Izvor: VOA, 17.Dec.2019, 00:29

Istorija Njujorka na jednom mestu - promene su male, jer su ljudi isti

Istorija Njujorka na jednom mestu - promene su male, jer su ljudi isti

U Njujork svake godine dolaze milioni ljudi, a grad čuva podatke o mnogima od njih. Njujorško Odeljenje za dosijee i informacije ima sve – od video snimaka, preko fotokopija pasoša ili prijava boravišta, do fotografija mafijaških ubistava i umrlica poznatih ličnosti. Šta je sve zabeleženo u čuvaru istorije Njujorka? Poslovne prilike, lepota, gužva i ritam Njujorka privlače milione ljudi širom sveta. Taj unutrašnji život grada dokumentuje se u Odeljenju za dosijee i informacije – koje drugi gradovi u Amerci nemaju.  Unutar ovog džinovskog sefa mogu se pronaći tragovi početka života u Njujorku. Među njima i potvrde o državljanstvu, koje su dobijali ljudi različitih nacionalnosti i rasa. Bilo je i izuzetaka. „Neki Jevreji koji su se prijavili su bili odbijeni i rečeno im je da mogu da se žale na tu odluku. Žalili su se i u tom procesu otišli čak do Amsterdama. I onda direktori Holandske zapadno indijske trgovačke kompanije rekli da bi Jevrejima trebalo dozvoliti da budu državljani ako su došli da trguju", kaže menadžer Odeljenja Majkl Lorencini.  Ovo odeljenje je osnovano pre 40 godina i ispostavilo se da je jedinstveno u Americi. U ovoj mračnoj komori digitalizovano je više od pet miliona fotografija koje su nastale pre nego što su se pojavile Gugl mape. Gradski sekretarijat za finansije je, recimo, fotografisao svu imovinu na koju treba platiti porez. Među fotografijama su i one na kojoj se nekadašnji gradonaelnik Ed Koč vozi metroom i stan Endija Vorhola. Takođe i najveća kolekcija fotografija mesta zločina u Njujorku.  “Najčudnija stvar koju sam morao da fotografišem je kofer koji je bio dokazni materijal tokom suđenja članovima mafije 20-ih godina. U koferu su bili krvavi čaršavi kojima su obmotavani leševi“, priča fotorgraf Odeljenja Met Majnor. Za Keneta Koba, koji radi na dosijeima, pisani tragovi o zločinima nisu samo obični papiri, već priče o porodičnim tragedijama, drami i istoriji. „Recimo, Mosesu Rozenu se sudilo zbog bigamije. I svi u toj priči su Rusi“. U arhivu se čuvaju i prepiske gradonačelnika, potvrde o rođenju, poslovna dokumenta, slučajevi nestalih posle napada 11. septembra, a postoje i fascikle čudnog naziva „tela u tranzitu“. Reč je o arhivi Sekretarijata za zdravstvo staroj 160 godina u kojoj se prati transport tela stradalih tokom Građanskog rata, kako bi se suzbilo širenje bolesti u gradu. Ovaj arhiv može da posvedoči o Njujorku više od bilo kog njegovog stanovnika.  “24. april 1865. Ime preminulog Linkoln, Abraham. Starost, 56 godina i dva meseca. Mesto smrti – Vašington, Distrikt Kolumbija. Kao razlog smrti se navodi bolest, ali je zapravo reč o smrtonosnoj rani od vatrenog oružja. I nije bilo bitno da li je neko bio vojnik ili predsednik, ime im je bilo zapisano u ovoj knjizi“, čita Kob. Odeljenje za dosijee i informacije je otvoreno za javnost i svi mogu da dođu i da se uvere koliko se Njujork menjao kroz vreme. U arhivu kažu da su promene male, jer su ljudi isti.

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.