Izvor: Politika, Tanjug, 01.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska optužuje Vasiljevića za ratne zločine
Oni uvek navodno imaju nešto. Postoje nadležni organi Srbije koji istražuju ratne zločine, kaže bivši šef vojne tajne službe
Županijsko tužilaštvo u Osijeku zatražilo je istragu protiv generala Aleksandra Vasiljevića, šefa Uprave bezbednosti Sekretarijata za narodnu odbranu u vreme početka rata u Hrvatskoj i BiH, zbog „ratnih zločina u logorima u Begejcima, Stajićevu, Sremskoj Mitrovici i Nišu, gde je bilo zatvoreno najmanje tri hiljade hrvatskih vojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zarobljenika i civila”.
Šef vojnih kontraobaveštajaca Aleksandar Vasiljević osumnjičen je da je od oktobra 1991. do maja 1992. godine kao načelnik službe poznate kao KOS po komandnoj liniji bio pretpostavljeni komandantima četiri logora za ratne zarobljenike u kojima je kršeno međunarodno ratno i humanitarno pravo.
– Nemam komentar. Oni uvek navodno imaju nešto. Postoje nadležni organi Srbije koji se bave rasvetljavanjem ratnih zločina. To je sve što imam da kažem – kaže za „Politiku” Vasiljević.
General-major bivše JNA je, prenosi Tanjug iz Zagreba, osumnjičen i da je bio odgovoran za primenu međunarodnih konvencija u logorima u kojima su zatočenici živeli u nehumanim uslovima gde su ih „Vasiljeviću potčinjeni vojnici” tukli, silovali, terali na prisilan rad van logora, vodili na lažna streljanja i fizički i psihički maltretirali na druge načine.
U zahtevu za istragu podnetom Županijskom sudu u Osijeku tvrdi se da je od posledica mučenja u logorima umrlo 13 ljudi kojima je utvrđen identitet i još neutvrđen broj zatvorenih, a mnogi imaju teška i trajna fizička i psihička oštećenja. Ovih dana aktuelno je postavljanje spomen-ploča na mestu nekadašnjih logora u Stajićevu i Begejcima na inicijativu hrvatskog Udruženja „Vukovar 1991” i uz podršku dela lokalne samouprave Zrenjanina, što je naišlo na revolt srpskih veterana koji su najavili da će ih onemogućiti u toj nameri.
General Vasiljević je u dva dramatična istorijska perioda bio u vrhu vojne tajne službe, početkom raspada SFRJ 1991–1992. godine i 1999–2001. godine. Iako je posle smene 1992. godine bio izložen neprijatnostima, nakon što je NATO napao SR Jugoslaviju, reaktiviran je iz penzije i bio je zamenik načelnika Uprave bezbednosti. Tokom bombardovanja imao je sukob sa pripadnicima JSO-a Resora državne bezbednosti koji su nasrtali na oficire i vojnike, bio je drugi operativac vojne tajne službe u vreme atentata na ministra odbrane Pavla Bulatovića i u vreme demokratskih prevrata 5. oktobra 2000. godine, kada je vojska odbila da spreči pad režima Slobodana Miloševića.
M. G.
[objavljeno: 02/10/2009]
.jpg)
