Izvor: RadioCity.rs, 10.Sep.2017, 04:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasadorka Slovačke Dagmar Repčekova: Volim Niš zato što je grad mladih!
Između grada Niša i Slovačke postoji neka posebna povezanost. Odlaze naši snimatelji i režiseri u Košice, na festival dokumentarnog filma Zlatni prosjak, donosili su otuda i nagrade, a i osoblje ambasade je često prisutno u našem gradu. Da li je to zbog toga što Niš ima Stelu Jovanović, počasnog konzula Slovačke u Srbiji?
„Nije to samo zato što imamo ovde Stelu, našeg počasnog konzula. Ja zaista volim Niš, jer je to jedno mesto mladih, jedno mesto koje živi.“ – kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << uz širok osmeh ambasadorka i nastavlja –„Sarađujemo i sa nevladinom organizacijom „Mladi ambasadori“ i učestvovali smo u akciji „KreNI“. Sada smo razgovarali o temama za ovu godinu. Moram da priznam da sam bila malo razočarana kada sam došla ovde početkom godine, jer je prošle godine bilo toliko mnogo ideja i u oblasti turizma, i u raznim drugim. Onda sam došla ovde i videla da je malo šta od toga iskorišćeno. A zaista sam mislila da će se ovde nešto od svega toga realizovati.“
Ambasadorka kaže da je očekivala da će je sačekati zeleni oslikani zidovi, zelene zgrade, kuće, na ulasku u Niš kojim se baš i ne možemo podičiti kada je estetska strana u pitanju.
„Politika, u redu, lokalni funkcioneri, u redu je i to ali budućnost je na mladim ljudima. I mi, stari bi trebalo ponekad da slušamo mlade jer oni imaju zaista, odlične, neverovatne ideje. Mislim da bi i stariji bili zahvalni kada bismo uspeli da realizujemo ideje mladih jer one su zaista nešto što bi im promenilo život.“ – zaključuje gospođa Repčekova.
Razgovaramo o tome kako Slovačka i Srbija imaju dosta sličnosti, po teritoriji, broju stanovnika ali i po tome što su preživele, odnosno Srbija još uvek preživljava bolnu tranziciju na evropskom putu. Pitamo Njenu ekselenciju da li su se i Slovaci u nekom trenutku našli u stanju apatije, koje je, nažalost, kod nas sada jako izraženo. Možemo li uopšte očekivati neki boljitak od evropske budućnosti?
„Ja smatram da je evropski projekat vrlo dobar jer je to projekat mira. Taj ceo projekat ima kohezionu politiku, koja je da pomažemo jedni drugima, da se držimo jedni drugih. Ali je to i projekat koji pomaže da se izravnaju razlike koje postoje u regionu.“ – smatra ambasadorka Slovačke ali i dodaje da je razumljiva apatija, koje sada ima i u njenoj zemlji – „Velika je napetost u svetu i mnogi mladi sada izlaze iz porodica u kojima im nisu pričali, jer nisu imali vremena da im pričaju, o nekim drugačijim vremenima i uzimaju ovo sadašnje kao nešto što je prirodno. Porodice su dosta pod stresom. I upravo taj stres, što se roditelji bore za budućnost, da imaju čime da prehrane decu uzrokuje da nemaju mnogo interesovanja da ih vaspitavaju, da se bave njima – to je situacija koja trenutno preovladava i kod nas u Slovačkoj.“
Sve to neminovno vodi do otuđenosti i usamljivanja ljudi, što nije dobro.
„Kada nekada tako idem ulicom, vidim da 90% ljudi ide ulicom u grupama, ne razgovaraju jedni sa drugima, već samo kucaju poruke preko smartfonova. Nemaju socijalno iskustvo i to je veliki problem.“
Međutim, ambasadorka kaže da je život u evropskoj Slovačkoj sada dobar, a da ona toga postaje svesna kad se posle dugog vremena vrati u svoju zemlju.
„Mislim da je EU projekat odličan, jer eto, ja sam diplomata, odem na četiri godine iz zemlje a onda kada se vratim vidim jasnije koliko je divna moja država sada. Ljudi su zadovoljni, imaju posao i vidi se poboljšanje.“ – kaže naša sagovornica.
Ambasadorka Repčekova ima iskrenog razumevanja za mnogo toga što tišti naše ljude ovde. I kaže da razume dileme koje ljudi imaju u vezi EU.
„Ja razumem da je bilo bombardovanje i da mnogi ljudi osećaju da je to bila nepravda, i da niko za to nije podneo odgovornost. Ima hiljade mrtvih u grobovima. Ali to je ono gde se razlikujemo. Mi smo jednostavno u jednom trenutku rekli: „Što je bilo, bilo je! Ali hajde da sada gledamo u budućnost!“
Za kraj razgovora sa Njenom ekselencijom Dagmar Repčekovom, pitamo da li se kroz kulturna dešavanja može uticati na ljude da budu manje otuđeni, da se socijalizuju. Uz široki osmeh, kaže da je ispred izložbenog prostora na keju videla mnogo mladog sveta.
„Bilo bi dobro kada bi svi ovi mladi koji su ispred, ušli ovde i pogledali izložbu. Ja sam ekonomista i mnogo bolje se razumem u brojeve ali kada pogledam ovu umetnost ja jednostavno vidim da je ona divna!“ – zaključuje za kraj razgovora.
Pozdravljamo se sa gospođom Repčekovom, srdačnom i nasmejanom ali pre toga je molimo za nekoliko fotografija u galerijskom prostoru. Bez razmišljanja, insistira da je slikamo ispred Nikole Tesle, jer je, kako kaže, Tesla veliki čovek, koji je zadužio svet. Naravno da smo joj tu želju ispunili sa zadovoljstvom.
.jpg)
