio „spikizi“ u Bruklinu, to je bila jedna od situacija kada je policija morala da dođe da ih rastera“, dodaje Alma. Nova rutina (ne) pogoduje kreativnosti Dok čekaju da vide kako će se razvijati situacija, muzičari pronalaze svoj ritam u novim uslovima života.   „Dani prolaze tako da sam napravio novi raspored koji uključuje malo jogu, neki dobar, hranjivi doručak, onda časovi, uglavnom između 10 ujutru i 3 popodne. Onda je tu slobodno vreme da se čita ili gledaju kulturni sadržaji za koje sam jako zahvaln, pratim i puno kulturnih sadržaja iz Beograda, iz Narodnog pozorišta, JDP-a i drugih, koji se tamo prikazuju uveče a ovde kod nas popodne“, priča Đorđe Nešić. Raletu Mićiću snimanje i saradnja sa drugim umetnicima preko interneta ne može da nadomesti živu interakciju. „Meni je inspiracija da budeš u momentu sa nekim s kim sviraš, to je džez. Naravno vežbam, pokušavam da vežbam svakodnevno da održim tehnički i muzički nivo. Ali nisam preterano inspirisan situacijom. Alma i ja se puno bavimo decom pošto su sve vreme u kući i pomažemo oko toga, tako da u suštini nema se ni puno vremena za dodatne stvari“. „Jedino što sam ja uradila drugačije je što sam rekla Raletu da sam oduvek želela da naučim da sviram gitaru i Rale je počeo da mi daje časove gitare i naučila sam prve dve žice i tri akorda“, kaže Alma. Dok je u Njujorku i dalje skoro sve zatvoreno, rekreacija je dozvoljena i, kada završi sa dnevnim obavezama, kaže da svakodnevno ide u duge šetnje. Da bi ostao u kreativnoj formi, Đorđe pravi planove za leto, kada mu se završi školska godina na fakultetu. Pera Krstajić u celoj krizi vidi i pozitivne stvari – muzičari se udružuju, postoji solidarnost a oni uspešniji pomažu kolegama da prebrode krizu. „Nadam se da će ljudi izvući iz svega ovog najbolje i zaključiti da možda ne moramo baš ovim tempom sve vreme da idemo kroz život“.    

Nastavak na VOA...