Izvor: Deutsche Welle, 17.Jul.2019, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iranski ministar u Njujorku - pod strogim nadzorom
Iranski ministar spoljnih poslova je došao u Njujork – na jedan sastanak UN. Domaćini su mu, međutim, ograničili kretanje, kada već nisu mogli da mu zabrane ulazak.
Mohamed Džavad Zarif je od nedelje u Njujorku. Od grada on neće videti puno. Američka Vlada mu je doduše dodelila vizu da bi mogao u sredu da govori u ekonomskom i socijalnom savetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Ujedinjenih nacija. Ali iranski ministar spoljnih poslova je dobio dozvolu da se kreće samo u uskom krugu oko sedišta UN na Menhetnu. Magična granica mu dozvoljava da poseti predstavništvo Irana u Ujedinjenim nacijama kao i rezidenciju iranskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama. I to je sve.
Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo je za Vašington tajms tim povodom rekao: „Američki diplomati se ne šetaju tek tako Teheranom, dakle, mi ne vidimo razlog zbog kojeg bi se iranski diplomati slobodno kretali Njujorkom". On je dodao da je apsolutno primereno da se iranskom ministru inostranih poslova i njegovoj delegaciji daju sva prava koja im pripadaju po sporazumu sa sedištem Ujedinjenih nacija, ali ne i više od toga.
Mohamed Džavad Zarif
U maju 2018. Američki predsednik Donald Tramp je označio atomski sporazum sa Iranom koji je potpisao njegov prethodnik Barak Obama kao slab i povukao je američki potpis sa njega. Od tada raste napetost. Juna ove godine Iran je oborio jedan američki dron. Vašington je reagovao pooštravanjem sankcija protiv Teherana. 24. juna je američki ministar finansija Stiven Mnučin najavio pooštravanje sankcija i prema ministru spoljnih poslova Irana Zarifu.
„Jasna poruka" Vašingtona Teheranu
Sada je Zarif u Sjedinjenim Američkim Državama. Aleks Vetanka, stručnjak američkog Instituta za Srednji istok kaže da se ovde radi o „simboličnoj akciji Trampove vlade“. On je objasnio šta američka administracija ustvari želi:“Oni hoće da on bude u zemlji, da bi videli šta mogu da saznaju od njega ili da li mogu da mu prenesu neku poruku, ali ne žele da pokažu slabost“.
Ovaj stručnjak koji je rođen u Teheranu, kao i većina drugih stručnjaka, smatra da ni Teheran ni vašington ne žele eskalaciju konflikta koja bi dovela do rata. Vetanka smatra da već činjenica da je Zarif u Njujorku pokazuje spremnost obe strane da razgovaraju: „Za meine je poruka jasna. Pompeo nije morao da javno kaže da je Zarif dobio vizu. Mogao je da to prećuti. Mislim da šalje signal – mogli bismo možda da porazgovaramo".
Zarif sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem
Zarif još nije vodio direktne razgovore sa američkim predstavnicima u Njujorku. U ponedeljak je u razgovoru za televiciju NBC pojasnio svoju poziciju: „Čim se ukinu sankcije, diplomatiji će biti širom otvorena vrata. Sjedinjene Američke Države su te koje su napustile pregovore i u svako doba su dobrodošli ako žele da se vrate za pregovarački sto“.
UN – enklava sa sopstvenim pravilima
Vašington nije Zarifu odobrio vizu samo zato da bi pokazao spremnost na razgovore. Zabrana ulaska u zemlju diplomati koji želi da učestvuje u radu Ujedinjenih nacija bilo bi teško kršenje Protokola Ujedinjenih nacija pa se upravo zato portparol UN-a Farhan Hak kritički osvrnuo na ograničavanje slobode kretanja iranskom ministru spoljnih poslova. On je rekao da Sekretarijat Ujedinjenih nacija ima „stalni kontakt sa predstavništvima SAD-a i Irana pri Ujedinjenim nacijama i da je svoju zabrinutost saopštio zemlji domaćinu“. Prostor na Ist riveru između 42. i 48. ulice funkcioniše skoro kao samostalna enklava. Američki državni službenici, kao što su policajci, mogu da pristupe toj zoni samo uz dozvolu generalnog sekretara. Ujedinjene nacije čak štampaju sopstvene poštanske marke. Kada američki zakoni dođu u sukob sa pravilima Ujedinjenih nacija, na tom području primenjuju se pravila UN-a.
Vašington je 1947 potpisao „Dogovor u pogledu sedišta Ujedinjenih nacija. U odeljku 11 tog Dogovora jasno piše da SAD ne mogu diplomatskim predstavnicima i njihovim porodicama, sručnjacima i predstavnicima nevladinih organizacija zabraniti pristup sedištu UN-a. A već sledeća odredba iz dogovora precizira da se ovo pravilo primenjuje bez obzira na to kakvi su odnosi vlade Sjedinjenih Država sa vladama zemalja iz kojih su dotične osobe. Vetanka kaže da je tekst savršeno jasan te da bi kršenje ovakvih pravila imalo dalekosežne posledice: „Zarif je doputovao zbog termina u Ujedinjenim nacijama. Ako bi se Sjedinjene američke Države umešale i samovoljno odlučile ko od stranih predstavnika sme da uđe u zemlju kako bi prisustvovao međunarodnim sastancima, a ko ne, takvo bi ponašanje veoma brzo dovelo do pitanja da li da Ujedinjene nacije ostanu sa sedištem u Njujorku“.
.jpg)
