Izvor: Medijski istraživački centar, 04.Maj.2012, 17:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija-turist kao najskuplja loša privatizacija u Srbiji

                Spor izmedju srpske Agencije za privatizaciju i američke kompanije “Junivorld”, koja je 2003. kupila niški “Srbija- turist” i beogradski “Putnik”, a Agencija poništila te ugovore, traje godinama. Zašto mu se još uvek ne vidi kraj i može li skorašnji obrt dovesti do novog zamrzavanja američkih investicija u Srbiji, istraživao je Medijski istraživački centar
               Piše: Zorica MILADINOVIĆ >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar <<
Ovo je spomenik privatizaciji u Srbiji. Memorijalni, cinični je komentar jednog od “slučajnih prolaznika” pri pogledu na hotel “Niš” u strogom centru grada. Hotel  je pre više godina entuzijastički najavljivan kao prvi “Holidej in” (Holiday Inn) u zemlji, a danas je ruina.
              “Memorijalno” hotelsko zdanje samo je jedna od ružnih posledica dugogodišnjeg medjunarodnog spora izmedju američke kompanije “Junivorld” (Uniworld Holdings Limited) i srpske Agencije za privatizaciju, u kojem ima paragrafa, novca i politike. “Zakuvao” se kada je “Junivorld” američkog biznismena Srbe Ilića 2003. kupio niško akcionarsko društvo “Srbija- turist”, u čijem je sastavu i hotel “Niš”, kao i beogradsko akcionarsko turističko društvo “Putnik”, a Agencija par godina kasnije poništila obe privatizacije zbog “neispunjenja ugovornih obaveza”.
               “Junivorld” se zbog toga obratio Medjunarodnom arbitražnom sudu Medjunarodne trgovinske komore, sa sedištem u Parizu, ali i administraciji SAD i Američkoj agenciji za osiguranje privatnih investicija (OPIK). Sredinom 2009. OPIK je zbog “slučaja Junivorld” blokirao sve američke investicije u Srbiji, koje su tada procenjene na 600 miliona dolara, tako da su “Srbija- turist” i “Putnik” postale  “najskuplje” poništene privatizacije u našoj zemlji. Krajem prošle godine izgledalo je da je spor izmedju “Junivorlda”, Vlade Srbije i OPIK-a ipak rešen, ali je došlo do novog obrta. Sada se čini da ceh koji bi Srbija mogla da plati još nije konačan.
               KONTROVERZE OD SAMOG POČETKA
             Privatizaciju akcionarskog društva za ugostiteljstvo, turizam, trgovinu i igre na sreću “Srbija- turist” od samog početka pratili su problemi, pa i kontroverze. “Junivorld” je u avgustu 2003., na javnom tenderu, kupio 70 odsto akcija “Srbija- turista” za samo 1,1 milion američkih dolara, ali uz obavezu da u naredne tri godine investira devet miliona dolara, a za socijalni program obezbedi 150.000 dolara. Ilićeva ponuda bila je jedina. Tenderskom komisijom predsedavao je ministar trgovine, turizma i usluga Slobodan Milosavljević, a komisiju za “finalizaciju” posla sa “Junivorldom” obrazovao je ministar za privredu i privatizaciju  Aleksandar Vlahović, obojica iz Vlade premijera Zorana Živkovića.
             Sindikati i radnici “Srbija- turista” vrlo brzo su “ustali” protiv ove privatizacije i novog vlasnika. Tvrdili su da je firma, u čijem su sastavu bili svi najveći hoteli i moteli u Nišu i Niškoj Banji- “Niš”, “Ambasador”, “Park”, “Nais”, “Partizan” , “Ozren” i “Mediana”, prodata u bescenje. Ilića su označili kao “sumnjivog” biznismena i pripisivali mu “privatizaciju preko veze”, podsećajući pored ostalog da su i on i premijer Živković “rodjene Nišlije”. Optuživali su ga da “praktikuje” perpetum mobile, pošto, kako su navodili, “u ‘Srbija- turist’ investira imovinu ‘Srbija- turista’ a ne ‘Junivorlda’”. Tvrdili su i da olako rasprodaje  imovinu “Srbija- turista” i otpušta radnike. Njegovu najavu da će hotel “Niš” po okončanju rekonstrukcije koja je započela 2004. postati “Holidej in” nazivali su “varkom”,  jer je “ugovor o licenci potpisan samo sa ‘niške strane’”. Rukovodstvo “Holidej ina” uopšte nije potpisalo ugovor jer “Niš” lokacijom i prostornim kapacitetima ne odgovara ovom hotelskom lancu, navodili su. Usledio je niz štrajkova, preuzimanja hotela od strane grupe radnika i zabrana ulaska Iliću u objekte. Zahtevano je poništenje privatizacije, a takav zahtev podržao je i gradonačelnik Niša Smiljko Kostić.
              
Srba Ilic

Ilić je tada demantovao ove optužbe, a to čini i danas. U pismu koje je pre  manje od dva meseca uputio Samostalnom sindikatu, UGS Nezavisnost i ASNS u “Srbija- turistu” on podseća da su “uprkos svim pritiscima i opstukciji, prihodi ‘Srbija- turista’ u 2004., koja je bila prva ugovorna godina, porasli za 16 odsto u odnosu na predhodnu godinu , a 2005. za 36 odsto u odnosu na 2004.” Ponavlja da je Junivorld “izvršio sve ugovorne investicione obaveze, izmirio sva druga dugovanja i platio sve poreze, medju kojima i onaj od 96 miliona dinara (dva miliona dolara) iz perioda pre preuzimanja ‘Srbija- turista’, koji je bila dužna da uplati Agencija”. Plate su isplaćivane na vreme, čak i tokom štrajka. Ni jedan radnik nije otpušten, a njih 200 od ukupno 562 odlučilo je da ode iz firme uz socijalni program.
               - Ugovor o licenci sa Holiday inn- om, koji sam dostavio i Srbija- turistu, ne samo da je obostrano potpisan, već je direktor Inter- Continental grupe, koja je inače vlasnik Holiday inn lanca, u jednom od pisama Agenciji za privatizaciju i sam naglasio da će hotel “Niš” biti jedan od najboljih hotela u lancu Holiday Inna- navodi Ilić u pismu, uz tvrdnju da su Niš i Srbija, da je sve teklo bez problema, mogli da dobiju svoj “Holidej in” još krajem 2006. godine.
               Agencija za privatizaciju je, medjutim, stala na stanovište sindikata i radnika “Srbija- turista”. Kupoprodajni ugovor sa “Junivorldom” raskinut je 30. juna 2006., uz ocenu da je u 'Srbija- turist' do kraja 2005. godine uloženo manje od pola miliona dolara, umesto pet  miliona dolara, koliko je predviđeno ugovorom. Nakon poništenja privatizacije, u Akcijski fond preneto je 70 odsto kapitala ( 997.824 običnih akcija) “Srbija-turista” koje je predhodno kupila američka kompanija.
               Ilić je slično prošao i sa beogradskim “Putnikom”. “Junivorld” je na javnom tenderu u maju 2003.  kupio 70 odsto akcija “Putnika”, sa hotelima i poslovnim objektima u Beogradu, Tiftu, Bečićima, Kopaoniku i drugim lokacijama. Platio ih je samo 5,2 miliona američkih dolara, uz obavezu da investira 44, 332 miliona dolara do kraja juna 2008. Agencija za privatizaciju je, medjutim, 13. jula 2005. godine raskinula  ugovor, uz konstataciju da američka kompanija nije ispunila preuzete obaveze, pošto ni u naknadno postavljenom roku nije dostavila drugu garanciju za dobro izvršenje posla na iznos od 7,3 miliona dolara.
               Zastupnici kapitala u “Putniku” tvrdili su da su nakon poništenja privatizacije zatekli firmu opterećenu dugovima i sa umanjenom imovinom za 2,5 miliona evra koju je “Ilić olako prodao”. Akcije “Putnika”, koje su nakon poništenja privatizacije prenete na Akcijski fond, ponovo su prodate 20. aprila 2007. godine na Beogradskoj berzi. Većinski paket od 75,76 odsto akcija kupila je kiparska kompanija “Acciona investments”, koja pripada ruskoj finansijskoj korporaciji “Metropol”, za 41,61 miliona evra.
              MINISTARSTVO EKONOMIJE ĆUTI, MEDJUNARODNI SUDOVI PRESUDJUJU, AGENCIJA SE ŽALI
               Po raskidu obe privatizacije Ilić je krenuo u “borbu  svim dozvoljenim sredstvima”, medju kojima su bila i politička. Više puta se obraćao i srpskim zvaničnicima, nudeći vansudsko poravnanje, uz obrazloženje da će to biti povoljunije za obe strane, a izbeći će se   dugogodišnji sudski sporovi i troškovi. U pismu vicepremijeru i ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, upućenom u septembru 2008., u koje je MIC imao uvid, Ilić predlaže da se ugovor o privatizaciji “Srbija- turista” vrati na snagu,  “potvrde ’Junivorldove’ investicije od 6,78 miliona dolara” i “oslobodi milion dolara koje je kompanija dala na ime garancije”. Za uzvrat, kompanija će odustati od međunarodnog arbitražnog postupka u Parizu i odreći će se svih zahteva za pretrpljenu štetu koju je procenila na 12 miliona evra. Takodje, nastaviće rekonstrukciju pet hotela, uz 'realnu mogućnost da neki od njih uđu u sistem ‘Holiday Inna’”.
               - Ovo je “pat situacija' u kojoj svi gube, naročito grad Niš i zaposleni u “Srbija- turistu”. Sporazumno rešenje je moguće ako su stranke u sporu za to voljne, to je pravilo u zakonima svih modernih država- navodi vlasnik “Junivorlda” u predlogu Dinkiću, na koji Ministarstvo nije odgovorilo.
               Ipak, ključna “bitka” protiv odluka Agencije vodila se pred Medjunarodnim arbitražnim sudom Medjunarodne trgovinske komore u Parizu, čije presude ne mogu biti osporene pred domaćim sudovima. U oba slučaja pravnička “nadmudrivanja” trajala su godinama, a podela na “dobre i loše momke” u privatizaciji polako se gubila. I ishodi sporova u vezi sa “Putnikom” i “Srbija- turistom” na momente su se činili protivurečnim.
               Medjunarodni arbitražni sud je u “slučaju Putnik” u maju 2007. presudio “u korist” “Junivorlda”. Advokati  kompanije  saopštili su da po toj odluci Agencija za privatizaciju mora da isplati “Junivorldu” devet miliona dolara zbog “neopravdane naplate garancije”  i  da vrati brod “Siriona”, vredan 2,335 miliona dolara, koji je priznat kao deo “Junivorldovih” investicija u “Putnik”, i to sve u roku od 30 dana i sa kamatama. Agencija, medjutim, nije postupila po odluci, već je pred domaćim pravosudjem (neuspešno) pokušala da pobije arbitražnu presudu. A onda je pred istim Medjunarodnim arbitražnim sudom pokrenula spor po istom pitanju, ovog puta insistirajući da “Junivorld” plati odštetu na ime ugovornih kazni zbog neizvršenja obaveza.
               Pošto Medjunarodni arbitražni sud može isti slučaj da razmatra više puta, jer, kako su objasnili stručnjaci, “po svakoj tužbi odlučuje se kao da je podneta prvi put”, “Putnik” je opet uzet u razmatranje. U martu prošle godine doneta je odluka “u korist” Agencije za privatizaciju. Usvojen je tužbeni zahtev Agencije za naplatu ugovornih kazni vezanih za raskid kupoprodajnog ugovora i “Junivorld” je morao u roku od 30 dana da isplati Agenciji 845.426 dolara dolara po tom osnovu. Istom odlukom odbijen je tužbeni zahtev 'Junivorlda' za naknadu štete od 61.800.000 dolara zbog toga što je Agencija 2007. prodala akcije “Putnika” ruskom “Metropolu”. U Agenciji su ovakvu presudu nazvali “potvrdom ispravnosti odluka Agencije o poništenju privatizacije ‘Putnika’ i naplati garancije od ‘Junivorlda’”.
               Skoro u isto vreme, isti sud doneo je i odluku da se “Srbija- turist” vraća Ilićevom “Junivorldu”. Prema toj odluci Medjunarodnog arbitražnog suda, donetoj u maju prošle godine, rešenje Agencije o poništenju privatizacije “Srbija- turista” proglašeno je  “nezakonitim” i stavljeno van snage, a državi je naložen povraćaj u pređašnje stanje. Sud je obavezao Srbiju da „Junivorldu” u roku od 15 dana vrati „Srbija- turist” i još mu isplati odštetu od tri miliona evra i milion dolara s kamatom, kao i 210.000 dolara za troškove arbitražnog postupka. “Junivorld” je dužan da izmiri 43. 000 evra na ime troškova veštačenja.
              Ali, Agencija za privatizaciju nije postupila po odluci, već je podnela tužbeni zahtev za njeno poništenje Privrednom sudu u Beogradu, ocenjujući da “nema dokaza o postojanju bilo kakve štete” po “Junivorld” u slučaju poništenja privatizacije “Srbija- turista”, a i da su “grubo povredjeni arbitražni postupak, pozitivni propisi Republike Srbije i javni poredak”. Privredni sud je prošlog novembra odbacio ovakav zahtev, a Agencija se na takvu presudu žalila Apelacionom privrednom sudu u Beogradu.
              HILARI KLINTON U BEOGRADU, MINISTAR ĆIRIĆ U ČIKAGU
             Ovakvo pobijanje (“ignorisanje”) presuda medjunarodne arbitraže od strane Agencije za privatizaciju navedeno je kao razlog zbog kojeg je OPIK suspendovao američke investicije u Srbiji. Sve je počelo nakon što Agencija nije sprovela arbitražnu odluku u vezi sa “Putnikom” iz 2007. godine, nakon čega je Ilić, u martu 2008., svoje potraživanje od više od devet miliona dolara, po osnovu “neopravdano naplaćene garancije”, kao i druga potraživanja iz presude, naplatio od OPIK-a. Na taj način “Junovorldovo” potraživanje od OPIK-a, koji je važna Agencija Vlade SAD, postalo je potraživanje Vlade SAD prema Srbiji.
            
Barak Obama i Srba Ilic

Prema nezvaničnim izvorima, upozorenje američkih zvaničnika da bi se Srbiji mogla dogoditi blokada američkih investicija zbog “slučaja Junivorld” stiglo je i nešto ranije. U avgustu 2006. ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt je u pismu tadašnjem ministru privrede Predragu Bubalu izrazio 'ozbiljnu zabrinutost' zbog medijskih najava da Akcijski fond planira da proda akcije “Srbija- Turista” pre odluke Medjunarodnog arbitražnog suda o pravnoj valjanosti raskinute privatizacije. Polt je upozorio da bi Agencija trebalo da se uzdrži i od nezvanično najavljene prodaje ostrva Sveti Marko, jedne od najvrednijih nepokretnosti u vlasništvu beogradskog “Putnika”, pre nego što bude okončana druga medjunarodna arbitraža. – Ukoliko se budu povukli takvi potezi Vlada SAD mogla bi da interveniše preko OPIK-a- naveo je Polt.
              I sam OPIK je srpskim vlastima poslao tri dopisa u kojima ih upozorava na ovakvu mogućnost. U martu 2009. godine v.d. predsednika OPIK-a Lorens Spineli (Lawrence Spineli) je u pismu ministru ekonomije Mladjanu Dinkiću i ministarki finansija Dijani  Dragutinović  jasno naveo da bi se to moglo dogoditi zbog nepoštovanja odluke medjunarodne arbitraže o “Putniku” iz 2007. godine. Spineli ih je obavestio da je slučaj “prijavljen i Kongresu SAD po Zakonu koji bi mogao da dovede do suspenzije američke pomoći Srbiji i glasanja SAD u medjunarodnim finansijskim institucijama protiv zajmova Srbiji”.
              On je dodao da je o nepoštovanju ove medjunarodne arbitražne odluke OPIK već obavestio zapadnoevropsku Agenciju za osiguranje od političkih rizika vlada država (OECD), Svetsku banku, Medjunarodni monetarni fond i Medjunarodnu trgovinsku komoru. - Nadam se da se slažete da odbijanje Agencije  da izvrši svoje zakonske obaveze mora da prestane. Nije suviše kasno da se ispravi makar deo štete koju je Agencija nanela interesima Srbije- navodi se u pismu Spinelija, u koje je MIC imao uvid.
             Vrlo brzo zvanični Beograd je obavešten da će zbog “slučaja Putnik” OPIK “ograničiti buduće aktivnosti u Srbiji”. OPIK je pri tom jasno naveo da “neprihvatljiv  nivo rizika” za sve američke investitore ubuduće imaju “svi projekti u koje je uključena Agencija za privatizaciju, kao i svi projekti gde je investitor dužan da pruži bilo koji oblik garancije naplative na zahtev ili gde su se ugovorne strane dogovorile o postupku rešavanja spora”. Srbija se našla na OPIK-ovoj “crnoj listi zemalja rizičnih za investicije”, a zahtevi za osiguranje ulaganja u Srbiju od oko 600 miliona dolara stavljeni su na čekanje.
              Spor je podignut “na najviši nivo” u odnosima SAD i Srbije prilikom posete državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu u oktobru 2010. Ona je sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem počela upravo razgovorom o problemu investicija “Junivorlda” u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, premijer Cvetković je tada obećao da će Srbija “bezuslovno poštovati sve odluke međunarodne arbitraže”, a obećanje potom  potvrdio u pismu američkoj ambasadorki u Beogradu Meri Vorlik.
              Ambasadorka Vorlik našla se u “srpskoj delegaciji” koja je u decembru prošle godine putovala u Čikago kako bi pored ostalog pokušala da reši spor sa OPIK-om i relaksira ekonomske odnose dve zemlje. Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić tada se sastao sa predstavnicima OPIK-a i Srbom Ilićem. Prema Ilićevim rečima, načelno je dogovoreno da će Srbija poštovati sve odluke medjunarodne arbitraže, a konkretno je rešavan “slučaj Srbija- turista”. Nakon toga američki i srpski zvaničnici saopštili su da je stvorena osnova za prestanak suspenzije američkih investicija u Srbiju.
             Vlada Srbije je već u januaru ove godine donela zaključak u kojem navodi da  se “Srbija- turist” vraća “Junivorldu”, te da je Vlada “saglasna da je neophodno da Agencija za privatizaciju bez odlaganja obustavi sve započete postupke protiv Uniworld Holdings Limited, dok je ova kompanija obavezna da dostavi izjavu kojom odustaje od svih postojećih i budućih zahteva prema američkoj Agenciji za osiguranje privatnih investicija (OPIK) za investicije koje se u momentu donošenja ovog zaključka realizuju u Srbiji”. U zaključku se najavljuje i potpisivanje aneksa ugovora o prodaji Srbija- turista, kojim bi se, izmedju ostalog, Junovorld obavezao da u “Srbija- turist” uloži 3.362.997 dolara neophodnih za rekonstrukciju hotela “Niš” u Nišu, u cilju njegove kategorizacije u hotel sa tri zvezdice”. U zaključku se ne pominje eksplicitno “slučaj Putnik”.
             Aneks ugovora izmedju Agencije, “Junivorlda” i “Srbija- turista” potpisan je 27. januara. U aneksu, dostavljenom MIC-u,  precizira se pored ostalog da je američka kompanija obavezna da u roku od 18 meseci rekonstruiše hotel “Niš” u hotel sa “najmanje tri zvezdice”. Ukoliko njegova rekonstrukcija bude koštala manje od 3.362.997 dolara “Junivorld” će razliku do tog iznosa uložiti u adaptaciju nekog drugog hotela iz sastava “Srbija- turista”.
              DA LI SRBIJA KRŠI DOGOVOR SA OPIK-OM?
              I upravo kada se činilo da je “igri” izmedju Agencije i “Junivorlda” došao kraj, došlo je do novog obrta. Srba Ilić je pre nešto više od mesec dana zvanično upozorio predsednicu OPIK-a Elizabet Litlfild (Elizabeth Littlefield) i srpskog ministra ekonomije Ćirića da Agencija za privatizaciju “krši najnoviji dogovor Srbije sa OPIK-om i zaključak Vlade Srbije iz januara ove godine”. U dopisima, poslatim na ove adrese 28. i 29. marta, u koje je MIC imao uvid, on precizira da “Agencija odbija da povuče zahtev za reviziju kojim traži poništaj medjunarodne arbitražne odluke u vezi sa ‘Putnikom’, uprkos dogovoru i zaključku da će obustaviti sve započete postupke protiv ‘Junivorlda’ i poštovati konačne odluke Medjunarodnog arbitražnog suda”.
             Vlasnik “Junivorlda” apeluje na ministra Ćirića da “naloži” Agenciji, kao delu Ministarstva ekonomije, da povuče svoj zahtev za reviziju presude Privrednog apelacionog suda u vezi sa “Putnikom” koji je podnela prošle godine Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu. U zahtevu za reviziju Agencija traži se da se ukine ili preinači presuda Privrednog apelacionog suda kojom je odbijen njen zahtev za poništenje odluke Medjunarodnog arbitražnog suda iz marta prošle godine, kojom je ustanovljeno da “Junivorld” treba da plati ugovornu kaznu od “samo” 845.426 dolara, a ne iznos od 5.754.356 dolara, koliko je Agencija tražila.
              - Drže mi nad glavom tu reviziju u vezi sa “Putnikom”, kao sekiru, a advokati otvoreno pričaju da je plan da mi se ponovo zapleni novac na računima u Srbiji na ime “Putnika”, čime će me onemogućiti da investiram i u “Srbija- turist”. Kašnjenje u tom investiranju bio bi osnov da se i taj ugovor ponovo raskine, a akcije “Srbija- turista” ponovo konfiskuju. To je samo nastavak dugogodišnje borbe Agencije, odnosno vlasti u Srbiji, protiv mene. Za tu borbu potrošili su milione eura, direktna šteta pod državu su desetine miliona eura, a vrednost izgubljenih investicija meri se milijardama- tvrdi Ilić.
              Naš sagovornik kaže da je u OPIK-u nedavno “evidentirano da Agencija za privatizaciju Vlade Srbije traži od Vrhovnog Kasacionog suda da poništi validnu i konačnu odluku medjunarodne arbitraže u vezi sa ‘Putnikom’, što znači da se decembarski dogovor Srbije sa OPIK-om ne poštuje”. - OPIK zbog toga nije srećan i to će se negativno odraziti na investicije u Srbiju. U to nema sumnje i ne treba se naivno zavaravati da neće biti tako- predvidja on.
              U Agenciji za privatizaciju, medjutim, negiraju bilo kakvu “organizovanu hajku” protiv “Junovorlda” i Ilića. U najnovijem oglašavanju tim povodom preciziraju da se zaključak Vlade Srbije  donosi samo na “Srbija- turist”, a ne i na “Putnik”, za koji je vezana revizija. Osim toga, kažu u Agenciji, ne vodi samo ona postupak protiv “Junivorlda”, već ni ta američka kompanija nije odustala od tužbi u vezi sa privatizacijama u kojima je učestvovala. Srba Ilić je prošle godine protiv Agencije podneo dve tužbe u vezi sa “Putnikom”. Pred Medjunarodnom arbitražom podneo je tužbu kojom traži naknadu štete od 2,1 milion dolara zbog blokiranih sredstava, a pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu tužbu kojom traži naknadu štete zbog blokiranih sredstava u iznosu od 335 miliona dinara. - Ukoliko Ilić odustane od ove dve tužbe i mi smo  spremni da odustanemo od revizije pred Vrhovnim kasacionim sudom- predlažu u Agenciji.
               Ilić, medjutim, kaže da “Junivorld” to neće i ne može prihvatiti jer se “radi o dve potpuno različite stvari koje ne mogu da se dovode u vezu i uporedjuju”. On kaže da u reviziji Agencija traži ponistenje konačne odluke Medjunarodnog arbitražnog suda u vezi sa “Putnikom” koju je obavezna da prizna. U svojoj tužbi “Junivorld” traži odštetu za “konkretnu finansijsku štetu koju je Agencija namerno proizvela, tako što je protivpravno i besmileno, a uz pomoć suda, četiri godine blokirala 429 miliona dinara na računu ove kompanije u Beogradu, koji su bili vezani za ‘Putnik’”. – Predlog ovake trampe je još jedno cinično  i nepošteno iskrivljavanje činjenica i obmanjivanje javnosti- ocenjuje on.
               U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, pak, misle drugačije. U objašnjenju dostavljenom medijima Ministarstvo ponavlja tvrdnju Agencije da se januarski zaključak Vlade odnosi isključivo na “obustavljanja svih započetih postupaka protiv ‘Junivorlda’ čiji je cilj pobijanje arbitražne odluke u slučaju ‘Srbija- turista’”.  
               - Pitanje spora u predmetu “Srbija turista” bio je jedini zahtev OPIK-a prema Srbiji što je i predsednica te agencije potvrdila ministru Nebojši Ćiriću u pismu u kojem se ni u jednom delu ne pominje bilo kakav spor u vezi sa privatizacijom “Putnika”, te nema govora o izigravanju dogovora postignutog sa OPIK-om. Na osnovu toga i “Junivorld” je 7. marta dostavio obaveštenje OPIK-u u kojem izjavljuje da odustaje od svih postojećih i budućih zahteva i potraživanja prema OPIK-u, a u vezi sa dosadašnjim investicijama u Srbiji. OPIK je o tome obavestio ministra ekonomije. Republika Srbija principijelno izvršava postignute dogovore, te nema smetnji niti skrivenih namera u pogledu omogućavanja gospodinu Srbi Iliću da slobodno investira, u skladu sa svojim ugovornim obavezama – navode u Ministarstvu ekonomije.
               Takodje, Ministarstvo apeluje i na Agenciju i na “Junivorld”  da “učine dodatni napor u cilju međusobnog povlačenja tužbi i mirnog razrešenja dugogodišnjih sporova”. Za takvo postupanje obe strane “imaju njegovu “bezrezervnu podršku”.
                NEKO BI TREBALO DA ODGOVARA
                Spor dug bezmalo jednu deceniju opet se, dakle, “odmakao” od konačnog rešenja. Agencija za privatizaciju i “Junivorld” ostaju na svojim pozicijama, a OPIK i dalje “vreba” Srbiju. “Putnik” je u ruskim rukama, ali opterećen medjunarodnim i domaćim sudskim sporovima čiji je ishod neizvestan. “Srbija- turist” je vraćen Iliću, ali investicije nisu krenule jer ih, kako on tvrdi, opet ometa država.
                U obrazloženju te tvrdnje on pominje i policijsku poternicu koja je raspisana za njim po naredbi Višeg suda u Nišu. – Na svaki način se trude da mi naruše ugled i imidž, ne shvatajući da tako narušavaju pre svega imidž Srbije i Niša pred svim stranim investitorima- kaže on povodom poternice. Ona je pravni “rezultat” zahteva za sprovodjenje istrage koji je protiv njega podnelo Više javno tužilaštvo zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj tako što je prodao motel „Medijana' bez odluke Skupštine akcionara i ispod tržišne vrednosti. U niškoj policiji potvrdili su da poternica postoji i da će Ilić, ukoliko se bude pojavio u Nišu, biti pritvoren po naredbi suda.
                Uprkos brojnim nastojanjima, MIC nije uspeo da dobije objašnjenje gradonačelnika Niša Miloša Simonovića da li i koliko grad hoće i može da pomogne u rešavanju problema u vezi sa “Srbija- turistom”. Mada su u kabinetu kazali da će odgovori stići, MIC je ostao uskraćen za informaciju da li će doći do najavljienog sastanka predstavnika grada Niša, radnika “Srbija- turista” i ministra Nebojše Ćirića na kojem bi se razgovaralo o socijalnom programu, neisplaćenim zaradama i drugim pitanjima važnim za radnike. Takodje, ostalo je nejasno da li gradski zvaničnici posreduju izmedju Ministarstva ekonomije, Agencije za privatizaciju i Srbe Ilića, a ako to čine da li ima ikakvih pomaka u rešenju spora.
                Gradonačelnik Simonović je, inače, predhodno kazao da je “u stalnom kontaktu sa svim zainteresovanim stranama u sporu, uključujući i sindikat ‘Srbija- turista’“. On je rekao da je grad Niš spreman da izadje u susret vlasniku “Junivorlda”, kako bi se svi hoteli koji pripadaju ovom preduzeću što pre stavili u funkciju. - Naš cilj je da se hoteli “Srbija- turista” što pre stave u funkciju, ali i poboljša položaj radnika ”Srbija- turista” koji  mesecima nisu primili zarade i u teškom su položaju – rekao je Simonović.
                - Gradonačelnik Simonović nam dogovara sastanak sa ministrom ekonomije, ali ne znamo kada će to biti- kaže Zlatko Nečevski, poverenik  ASNS u “Srbija- turistu”.- Gradonačelnik je takodje rekao da je resorni ministar obećao socijalni program za radnike “Srbija- turista”, koji bi bio sličan kao onaj u “Niteksu”. Sindikati “Srbija- turista”, inače, traže da se tim programom obezbedi 300 evra po godini radnog staža, a da radnici koji do penzije imaju manje od pet godina primaju prinadležnosti od Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovakav socijalni program trebalo bi da bude na snazi do završetka hotela “Niš”. Dakle, sve to čekamo i za sada ne znamo šta će od toga biti.
                 Naš sagovornik tvrdi da “Srbija- turist” duguje zaposlenima više od 50 miliona dinara na ime zarada, doprinosa, bolovanja i po drugim osnovama. On kaže da sindikati “razmišljaju” da se obrate inspekciji rada i tuže firmu. U njoj je preostalo 243 radnika, koji nisu primili 13 plata. Poslednju uplatu od 5.000 dinara dobili su u avgustu prošle godine, a zdravstrveno osiguranje ističe im krajem ovog meseca. Žive “na pozajmicu”, a neki samo vegetiraju, kaže.
                 - Realno gledano, država snosi veliku odgovornost  zbog čitave situacije sa “Srbija- turistom”. Neko bi zbog svega što se dešava morao da odgovara, bez obzira da li je to onaj koji je loše privatizovao “Srbija- turist” ili loše raskinuo privatizaciju. Svi su gledali sebe, a najveću cenu platili su radnici- smatra Nečevski.
                 Ni “Srbija- turist” nije u boljem stanju od svojih radnika. Prema internim podacima iz firme, koji su dostavljeni i Agenciji za privatizaciju, od 2006. godine, kada je Agencija preuzela “Srbija- turist”, dospeli dug popeo se na 100 miliona dinara. Računi firme su u čestim blokadama zbog većeg broja izvršnih presuda. Duguje se za struju i vodu. Sistem za grejanje i vodovodni sistem u hotelima “Naisus” i “Ambasador” su havarisani, a hotel “Ozren” prokišnjava. Ovi hoteli povremeno ne rade, a rezervacije se otkazuju.
                 - Imajuci u vidu insistiranje Agencije na reviziji medjunarodne arbitraže za “Putnik”, kao i sudsko rešenje o mom hapšenju ukoliko se usudim da dodjem u Niš i Srbiju, svi moji planovi u vezi sa “Srbija- turistom” sada su na ledu- saopštava Ilić, koji je pre samo nekoliko meseci najavljivao da će nastojati da što pre “podigne” “Srbija- turist”, a hotel “Niš” rekonstruše u “Holidej in” ili reprezenzentativni objekat već do 2013. godine, kada se u Nišu očekuje velika posećenost zbog proslave 1700 godina Milanskog edikta.
                Za sada je upravo “nesudjeni” “Holidej in” u najgorem stanju. Posle raskida kupodajnog ugovora, tek započeta rekonstrukcija je stala, a gradilište je napušteno. Pošto nije uradjena konzervacija objekta, polusrušeno zdanje nagrizaju i kiša i vreme.
                 “Niš” je svakoga dana sve jeftiniji spomenik za jednu od najskupljih loših privatizacija u Srbiji.
 
                 SVAKA TREĆA PRIVATIZACIJA U SRBIJI NEUSPEŠNA?
                 U sindikatima procenjuju da je u Srbiji raskinuto više od 30 odsto privatizacija i da je to “katasrofalan rezultat”. – U Srbiji je poništeno duplo više ugovora o privatizaciji nego što je to bilo u zemljama koje su prošle tranzicioni period. To u prevodu znači da je svaka treća privatizacija u našoj zemlji poništena- kaže Ranka Savić, predsednica ASNS.
                U Agenciji za privatizaciju iznose tek malo drugačije podatke. Od  2002. godine, kada je ustanovljen ovaj model privatizacije, do sredine prošle godine raskinuto je 627 od  ukupno 2.280 privatizacija, što znači da je 27,5 odsto privatizacija bilo neuspešno. Najviše ugovora o privatizaciji raskinuto je na teritoriji Vojvodine, a zatim u regionu Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca. Ovakav procenat tek je nešto malo veći od neuspešnih  privatizacija u drugim zemljama u tranziciji, procenjuju u Agenciji.
                  Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, medjutim, nedavno je kazao da  je oko 25 odsto poništenih privatizacija u Srbiji “visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju” i jedan od pokazatelja da su se “privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće'. On je rekao da očekuje da Srbija reši i 24 sporne privatizacije pomenute u skorašnjoj Rezoluciji Evropskog parlamenta. U tom dokumentu Evropski parlament pozvao je vlast u Srbiji da se one odmah preispitaju, posebno pominjući  “Sartid”, “Jugoremediju”, “Mobtel”, “C market” i “ATP Vojvodinu”.
Ovaj tekst je rezultat projekta „Produkcija istraživačkih priča“ , koji Medijski istraživački centar radi uz pomoć „FONDACIJE ZA OTVORENO DRUŠTVO“.
 
 
 
 
 
 
 

Nastavak na Medijski istraživački centar...