Izvor: Vostok.rs, 19.Jun.2017, 21:11

General Pavković: Na Kosmetu smo izdržali NATO udare iz stratosfere

Bitka za Košare bila je strašna. Uz velike žrtve, od 9. aprila do 14. juna zustavili smo proboj terorista ka Drenici. Ali, bitka na Paštriku, koja je trajala od 26. maja do 14. juna, u našim borbenim dokumentima zabeležena je kao najteža. Pored pripadnika terorističke OVK i regularne vojske Albanije, tukli smo se i protiv Strateške avijacije SAD koja je samo 26, 27. i 31. maja na naše položaje izručila oko 200 najrazornijih bombi koje su delove planine pretvorile u "mesečevo tlo".

Govori ovako, ekskluzivno za "Novosti", iz zatvora u Finskoj, bivši načelnik GŠ Vojske Srbije i Crne Gore, danas haški osuđenik - general Nebojša Pavković. Kako nam otkriva tadašnji komandant Treće armije koja je branila Kosmet, u ovoj operaciji vojska je izgubila 25 vojnika Prizrenske brigade, a 126 ih je ranjeno, dok su neprijateljske snage imale od 800 do 1.000 mrtvih.

Pavković ne krije zadovoljstvo što se, kako kaže, posle 18 godina "najzad kako treba piše o junacima sa Košara i njihovoj borbi za Srbiju", ali i apeluje "da se bitka za Paštrik ne zaboravi".

- Neprijatelj je pokušaj proboja preko Paštrika ka Prizrenu, Orahovcu i Suvoj Reci nazvao operacija "Strela 2" - otkriva nam general Pavković. - Ideja generala Veslija Klarka, tadašnjeg komandanta NATO snga je bila da oko 20.000 vojnika regularne armije Albanije, NATO i OVK iz pravca Kuksa i Kruma u Albaniji preko Paštrika ubaci u Metohiju i tako slomi odbranu Prištinskog korpusa. Mimo ustaljene linije NATO komandovanja, Klark je angažovao i Američku stratešku avijaciju, bombardere B-52 i B-1 koji su tukli naše jedinice iz stratosfere. Međutim, samo jednom, 27. maja, uspeli su da probiju front naše odbrane na gorožupskom pravcu i naprave prodor od 200 do 400 metara na teritoriju Srbije. Junaci 549. brigade već sledećeg dana su vratili položaje. Posle 15 dana bitke na visinama od 1.200 do 2.000 metara, ostalo je da leži blizu 1.000 neprijateljskih vojnika.

* Naša vojska odolevala u najtežim uslovima
Pavković, govoreći o herojima, posebno izdvaja Božidara Delića, tadašnjeg komandanta Prizrenske brigade. Uz bok su mu, veli, bili i Stojan Konjikovac, tada načelnik štaba, čovek koji je komandovao na paštričkim vrletima. Tu su i potpukovnik Jakšić, potpukovnik Lemić, major Đokić...

- Na Gorožupskim bačilima vodnik Boškovski je sa 50 vojnika odoleo neviđenoj sili i NATO avionima. On i njegovi su sprečili širi upad neprijatelja - navodi dalje general Pavković. - Kapetan Mišić 28. maja sa 50 vojnika pod paklenom vatrom povratio je izgubljenu karaulu Gorožup. Tamo je našao grupu naših vojnika koja je ostala odsečena od sveta. Kotu Vrapče odbranilo je deset vojnika. Inače, u mom ratnom dnevniku je mnogo imena junaka: vodnici Petrović i Šavrnja, poručnik Vučić, desetar Savić, vodnici Kozina, Jovanović, Mišić, Dimitrijević, dobrovoljke Marina Jelić i Slađana Stanković....
Prema rečima generala Pavkovića, oko 50 vojnika, pod komandom Božidara Delića je od 28. maja na vrhu Paštrika držalo u šaci hiljade šiptarskih pešadinaca. Naoružani sa 50 snajpera dugog dometa "crna strela", uz minobacače i protivoklopna sredstva, bili su, kako kaže, nerešiv problem za neprijatelja, pa se događalo da "naši minobacači poklope po 12 autobusa smene šiptarske pešadije na albanskoj teritoriji, te ovi, umesto u juriš - mole za evakuaciju".

- Sve ovo se danima odvijalo pod udarima B-52 i B-1, koji su sejali tepihe bombi - nastavlja general Pavković. - Dana 31. maja dobio sam u obaveštajnom raportu i naređenje Veslija Klarka da se udari strateških bombardera pojačaju i da se uključe kasetne bombe jer su zaustavljeni na planini. Sećam se da sam se naježio, budući da sam se dva dana ranije u rejonu sela Planeja našao u blizini gde je palo 12 teških projektila iz B-52. Taj osećaj ne može rečima da se opiše.

General Pavković seća se da je poslednji raport iz Klarkovog štaba, (preko naših obaveštajaca), primio 4. juna 1999. Američki komandant je konstatovao "da nije zadovoljan postignutim rezultatima OVK na Paštriku i da su srpske snage uspele da se odbrane i preokrenu situaciju u svoju korist". U tom raportu, kako nam je otkrio, doslovce je ocenio: "NATO vodi borbu protiv sposobnog protivnika čije jedinice vešto menjaju položaje i izbegavaju avijaciju NATO. Protivnik je uspeo da razbije sve veće baze OVK".
 

 foto: Novosti
PAKAO "PIRAMIDE"
 
* PAŠTRIK, iznad Prizrena je u obliku piramide i većim delom se nalazi na teritoriji KiM. Granična linija ide preko najvišeg vrha (1.986 metara), a od prevoja Liken, gde je bila naša karaula, uzdiže se niz vertikalnih stena do 1.874 metra.

* GLAVNI greben planine dug je pet kiolometara, a bitke su vođene u jarugama, vrtačama, na pošumljenim obodima planine.

* Prema informacijama koje je naša vojska dobijala po povlačenju, izvlačenje mrtvih neprijateljskih vojnika sa ovog prostora trajalo je do početka zime 1999.

ZA NEZABORAV

Odbranom Paštrika komandovao je Božidar Delić. Sve vreme bio je stabilan, koncentrisan, ni u jednom trenutku uspaničen - seća se general Pavković.

- Samo sam ga dva puta čuo utučenog. Kada mu je pod tepihom bombi, u Šeh Mahali poginuo komandant PVO, potpukovik Lemić sa sedam vojnika i drugi put, 4. juna, kada mu je poginula Slađana Stanković, bolničarka, dobrovoljka kojoj je tokom rata kumovao na svadbi sa ruskim oficirom a srpskim dobrovoljcem Jurijom Osipovskim.

Dragan Vujičić,
Novosti

Nastavak na Vostok.rs...






 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vostok.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vostok.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.