Izvor: RadioCity.rs, 20.Okt.2020, 21:34
Meti Kamberi: Boja kože je samo forma, važno je ono što je u čoveku
Bose noge na korici knjige dosta govore i šalju snažnu poruku da se kapije Grada bola otvaraju samo onima koje pred njih stoje bosi i ogoljeni, nevini. Takav je i život dečaka koji je sa 16 godina u sebi nosio teret poput mitskog Atlanta. Bio sam ljut na život na sudbinu, bio sam pun besa, bola, poželeo sam da nekome ispričam kakos eosećam, a nisam imao kome. Reči su se samo izlile na papir, i red po red nastala je knjiga, započinje svoju priču Meti.
Prohladno januarsko >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << jutro davne 2013. godine zauvek će izmeniti tok njegove sudbine. Tog jutra, dečak sa ulice, stigao je u Dom za nezbrinutu decu. U rukama je imao samo dve crne kese sa stvarima. Bio je sam i uplašen. Taj dečak je bio Meti Kamberi.
Od tog trenutka sve je počelo da se menja. Shvatio sam da delim sudbinu druge dece iz Doma, započinje svoju životnu priču i dodaje da deca koja žive u domu nisu loša,kao ni sama istitucija. Deca sa ulice nisu tu svojom voljom i nisu kriva. Ima dece koja su mirna i dobra, ali ima i one druge dece koja preed sobom nemaju cilj, izgubljenoj deci koja hodaju stranputicom. Deci je mesto pored roditelja, ne u domu. Roditelji ne smeju da ostave svoju decu kakva god ona bila. Neka budu dobri roditelji, ne moraju biti ništa više od toga.
Iz doma će poneti lepa i ružna sećanja, ali bira da se priseti onih lepših. Deci iz doma poručuje da budu dobra, da rade na sebi i ne srljaju u propast, jer je promena moguća.
Nakon što je objavio knjigu, Meti je pretučen i tom prilikom je pretrpeo potres mozga. Momke koji su ga pretukli nije želeo krivično da goni. Kaže da im je oprostio jer su ljubomorni, a takvi ljudi su u suštini nezadovoljni svojim životima.
Knjiga Grad bola je naišla na pozitivnu reakciju javnosti, ali isto tako i reakcije romske zajednice. Drago mi je da sam predstavio romsku kulturu i postigao zavidan uspeh. Srušio sam predrasude i stereotipe o Romima. Ja sam dokaz da Romi mogu da budu šta god požele, samo ako se potrude. Boja kože je samo puka forma, važna je suština, a to je ono što se nalazi u čoveku. Svi mi imamo neke žleje, i svi smo mi različiti, a opet jednaki. Samo su nam želje i mogućnosti različite,a suština ista. Svi smo ljudska bića.
Želi da postane socijalni radnik, kako bi pomogao drugoj deci koja su možda u njegovim cipelama. Možda upišem svetsku književnost, filozofiju, sociologiju ili socijalni rad, a možda i ne završim fakultet, ono što želim je da unesem promene u društvo.
Za City radio je otkrio da je u planu nastavak koji će se zvati Grad greha. Još uvek ne znam ko će biti izdavač, nisam napisao ni jedan jedini red, ali knjigu nosim u sebi jer pišem ono što živim. Mladima poručuje da veruju u sebe i rade ono što vole, ali, dodaje da uspešni ljudi rade i ono što ne vole. Poruka Grada bola je da se smejete i kada vas boli najviše, zaključuje Meti.
