Izvor: Večernje novosti, 28.Okt.2018, 10:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UŽIVAM I KADA IGRAM NA BETONU: Antetokumbo za „Novosti“ o NBA ligi, srpskim igračima, odrastanju...

Kod mene je žar uvek isti. Uzbuđen sam na isti način, želim da nadmašim sebe od juče. Srbi ne znaju šta je predaja – poručuje Janis OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA “NOVOSTI”: ATINA U RAZGRANATU mrežu grčkih mitova poslednjih godina otvara se prostor za novi, savremeni mit iz 21. veka. Izgleda da će 12 bogova sa Olimpa morati malo da se stisne da bi napravili mesta za novo božanstvo. Ovoga puta košarkaško, i potpuno atipično u odnosu na klasičnu sliku o stanovnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mističnog Olimpa. Protagonista jedne od najlepših sportskih priča u novom milenijumu se zove - Janis Antetokumbo. Kada su njegovi roditelji Veronika i Čarls 1992. iz Lagosa (Nigerija), preko Turske, stigli u Atinu, za Janisa, koji će se roditi u decembru dve godine kasnije, bio je trasiran uobičajen i mukotrpan put imigranta. Borba za goli život na marginama, u naseljima gde svega više nema nego što ima, gde ljude jedino spaja plavo nebo i nada da bi se neko čudo moglo dogoditi.PROČITAJTE JOŠ: ČUDESNI JOKIĆ: Centar Denvera u pobedi nad Finiksom ponovio dostignuće Čemberlena staro 51 godinu Ali Janis, treći od petorice braće, obdaren pameću i fizičkim predispozicijama, od roditelja naučen strpljenju, pronašao je svoju zvezdu na nebu iznad Sepolje, skromnog atinskog kvarta. Verovatno je već tada shvatio da će morati da bude mnogo bolji od ostalih da bi bio jednak s njima. Prilike su pokazale da je bio toliko superioran, da je već i u tom i takvom kseonofobičnom okruženju bio najbolji.SRBI SE NIKADA NE PREDAJU * Kakve su tvoje impresije o Srbima u NBA? - Srpski igrači u DNK imaju košarku. Većina se rađa sa talentom, a teškoće kroz koje ste prolazili su doprineli tome da se razvije borbenost, odlučnost, hrabrost. Srbi ne znaju šta je predaja. Dopadaju mi se te osobine, i trudim se da ih razvijem u sebi. Jokić je za kratko vreme napravio sjajne stvari. Teodosić ima ogromno znanje i šteta je što su ga povrede sprečile u ruki sezoni da pokaže još više. Bogdanović je došao kao ostvaren igrač, sa titulama iz Evrolige, i ne sumnjam da će napraviti odličnu karijeru u NBA. Nosio je grčku zastavu još kao gimnazijalac, što je za to vreme bio presedan koji je završio na svim naslovnim stranama novina. Poletelo je dete Janis i ubrzo je od nižerazrednog košarkašakog Filatlitikosa napravio nezaobilaznu destinaciju za sve bitne košarkaške menadžere. Zavesa prvog čina ove fascinantne priče je mogla da padne! Draftovan je 2013. kao 15. pik u prvoj rundi od Milvoki Baksa i seli se u prestonicu Viskonsina. Drugi čin savremenog grčkog mita je počeo. Šta je sve radio narednih sezona, više liči na bajku nego na običan sportski raport. O tome svi sve znaju. Greek Freak je krčio sebi put ka samom vrhu svetske košarke i danas je nadomak Panteona na kome ima mesta samo za najveće. Le Bron, Durent, Kari, Harden, Vestbruk... već se osvrću praveći mesta za momka iz Sepolje. * Priznajete li krivicu što pola Grčke tokom NBA sezone dolazi neispavano na posao? Slabo se radi, naročito kad ne pobedite, i možda ste delimično krivi za grčku krizu? - Iako je pitanje duhovito, to što me ogroman broj Grka gleda u ranu zoru doživljavam kao veliku čast i to samo predstavlja dodatnu odgovornost. "Dotiče" me takva podrška i predstavlja motiv da svake večeri kada izlazim na parket pokušam da dam 100 odsto. Ljudi žrtvuju deo dana da bi bili sa mnom i to mora da se poštuje. * Da li se i danas najbolje osećate kada igrate za Grčku? - Ne znam ima li boljeg osećaja nego kada u dresu reprezentacije, sa svojim saigračima, predstavljaš svoju zemlju. Uvek je za mene to bio praznik.PROČITAJTE JOŠ: Grci bez Adetokunba na EP * Da li se možda, igrajući sa bratom i momcima iz reprezentacije, prisećate vremena kada ste počinjali? - Iskreno, uvek kada izlazim na teren, bez obzira na to da li je "napukli beton", kao što je nekada bilo u Atini, u predgrađu gde sam rođen, u maloj sali Filatlitikosa, gde sam počeo "ozbiljno" da igram, na bilo kom terenu NBA, ili "Ol staru", uvek sam uzbuđen na sličan način. Igram da nadmašim sebe od juče, pobedim momke protiv kojih igram, iskušavam sopstvene mogućnosti. Strašno volim da igram košarku i nepromenljiv je taj osećaj oduševljenja kada mi je lopta u rukama.* Kako se oseća vlasnik titule "najpoznatiji Janis na svetu"?- Pa ne znam da li je baš tako. U svakom slučaju, to ne menja ništa u odnosu na način na koji mislim i živim. Ja sam isti onaj Janis koji se trudi da bude korektan prema svima i potpuno posvećen svojoj životnoj misiji, a to je košarka. * Da li osećate ljubav i ponos koje Grci pokazuju prema vama? - Da, to je primetno na svakom koraku kada sam tokom leta u Grčkoj. Ali moram da kažem da su i moja osećanja prema zemlji u kojoj sam odrastao, stekao prijatelje, naučio prve košarkaške korake... veoma duboka i snažna. Čuvam tu pripadnost u sebi i nosim je sa sobom gde god da sam. * Kako danas izgleda Filatlitikos (lokalni klub u atinskom kvartu Sepolja) iz perspektive Milvokija? - To je bila i ostala moja prva velika košarkaška ljubav. To je početna stanica mog košarkaškog uspona. Ne propuštam priliku da svakodnevno provodim vreme na tom terenu kad god sam u Atini. Sa velikim poštovanjem slušam lokalnog trenera Zivasa, koji je i danas moj najstroži kritičar.PROČITAJTE JOŠ: ŠEK HVALIO JOKIĆA PA "PROZVAO" DIVCA: Nikola je pile koje bih pojeo, a Vlade je bio užasan... (VIDEO) * Koliko se razlikuju nekada najbolji prodavac satova, naočara i diskova u atinskoj trgovačkoj ulici Ermu i današnji apsolutni gazda Milvoki Baksa? - Isti je to čovek. Da, napredovao je, evoluirao, kao i svi, ali... i danas imam isti cilj da kraj dana dočekam zadovoljan onim što sam uradio. Jedina razlika je u pritisku koji čovek oseća, a sada kada su svetla uperena ka meni očekivanja i zahtevi su ogromni. Ali ja se ne osećam tako. Za mene je pritisak kada morate da obezbedite tanjir hrane i krov nad glavom. Ovaj drugi nije opterećujući.RODITELjI - NAJBOLjI NA SVETU DA li su ti tvoji roditelji Veronika i Čarls pokazali kako se postaje dobar čovek? - Moji roditelji su u preteškim uslovima učinili sve, pa i više od toga, da meni, braći i našoj sestri obezbede srećno detinjstvo. Ogroman je njihov doprinos u formiranju naših karaktera. Za mene će uvek biti najbolji roditelji na svetu. * Vaš brat Tanasis igra u Panatinaikosu, stignete li da pogledate utakmice Evrolige? Na kom je nivou danas evropska košarka u odnosu na NBA? - Da nije problem sa vremenskim zonama, više bih gledao, ali i ovako sam informisan. Tanasis mi je brat i tu nisam objektivan. Imam veliko poštovanje za Evroligu i mislim da je puna vrhunskih igrača, velikih talenata, a u nekim segmentima strategije i taktike nivo je i viši nego u NBA. Vidite kakve sjajne karijere u NBA prave igrači koji su stigli iz Evrolige. Razlika je na tom planu sve manja, i to je dobro za naš sport.PROČITAJTE JOŠ: Bjelica: Tokom cele karijere sam bio potcenjen * Igrate sa Lebronom, Durentom, Karijem... Već sada mnogi misle da ćete uskoro biti deo tog društva? - Već sam se navikao na to da uvek igram sa velikim igračima. Poštujem ih sve, ali se nikoga ne plašim. Kada god izađem na teren, gledam ih u oči i pokušavam da ubedim sebe da mogu da ih pobedim. Tako sam radio od prvog dana i možda je to jedan od razloga što sam uradio takve stvari za četiri i po godine. * S obzirom na vaš posao u dvorani, koliko stignete da zagrabite od života u SAD? - U Milvokiju još i malo više, u ostalim gradovima baš ništa. Stignemo, odigramo, idemo dalje... U nekim pauzama stignem da odem u gradove koje volim, posetim mesta koja sam još u detinjstvu želeo da vidim. Ali to je zanemarljivo s obzirom na ritam i tempo u NBA. * Već danas ste mit? Mitovi ne stare, možda se malo menjaju i "romantizuju" vremenom. Kako vidite budućnost? - Ja se ne osećam kao mit. Običan sam čovek koji igra dobru košarku. Želim sve da govorim na parketu, a što manje u kamere i mikrofone. Ja se nadam da ću, uz božju pomoć, igrati još dovoljno dugo da ime Antetokumbo znači mnogo više od jednog dobrog košarkaša. Na razne načine pokušavam da pomognem što više, da svoju ličnost stavim na raspolaganje pravim akcijama, da šaljem prave poruke mladima i budem im uzor i inspiracija da pronađu svoj put. To me čini srećnim jer je mnogo više od basketa i tiče se samog života.

Nastavak na Večernje novosti...