Izvor: RTS, 08.Dec.2019, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Račak – dvadeset godina borbe za odbranu istine
Poslednjih dana slučaj Račak ponovo je u centru pažnje Prištine i Beograda. Protiv predsednika Srbije u Prištini je podneta krivična prijava pred Specijalnim tužilaštvom Kosova zbog, kako su naveli, negiranja navodnog zločina.
Dvadeset godina Srbija pokušava da odbrani istinu o događajima koji su je naterali da se brani od NATO bombi 1999. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Slučaj Račak bio je neposredan povod za agresiju na tadašnju Jugoslaviju.
"Treba da se setimo šta se desilo u selu Račak u januaru, nevini ljudi, žene i deca odvedeni su iz svojih domova, primorani da kleče u blatu. Ubijeni su rafalnom paljbom ne zbog toga što su nešto učinili nego zbog toga ko su", rekao je 19. marta 1999. tadašnji američki predsednik Bil Klinton.
U selu Račak, opština Štimlje, u januaru 1999, u borbi je ubijeno 40 pripadnika tzv. OVK. Istraga srpske policije i tadašnjeg dežurnog sudije utvrdila je da među ubijenima nema žena i dece, da je većina na sebi imala višeslojnu odeću, vojničke cokule i da su koristili oružje.
"Pronađeno je 40 leševa. Svi ovi leševi će biti prebačeni u Prištinu na Institut za sudsku medicinu. Mi nastavljamo uviđaj na terenu dalje, idemo na teren. Gde god idemo mi, možete sa nama. Spremni smo da sarađujemo", rekla je tada istražni sudija Danica Marinković.
"Zaključak je bio da su oni koristili vatreno oružje i da su likvidirani u sukobu sa policijom u legitimnoj policijskoj akciji koja je bila antiteroristička", navodi Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta.
Vokerova interpretacija Račka
Međunarodna misija, predvođena Vilijamom Vokerom, međutim, potrudila se da drugačija slika ode u svet.
Premeštanjem tela albanskih boraca, skidanjem uniformi i upornim lažima za svetske medije uspeli su da od policijske akcije protiv terorista naprave masakr nad nedužnim civilima.
Takvu interpretaciju podržala je i naknadna analiza posebne ekspertske misije koju je predvodila finska lekarka Helena Ranta. Kasnije je svedočila da je radila pod velikim Vokerovim pritiskom.
"Ta analiza je bila manjkava zato što su propustili da kažu da nakon korišćenja posebnih folija radi nitratnog testa, više nitratnih tragova nije moglo ni da bude. Drugim rečima, te su ruke temeljno očišćene prethodnom analizom tako da, ovo je nešto što je bilo jedna vrsta zloupotrebe u komentaru. Nakon toga sama Ranta je bila manje-više korektna pošto nije podržala izjave Vokera koji je išao na to da se radi o masakru civila", ukazuje Škulić.
Račak nestao iz Haga
Slučajem Račak najviše se bavilo Haško tužilaštvo tokom suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću i u vezi sa tim ispitano je najviše eksperata i svedoka. U jednom trenutku taj slučaj nestaje iz svih predmeta.
"Sve je ukazivalo da nisu bili civili nego da su bili borci koji su izgubili živote, ali u okršajima. Nikad nije utvrđeno da je Račak bio masakr civila. I zato niko nikada nije ni osuđen, jer je bilo nemoguće da se održi optužnica te vrste. Ne samo da je to otpalo kod Slobodana Miloševića, da je bilo osnova za optuženje, to bi se ostvarilo kroz postupak u odnosu na Milutinovića, na Ojdanića, Šainovića i druge optužene koji su odgovarali pred tim sudom", napominje advokat Branislav Tapušković.
Samo tri godine kasnije akcija Račak za NATO više nije masakr civila. Srpska delegacija, u kojoj je i komandant akcije Račak Goran Radosavljević Guri boravi u poseti NATO-u, prvo u Briselu, potom u vojnoj bazi u Štutgartu.
"Tada su nam pokazali jedan udžbenik gde su operacija Račak i akcija Oreovica na jugu Srbije, bile uvrštene u taj udžbenik koji je koristio za specijalne snage njihove. Jednostaavno su uvrštene u udžbenik da bi slične situacije u svetu mogli da izučavaju i da rešavaju na takav način", kaže Goran Radosavljević.
Tadašnji general NATO-a za Evropu odlikovao je, pored ostalih, Gorana Radosavljevića za doprinos miru i za organizaciju i izvođenje antiterorističke operacije Račak.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
