Izvor: RadioCity.rs, 11.Nov.2020, 19:09

Polaganjem venaca na Vojničkom groblju obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Dan sklapanja primirja, tačnije 102. godišnjica, obeležen je parastosom svim žrtvama, a vence su položili predstavnici grada, policije, vojske, kao i boračkih udruženja.

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila oko 52 odsto muškog stanovništva, a pored vojnika, u ratu je stradalo i mnogo nedužnih civila.
„Sa setom se sećamo svakog 11. novembra iz 1918.godine kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, sukobu svetskih razmera u kome je Srbija izgubila >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << trećinu svog stanovništva. Danas slavimo slobodu jer svi ti ljudi koji su u Velikom ratu poginuli svoje živote su dali za nas i sva pokolenja  koja će živeti i raditi u miru. Posle toliko godina od Velikog rata, bez obzira na velike gubitke, Srbije je poput ramonde koju nosimo na  reverima u znak sećanja na žrtve, uspela da oživi i da se izdigne. Danas negujemo slobodu, sarađujemo sa mnogim zemljama u Evropi i  svetu i krupnim koracima koračamo ka Evropskoj uniji. Slobodu čuvamo, slavimo je i radujemo joj se“, poručila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
Gradonačelnica je istakla da joj je posebno drago što je na polaganju venaca bilo i dece i dodala da se ona na taj način uče tradiciji.
Venci su položeni i na grobove engleskih lekara i medicinskih sestara, koji su u Velikom ratu bili uz srpski narod i vojsku.

„Danas je 102. godina otkako je 11. novembra u 11 sati potpisano primirje u Velikom ratu. Važno je da negujemo tradiciju i pamtimo ovaj datum. Poštu odajemo i vojnicima engleske i francuske koji su takođe učestvovali u ratu“, rekao je Branislav Radovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine Niš.
Dan primirja, kao državni praznik, ustanovljen je 2012. godine, a u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje u Velikom ratu, koje je bilo na snazi sve do potpisivanja mirovnog ugovora u Versaju 28. juna 1919. godine.
Na ovaj dan nosi se poseban amblem u vidu cveta Natalijina radonda.Amblem se sastoji od dve zelene trake - crne i zelene i ljubičastog cveta sa pet latica. Simbolizuje nacionalno stradanje tokom povlačenja kroz Albaniju 1915. godine, ali istovremeno slavi hrabrost i istrajnost srpskih boraca. Naziva  se i cvet feniks jer i kada se potpuno osuši, ukoliko se zalije, može da oživi. Otuda i simbolika ponovnog rađanja Srbije koja je uspela da se oporavi nakon stradanja.
Natalijinu Ramondu otkrio je u blizini Niša doktor Sava Petrović, a opisao je Josif Pančić. Ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović. No istorija veli da je ova biljna vrsta bila poznata od 30-ih godina XIX veka mnogo pre otkrića dvorskog lekara omiljene srpske kraljice. Francuski istraživač po kome biljka i nosi ime – Ramondu, otkrio je na području današnje Španije, u Pirinejima.
U Srbiji rastu dve vrste ramonde – Ramonda serbica koju je 1874. otkrio Josif Pančić na Rrtnju i Natalijin (Ramonda nathaliae) koju je otkrio dvorski lekar, Sava Petrović, nekoliko godina kasnije na prostoru Jelašničke klisure .
Srpska ramonda zastupljena je i u Albaniji, Crnoj Gori, zapadnoj Makedoniji, severozapadu Grčke i severozapadu Bugarske. Dok se Natalijina ramonda može naći na području severne  Makedonije, severu Grčke, Kosova i Metohije (na Šar planini) kao i na području jugoistočne Srbije: Suvoj planini (Trem, Mosor, Sokolov kamen, Goleš), Jelašničkoj i Sičevačkoj klisuri.
Natalijina ramonda je izabrana kao simbol ovog značajnog istorijskog datuma jer raste na lokacijama gde su se vodile krvave bitke tokom probijanja Solunskog fronta.
Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost.

Nastavak na RadioCity.rs...

Blic: "SRBIMA NE TREBA POMOĆ, ONI IDU NAPRED KAO OLUJA!" Kako je srpska vojska ZAPANJILA i neprijatelje i saveznike (VIDEO)