Izvor: Glas javnosti, Beta, 24.Mar.2010, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica NATO bombardovanja
BEOGRAD - Danas se navršava 11 godina od početka vazdušnih napada NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. godine, nešto pre 20 sati, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći je proglasila ratno stanje.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
Povratak
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice. Prema podacima Saveza udruženja interno raseljenih, tokom 2008. za povratak na Kosovo odlučilo se samo 386 osoba.
U junu 2009. šef misije UNHCR-a na Kosovu Herman Šturvold izjavio je da se 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje nalazi van njegovih granica.
Prema podacima UNHCR-a tokom prošle godine na Kosovo se vratila samo 61 osoba.
Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica.
Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.
To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
На РТС, Јутарњи програм, покретним текст у дну екрана, до 07.20 часова је гласио:
У Србији се обележава дан сећања на 11.година НАТО агресије у којој је убијено 3500 а рањено и повређено 12500 људи.
После 07.20 часова текст је гласио:
Навршава се 11.година од почетка НАТО бомбардовања наше земље.
Шта је био узрок овако драстичној промени?
Сличан текст сам послао и РТС али се не надам да ће га они објавити.
Свака част за коментар!! РТС и Тијанић су одавно показао да су спремни да величају и Тачија и Харадинаја, само ако се уплати довољно прљавих долара!!! Бедно, нема шта, тзв јавни сервис, тачније Антијавни сервис је гласило српских издајника и бедника.
Једино што им не смемо дозволити је да помисле да ће нас направити будалама, а томе у прилог иде Ваш коментар. Зато раскринкајмо њиухову људску беду, али незнање, површност и приученост!!!
ПС. Истовремено Б92 каже : "Навршава се 11 година од НАТО интервенције"!!! Хорор!! Бедно и јадно...
RTS is glavati Tijanic su obicni prljavi placenici.
Strašno je što u Srbiji, 11 godina kasnije, niko ne zna koliko je zapravo ljudi stradalo. Baš nismo u stanju ništa da uradimo.
Слободан Антонић
Зашто морамо да запамтимо?.Један део наше јавности, а нарочито онај који се хвали тиме да је "друга Србија", настојаће да забашури ову срамну годишњицу (срамну по њихове вашингтонске и бриселске пријатеље, наравно). Другом делу јавности, оном "проевропском, али патриотском", биће помало непријатно. Нешто ће морати да се каже, али они неће тачно знати шта. Код њих ће на крају превладати фактографија и закључак да ћемо "сви заједно, чим Србија постане члан ЕУ, да заборавимо ове ружне догађаје" (али ћемо зато вечно памтити Сребреницу и Вуковар, наравно). Али, онај трећи део српске јавности, који је навикао да мисли својом главом и који се не боји да воли своју земљу, требало би да запамти бар три ствари: добро држање наше војске, терористички карактер НАТО бомбардовања и срамно понашање западних медија.
Никад да се заборави. Силе осовине ће ударити опет. Спрем'те се.
