Izvor: Vostok.rs, 07.Dec.2019, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RT: NATO sa 70 godina: Sklerotični i birokratski zombi bi trebalo da budu penzionisan
Sedamdeset godina se obično smatra zrelom starošću u kojoj bi ljudi trebali uživati u penziji, a NATO savez, koji je u Londonu proslavio svoju godišnjicu, trebalo je već odavno da ode u penziju.
Francuski predsednik, koji je početkom novembra rekao za "Ekonomist" da je NATO „moždano mrtav“, izgleda da je odlučan da malo protrese savez i njegove članice iz kolektivne kome. U zajedničkoj konferenciji za štampu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Parizu 28. novembra, Makron je pokušao da unese veliku dozu realizma i jasnoće u organizaciju koja je pre nekoliko godina prerasla u sklerotičnog i birokratskog zombija.
RT: Rusija spremna da produži Sporazum o kontroli naoružanja bez uslova i daljnjih razgovora - Putinhttps://t.co/IcXqLugGio
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 5, 2019
Makronova šok-terapija sastoji se od postavljanja jednog pitanja koje, prema nemačkom političkom teoretičaru Karlu Šmitu (iako ga Makron nije citirao), čini samu suštinu politike: „Ko je neprijatelj?“. Bez odgovora na ovo pitanje, vojni savez nema nikakve svrhe. Činjenica da je Emanuel Makron to uopšte morao pitati pokazuje koliko je NATO izgubio tlo pod nogama, a u pozorištu apsurda, Atlantski savez je lik u potrazi za svojim autorom.
NATO navodi toliko pretnji u svojim zvaničnim strateškim konceptima iz 1999. i 2010. godine, da zvuči kao Praščić iz crtanog filma Vini Puh, uplašen svega ... terorizma, piratstva, etničkog nasilja, neadekvatnom ekonomskom reformom, pretnjema snabdevanja energijom, širenjem oružja, trgovinom drogom; sajber napadima, laserskim oružjem, elektronskim ratovanjem, zdravstveni rizicima, klimatskima promenama i nedefinisanom „nestabilnošću“. Ipak, reč „neprijatelj“ nije nigde na planini izazova s kojima se NATO suočava.
Postavljajući ovo najosnovnije pitanje, Makron je potom odgovorio. Da li je neprijateljska Rusija? Ne. Da li je to Kina? Ne. Neprijatelj je, rekao je on, terorizam. Rekavši da neprijatelj nije Rusija, Makron se radikalno odvojio od političkog izbora koji su savezu nametnuli Poljska, baltičke države i, pre svega, „duboke države“ u Vašingtonu, jer u SAD-u opozicija bilo kakvom Trampovom približavanju Moskvi dolazi uopšte od države, tj. Kongresa, oružanih snaga, Stejt departmenta itd., a ne samo iz Cije ili drugih tajnih službi.
RT: Širenje NATO-a prema ruskim granicama je jedna od potencijalnih pretnji, ali Moskva je spremna da razgovara - Putinhttps://t.co/nOEzR8VeKZ
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 5, 2019
Ove frakcije odlučno su odredile Rusiju kao neprijatelja, a upravo je to i Evropski parlament učinio u martu kada je doneo odluku da je partnerstvo EU sa Rusijom završeno.
Ipak, Makron je pokušao podseti na sve radi čega je NATO stvoren da deluje, a to je da očuva mir u Evropi. Insistirao je, bez sumnje, na arlaukanje iz Varšave, te da mir u Evropi zahteva dijalog sa Rusijom. Naravno, uveravao je sve da će njegov dijalog biti "lucidan, robustan i zahtevan", ali Poljaci uopšte ne žele nikakav dijalog. Zapravo, neki poljski političari, na primer, članovi Evropskog parlamenta, opisali su Makrona kao Putinovog „korisnog idiota“.
Uprkos problemima i poteškoćama, Makron identifikovao dve glavne pretnje miru u Evropi, pretnje koje bi trebalo da budu očigledne svima. Prvo je kriza u Ukrajini koja je u toku, a druga je izlazak SAD-a iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, tj. ruskih i američkih raketa usmerenih prema Evropi. Makron je s pravom rekao da je nedopustivo da tako ključno pitanje evropske bezbednosti treba da bude izvan ruku evropljana i da je zato, ne samo pozvao na dijalog sa Rusijom, već ga je i započeo. Makron je odgovorio na pismo Putina u kome se predlaže moratorijum na ove rakete i objavio je odgovor, dok su druge zemlje saopštile da rusku inicijativu treba jednostavno baciti u kantu za smeće.
RT: Rusija je protiv militarizacije kosmosa, ali SAD to vide kao ratni teatar - Putinhttps://t.co/Yzek5Ml9zh
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 5, 2019
Već mesecima tvrdim da je odluka SAD-a da izađu iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa veoma važan razvoj događaja kojem mediji nisu pridavali adekvatnu pažnju, ali Makron je nasuprot tome ima. U 1970-im i 1980-im godinama, mirovni pokret se žestoko borio u zapadnoj Evropi protiv tih "evroraketa" kada su ih Amerikanci rasporedili. Danas nema toliko buke zbog naoružanja, ali su ljudi toliko duboko ubeđeni u rusku pretnju neprekidnom propagandom. Ne treba reći da je to vrlo opasna situacija, ali jeste.
Nažalost, iako je Makron postavljao prava pitanja i na neke od njih dao prave odgovore, u jednoj tački sigurno nije u pravu. Terorizam je zaista glavna pretnja državama zapadne Evrope, ali NATO apsolutno nije telo koje se s tim bavi. Kao što su pokazali događaji na londonskom mostu 29. novembra, baš kao i ubistva u centru Pariza 3. oktobra, nije potrebno ništa osim kuhinjskog noža da se izvrši teroristički napad.
NATO je gigantski savez sa tenkovima, nuklearnim bombama, vojskama, letelicama, brodovima i podmornicama. Svi oni su potpuno beskorisni kada se bave nekim teroristom. Jedini koji mogu da se izbore sa ovom pretnjom su nacionalne obaveštajne službe, nacionalna politika i nacionalna policija. Ništa od toga ne može uraditi međunarodna organizacija, jer su to mere koje se moraju primeniti što je moguće bliže početnom problemu da bi imale uspeh.
Ako Makron uspe da uspostavi novi odnos sa Rusijom prema Ukrajini i nuklearnom razoružanju, on će učiniti svoj deo mira za Evropu. Ali ako uspe da se NATO koncentriše na "terorizam", možemo očekivati još deset godina besmislenog birokratskog blebetanja dok će nedužni ljudi nastaviti da krvare do smrti na evropskim ulicama.
Džon Lagland za RT, doktor filozofije na Univerzitetu Oksford i predavač na univerzitetima u Parizu i Rimu, istoričar i specijalista za međunarodna pitanja.
Izvor: Vostok / RT
.jpg)
