Izvor: RTS, 09.Jun.2019, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maturirali pod bombama, na proslavu čekali 20 godina
Te 1999. godine, uz svu ostalu štetu, cela jedna generacija ostala je bez mature. U ovo vreme pre 20 godina nije bilo mnogo razloga za slavlje. Ovih dana se slave male, velike mature i one jubilarne. Dvadesetogodišnjica od završetka srednje škole posebna je jer reč je o generaciji koja je maturirala pod zvucima sirena i NATO aviona.
Srdačan susret nekadašnjih profesora i učenika Ekonomske škole >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Leskovcu – posle 20 godina prvi put su zajedno u školskom dvorištu. Uz fotografije prisećaju se prošlosti, razmenjuju saznanja o svakom učeniku.
Nekada najmlađi profesor ponosan je na ovu generaciju. NATO agresija, bombe i sirene prekinuli su im poslednje časove, ubrzali maturski ispit, uništili želju za bilo kakvim slavljem.
"Malo nam je krivo što smo morali da prekinemo školu nešto ranije, što nismo mogli kao svi naši drugari sa strane da idemo do kraja u školu. Mislim da je to mali hendikep jer, nažalost, nije bilo ni maturske večeri", kaže Jugoslav Cvetković.
Nekadašnji profesor Ekonomske škole u Leskovcu Dragan Tasić smatra da su njegovi đaci postali odlični ljudi.
"Ne znam kako je izgledao njihov poslednji dan školovanja jer sam bio na Kosovu ali mislim da im nije bilo lako ali i to život nosi", rekao je Dragan Tasić.
Dragan Tasić odavno nije u prosveti, uplovio je u preduzetničke vode. Jugoslava je život odveo daleko od ekonomije. Njegova generacija sada su odrasli ljudi, zreli, obrazovani, odgovorni i sami roditelji. Drugačije se gleda na 1999.
"Bilo je teško ali čini mi se da mi nismo razmišljali u tom periodu kao što bih sada iz ugla roditelja razmišljala. Mnogo znači kada se vidimo, ipak smo mi dosta vremena proveli zajedno, čini mi se kao da nije prošlo 20 godina", ističe Danijela Gocić.
Ovo je retka prilika da se svi nađu na okupu.
"Znači nam jer se ne viđamo često, uglavnom je svako na svoju stranu tako da je ovo retka prilika da se vidimo i budemo na okupu", slaže se i Miloš Stamenković.
Ostaje želja da se niti ne pokidaju jer oni su ipak posebna generacija. Avioni, podrumi, briga za očeve i stariju braću stvorila je čvrstu vezu. Oni znaju istinsko značenje reči život i prijateljstvo i zato ih slave.
.jpg)
