Izvor: RadioCity.rs, 22.Okt.2017, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani treba da upoznaju poslanike koji ih zastupaju u Narodnoj skupštini
Nenad Stojanović iz Proaktiva kaže da građani, nažalost, uglavnom ne prepoznaju narodne poslanike.
„Hajde to što ne prepoznaju likove. Ključna stvar je da oni ne prepoznaju ingerencije narodnih poslanika. Tako da vidimo sada, sa jedne strane, da su poslanici i više otvoreniji, jer danas je, zaista veliki odaziv. Ono što mi imamo kao problem, kao Moj poslanik portal, jeste to da 90% pitanja koja dođu kod nas zapravo nisu upotrebljiva zato što su lične prirode“ – kaže Stojanović >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << i objašnjava da ljudi očekuju zapošljavanje članove porodice ili nekog ličnog građevinskog problema – „To nije posao narodnog poslanika.“
Sa druge strane, nastavlja Nenad, neki lični problemi ukazali su na sistemske propuste, pa su kada je na njih ukazano za skupštinskom govornicom pretvoreni u zakon. Zato ovakve akcije jesu izuzetno važne, smatra on, da bi se sa jedne strane, građani upoznali sa ingerencijama narodnih poslanika, a sa druge da se poslanici ohrabre da više izlaze među građane i direktno se upoznaju sa njihovim problemima.
Pozivu na druženje i razgovor sa građanima, odazvao se mladi niški narodni poslanik iz pokreta Dosta je bilo, Miloš Bošković. On je i pre učestvovao na ovakvim akcijama u Nišu ali i u drugim gradovima i smatra da je to dobro.
Miloš takođe smatra da građani nemaju baš jasnu sliku šta posao narodnog poslanika zapravo jeste.
„Mnogi nam se obraćaju sa problemima koji su neki problemi na lokalu, neki problemi sa javnim preduzećima, sa visokim računima, socijalnim statusom. Zato je neophodno ljudima jasno reći da je naš posao da kreiramo sistemska rešenja na nivou cele zemlje – kroz zakon. To nisu rešenja koja gađaju određenog građanina, već su rešenja koja gađaju sve.“ – napominje Bošković ali odmah zatim dodaje da konkretni problemi građana mogu da iniciraju donošenje nekog zakona koji bi te probleme rešio.
Zanima nas kako se Miloš Bošković snalazi u Skupštini pošto je jedan od najmlađih poslanika i može li njegov glas da se čuje tamo, s obzirom da ima nekih poslanika koji su u tom zdanju od početka višestranačja u nas. Uz osmeh , Miloš kaže da je mladost u nekim situacijama prednost a u nekima minus.
„Oni su mnogo iskusniji u debatama, ja tu još mnogo imam da naučim, a inače su političari jako vešti da savršeno odgovore na pitanje a da u stvari ne daju odgovor. Ja to ne umem, i ne verujem da ću ikada moći da naučim.“ – iskren je Bošković. –„Prednost je to što ljudi, generalno, drugačije, pozitivnije posmatraju narodne poslanike koji su mlađi i imaju više vere u one koji su tek od nedavno u toj priči. “
Milan Lapčević, narodni poslanik ispred Demokratske stranke Srbije je dosta iskusniji. Njega građani prepoznaju a kaže i da su se svi sa kojima je razgovarao, obratili sa pitanjima koja spadaju pod ingerenciju narodnih poslanika.
„Pitanja su se ticala pravilnika o naknadi za negu i čuvanje bolesne dece, drugo se ticalo donošenja zakona o boračkoj zaštiti i invalidskim pravima, što jeste u ingerenciji Republike. Mi treba da uradimo to što građani očekuju od nas – da određenim intervencijama utičemo na zakonodavstvo u korist građana“ - kaže Lapčević ali dodaje da konačan ishod svega je neizvestan – „Nažalost, danas su ovde samo opozicioni poslanici, nema poslanika iz vladajućih stranaka, koje imaju većinu u Skupštini i bez čijih glasova ne može ništa da se promeni.“
Milan Lapčević kaže da bi mnogo učinkovitiji bili razgovori građana i sa opozicionim predstavnicima i sa onima iz vladajuće stranke ali i sa lokalnim vlastima, jer onda bi neko morao da bude nadležan i da preuzme na sebe da se određeni problem reši.
Poslanik Lapčević nije optimističan i ne veruje da ovakve akcije mogu da utiču na smanjenje izborne apstinencije glasača. Prema njegovom mišljenju došlo je do obesmišljavanja političkog sistema.
„Ne postoji nikakav suštinski dijalog između vlasti i opozicije. Sve se svelo na to da je vlast sve. Vi predstavnike opozicije možete da vidite samo na nekim alternativnim medijima. Na skupštinskim zasedanjima se to seče u korenu.“ – kaže poslanik Lapčević i dodaje da sve što se ne slaže sa predstavnicima vlasti odmah biva etiketirano – „Odmah ste narodni neprijatelji, odmah vas kvalifikuju i onda nemate zdravu atmosferu i zdrav dijalog.“
A sve to, utiče na ljude i oni jednostavno, linijom manjeg otpora ne žele da se više uopšte upliću u to, a sve rezultira apatijom i apstinencijom na izborima, smatra Milan Lapčević.
Dr Dušan Milisavljević je jedan od najaktivnijih narodnih poslanika. Njega, takođe, brojne Nišlije prepoznaju i kako kaže, bez ustezanja mu prilaze i na ulici, na pijaci, u prodavnici kako bi sa njim podelili određeni problem koji ih muči, što je dobro.
„Ipak, to bi moralo da bude institucionalno rešeno. Lokalne samouprave bi morale da omoguće narodnim poslanicima da imaju neku narodnu kancelariju, gde bi mogli da primaju građane barem jednom nedeljno, a gde bi preko nedelje bili ljudi iz sekretarijata Skupštine grada ili opštine, ljudi koji bi sakupljali informacije i pitanja. “ – kaže Milisavljević i objašnjava da je uloga narodnog poslanika da zastupa inicijative koje mogu da se realizuju u Narodnoj skupštini.
Dr Milisavljević kaže da građani nedovoljno znaju o ingerencijama narodnih poslanika, a razlog tome vidi u tome što je došlo do, prema njegovom mišljenju, svesnog dezavuisanja ugleda Narodne skupštine kod građana, od strane različitih političkih stranaka koje su bile na vlasti.
„Ljudi koji su bili birani u Parlament su, po meni, svesno radili na stvaranju jedne loše slike Parlamenta i toga da su narodni poslanici bahati ljudi, koji ne rade ništa, koji primaju ogromne plate, jedu u skupštinskom restoranu i piju besplatnu kafu. To je taj imidž koji prati narodne poslanike“ - ističe poslanik Milisavljević i dodaje da se na taj način fokus sklanjao sa republičke Vlade. – „Napravljena je atmosfera u kojoj je Narodna skupština ispod republičke Vlade, a to nije tačno. Narodna skupština je najviši organ, organ koji bira Vladu, koji vrši kontrolu ministara, direktora javnih preduzeća. Kod nas se to ne zna i ako tako nešto krenete da radite, oni su zbunjeni i odmah se vređaju. Prva uloga narodnog poslanika je zastupnička, da zastupa interese svoga kraja. Druga uloga je zakonodavna, da piše zakone, da utiče na zakone koje donosi Vlada, da ih menja amandmanima i predlozima. Treća uloga je kontrolna. Ja mislim da mnogi narodni poslanici i ne znaju da imaju Ustavom garantovana prava da pitaju i da ne treba da ćute.“
Većina poslanika međutim, ćuti, jer nisu izabrani od strane građana nego od strane šefa stranke i mnogima je važnije da zadrže dobar odnos sa šefom nego da oslušnu i prenesu šta su stvarne potrebe građana, zaključuje Milisavljević.
Druženju sa građanima se odazvao samo jedan poslanik iz vladajuće koalicije, Predrag Jelenković, iz SDPS Rasima Ljajića. Uz zamerku organizatorima, da nisu na pravi način informisali građane, pa je zbog toga izostala veća reakcija građana na akciju Moj poslanik, on predlaže kako bi to moglo da se uradi u budućnosti.
„U dogovoru sa lokalnom samoupravom, bilo da je to gradska skupština ili gradska većnica, mogli bismo jednom mesečno, ili vikendom, subotom i nedeljom, da mi poslanici budemo tu. To bi bilo značajno naročito za one koji ne mogu da nas nađu putem društvenih mreža.“ - ističe Jelenković.
On se, kaže, u Parlamentu u 99% slučajeva obratio sa zahtevima koji su vezani za Niš.
„Počevši od problema naših fakulteta Filozofskog i Prirodno matematičkog sa prostorom, preko Galerije, Narodnog muzeja. Postavio sam i pitanje važno za decu, koje mi je dostavio Otvoreni klub, pitanje obeležavanja Dana mladih. Dakle, sve ono što su mi udruženja davala kao materijal a moglo se tretirati kao republičko pitanje.“ – kaže Jelenković ali i on napominje da neretko dobija pitanja koja nisu u njegovoj direktnoj ingerenciji, vezana za tekuće komunalne probleme.
Jelenković ističe da se građani uvek mogu obratiti pitanjem putem e-maila , međutim, kaže i da je svestan da ima i mnogo građana kojima više odgovara živ razgovor sa poslanicima pa bi, ponavlja bilo izuzetno korisno da se kao zajednička inicijativa niških poslanika obezbedi prostor gde bi mogli da se na smenu sreću sa građanima. On napominje i da bi veća angažovanost nevladinog sektora bila dobrodošla kako bi građani dobijali pravovremene informacije o budućim akcijama.
.jpg)
