Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2016, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milanović: Srbija je u predvorju NATO-a, ali nema uslova za članstvo
General u penziji Jovan Milanović izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da je Srbija vojno neutralna, uprkos nedavnom potpisivanju sporazuma o saradnji sa NATO-om, ali da je u poslednjem stadijumu procesa saradnje u okviru Partnerstva za mir, odnosno u predvorju NATO-a. To, kako je objasnio u emisiji "Pravi ugao" RTV-a, znači da trenutno, odnosno do okončanja pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o evropskim integracijama, nije realan ulazak Srbije u NATO-u, "jer za to ne postoji ni interes te organizacije, niti Srbija ima kapaciteta za to".
"Mi smo došli u predvorje NATO-a, jer smo u poslednjem stepenu saradnje u okviru Partnerstva za mir. I ostajemo u Partnerstvu za mir dok ne dođe do nekih političkih promena. Uz to, ni NATO za sada nema interes da primi Srbiju, a ni mi nemamo kapaciteta za to članstvo. I tak će biti sve dok ne budu privedeni kraju pregovori o članstvu u EU, a tad ćemo videti šta će biti dalje", ocenio je Milanović.
Prema njegovim rečima, ni priča o saradnji sa Rusijom po sličnom modelu nije do kraja završena, ne zbog toga što očekuje pritiske Rusije, već zbog toga, kako smatra, što će postojati obaveza Srbije da i tu saradnju reguliše, "što bi bilo više simbolično, jer bi se tako umirila srpska javnost".
"Neutralnost je, međutim, ograničena. Ona postoji dok se ne stavi neki potpis. To vam je kao brak. Jer, kad se potpiše brak, ili neki sporazum u Briselu ili Moskvi - onda vas to obavezuje, bez obzira da li ste sami zakucali na ta vrata ili ste na to bili prinuđeni", ukazao je Milanović.
On se ne slaže sa oceno premijera Aleksandra Vučića da je jačanje saradnje sa NATO važno i zbog toga što je ta organizacija garant bezbednosti Srba na Kosovu.
"Praksa delovanja NATO-a na Kosovu to ne pokazuje, Koliko je Srba proterano posle dolaska NATO-a na tamo?", naveo je on.
Inače, Milanović, koji je i sam učestvovao u izradi prvih nacrta projekata saradnje Srbije u okviru Partnerstva za mir a prethodno i na funkciji u misiji SR Jugoslavije u Brrselu pre NATO bombardovanja gde je došao do planova o bombardovanju i uspeo da time odloži tu akciju za šest meseci – ukazuje da proces povezivanja Srbije i NATO traje duže vreme.
"Pošto sam radio u resoru politike odbrane, još 1997. godine otišao sam u NATO u Briselu po nalogu tadašnjeg načelnika Generalštaba, mimo znanja Slobodana Miloševića, radi dogovora o Partnerstv za miru, ali sam tad dobio odgovor: kasno je. Nakon agresije i promene vlasti u Srbiji pokrenuta je inicijativa pristupanju Partnerstvu za mir i tek nakon šest godina je ta saradnja potpisana, 2006. godine", ispričao je Milanović.
Komentarišući izbor novog ministra odbrane, on je ocenio da Zoran Đorđević ima predispozicije da bude dobar ministar, jer, kako je naveo, za to ima neophodno obrazovanje i iskustvo s obzirom da je četiri godine bio državni sekretar u tom resoru.
Smatra da bezbednosne resore ne treba da vode političari, a zbog podela i konfrontacija na našoj političkoj sceni, a "politika odbrane nije stvar koja se menja svakog proleća već je definisana Ustavom i dokumentima strateške prirode".
"Najmanje što treba da se dogodi je da resore bezbednosti bude u rukama neko ko može da vodi stranačku politiku. Zoran Đorđević je nesumnjivo čovek od integriteta, stekao je iskustvo na funkciji državnog sekretara poslednje četiri godine, a poseduje integritet i u pogledu obrazovanja. To ga legitimiše za ovu funkciju", ocenio je on.
Prednost novog ministra je, smatra što govori i engleski i ruski, ali bi, kako smatra, možda bilo još bolje da nauči i kineski jezik.
Dodao je da su u bivšoj Jugoslaviji, čija je vojska bila četvrta po snazi u Evropi, ministri odbrane bili vojna lica.
"Danas je sve drugačije: i geopolitički položaj zemlje, mi smo zemlja koja je izašla iz rata, čija je ekonomija uništena, između svetskih sila i pod pritiscima, a vojska više nema ni borbenih ni materijalnih kapaciteta kao nekad", naveo je Milanović.
Upitan da li danas postoje sukobi između ministra i načelnika Generalštaba, zbog izmenjenih okolnosti, on je kazao da načelnik Generalštaba nije u funkcionalnom smislu potčinjen ministru već predsedniku države kao vrhovnom komandatu, ali da tu ne bi trebalo da bude kolizije, posebno sad kad i premijer i predsednik dolaze iz iste stranke. Međutim, dodao je da ima saznanja da je bilo neslaganja između nekadašnjeg ministra Dragana Šutanovca i tadašnjeg načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša.
Upitan da oceni rad doskorašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, kazao je da nema pokazatelja na osnovu kojih bi izneo stručnu ocenu, ali da mu je poznato da je Gašić bio blizak miljeu vojske, te pohvalio njegov angažman na terenu u vreme poplava.
Milanović je istakao da su pred Srbijom brojni bezbednosni izazovi, među kojima je najmanji onaj koji se vezuje za aktuelnu izbegličku krizu, koja će, smatra biti rešena mimo nas. I sam angažman vojske u zaštiti granica u tom pogledu, prema njegovim rečima, neće biti značajan, jer "vojska tu neće biti upotrebljena ka oružana sila na granicama već u funkciji onih zadataka koje imaju unutrašnje snage bezbednost".
"Kad je reč o bezbednosnim izazovima na Balkanu, tu najmanje mislim na migrante. Svi znamo koliki su sukobi među bivšim jugoslovenskim republikama. A mi imamo jug Srbije, Bosnu, Alabaniju...", naveo je on, dodajući da opasnost u određenom trenutku može da predstavlja i odluka Hrvatske o nabavci oružja od NATO-a.
Smatra da Evropska unija nema kapacitete da rešava ova eventualna krizna žarišta, jer se, kako je istakao, i sad pokazuje da "Evropa ni sama ne veruje da je sposoban da uspostavi poredak prema vrednostima koje je sama proklamovala".
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
