Izvor: Večernje novosti, 18.Mar.2019, 16:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurić: Krajnji cilj bombardovanja nije i neće biti ostvaren; Petrič: Rambuje bio poslednja šansa da Kosmet ostane deo SRJ

Krajni cilj NATO bombardovanja - da Srba više ne bude na Kosovu i Metohiji nije i neće biti ostvaren, poručio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić BEOGRAD - Krajni cilj NATO bombardovanja - da Srba više ne bude na Kosovu i Metohiji nije i neće biti ostvaren, poručio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić uz ocenu da je otimanje teritorije Srbije i aneksija KiM nekoj od susednih zemalja bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << glavni motiv NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine.''Neko je želeo da otme Srbiji 10.877 kvadatnih kilometara sa krajnjim ciljem da se izvrši aneksija jednoj od susednih zemalja. Svedoci smo da se mesecima unazad brišu granice između KiM i Albanije i da niko od zapadnih međunarodnih faktora ne reaguje'', rekao je Đurić na Međunarodnoj konferenciji "Dvadeset godina nakon bombardovanja Jugoslavije - lekcija za evropsku bezbednost u 21.veku'' u organizaciji Beogradskog strateškog dijaloga.Kao drugi motiv NATO agresije on je pomenuo slabljenje ukupnih geopolitičkih kapacieteta srpskog naroda na Balkanu. Kao neko ko se, kako je rekao, poslednjih sedam godina bavi posledicama dogadajaj iz marta 1999. godine, Đurić kaže da nema dilemu da se tada dogodila agresija na suverenu i nezavisnu državu i da nije bila izazvana delovanjem Srbije na svojoj ili teritoriji neke druge države koje bi moglo da se iskoristi kao izgovor za tu intervenciju.PROČITAJTE JOŠ - Otrovi iz NATO bombi još ubijaju Podsetio je da mehanizmi UN jasno definišu uslove pod kojima međunardona zajednica može da vrši oružana dejstva prema jednoj suverenoj državi i naglasio da konkretni povodi koji su iskorišćeni za bombardovanje SR Jugoslavije ''nisu istrpeli test vremena''.''Ako počnemo od događaja u Račku o kojima danas finski patolog Helena Ranta i drugi koji su ih analizirali otvoreno govore da tamo nije bilo zločina koji su tada predstavljani kao dovoljan povod za agresiju. Relevantne pravne institucije nikada nisu potvrdile navode ni u selu Račak ni u drugim selima na KiM'', naveo je Đurić.Naveo je i da su oružane i policijaske snage mesecima pre toga suzbijale oruzanu pobunu tzv. OVK na KiM, koja je, podsetio je, tada bila na listi terorističkih organizacija i američkog Stejt departmenta.''Naše oružane snage su uspele da u velikoj meri suzbiju pobunu. Kada je počela NATO agresija, na KIM nije bilo značajnijh oružanih dejstava i masovnog ugrožavanja ljudkih prava. A tokom bombardovnja, uz NATO avione došlo je do simultane agresije tzv. OVK koja je podigla sve svoje resusre napadajući ne samo vojne snage Jugoslavije nego i civilno stanovništvo'', naveo je Đurić.Dodao je da su teroristi tzv. OVK tada sistemastki progonili i ubijali ne samo Srbe, Gorance,Rome i druge narode na KiM već i lojalne Albance koje su, kaže, smatrali neprijateljima svoje ideologije. Ističući da je 20 godina još nedovoljna distanca da se izvode zaključci o epilogu NATO agresije, Đurić je ocenio da su se svi izgovori pokazali kao lažni.Ako je razlog bio da se spreči humanitarna katastrofa, zašto danas u Prištini nema 50.000 Srba koliko ih je bilo do tada, zašto nema 20,000 Srba u Peći, a 12.000 u Prizrenu, pitao je Đurić i naveo da se 247.000 zibeglih i raseljenih građana posle NATO bombardovanja nije vratilo na KiM.Govoreći o razlozima kojima je pravdano bombardovanje, Đurić je primetio da Srbi na KiM danas nemaju pravo da kolektivno i politički deluju u skladu sa Rezolucijom 1244 na osnovu koje je, kaže, uspostavljena misija KFOR na KiM., ''Zašto misija Kfor nije sprečila direktno kršenje Rezolucije 1244 i proglašenje nezavisnosti Kosova'', pitao je direktor Kancelarije za KiM.Kazao je, međutim, da je Srbija izvukla pouke iz događanja iz 1999.godine, te da je i danas izložena pritiscima zbog KiM, ali da je, za razliku od prethodnog perioda, nepokolebljivo resena da brani srpski narod na KiM vodeći suverenu i nezavisnu politiku.Poručio je da cilj čija je ralizacija započela marta 1999. godine, a to je da Srba ne bude na KiM, nije ostvaren i da neće ni biti, te da će Srbija nastaviti da se bori za opstanak 120.000 Srba koji danas žive na KiM vodeći, kako je rekao, politiku pružene ruke. ''Da sa Albancima pronađemo mir i da ničija deca ne brinu da li će se događaji iz 1999. ponoviti'', poručio je on.PETRIČ: RAMBUJE BIO POSLEDNjA PRILIKA DA KiM OSTANE DEO JUGOSLAVIJERambuje je bio poslednja prilika da Kosovo ostane deo Jugoslavije, izjavio je u ponedeljak austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu.“Bilo je jasno da bi međunarodna zajednica preuzela odgvovornost za očuvanje Kosova unutar Jugoslavije”, rekao je Petrič je na konferenciji “Dvadeset godina od bombarovanja Jugoslavije - pouke za evropsku bezbednost u 21. veku”.Petrič je, međutim, priznao da ne bi mogao da kaže koliko bi to rešenje bilo uspešno na duži rok, ali je naglasio da rat na Kosovu nikad ne bi smeo da se ponovi.Petrič je istakao da bi sada trebalo gledati u budućnost, te da bi Srbija trebalo da bude zemlja koja je najviše orijentisana ka Evropi jer ne žive svi Srbi u jednoj državi, što je, ukazao je, i jedan od rezultata rata.“Zato će svi Srbi biti ujedinjeni u EU kada Srbija postane deo EU”, rekao je Petrič.Volfgang Petrič,foto TanjugObjašnjavajući kako je došlo do toga da se ne potpiše sporazum posle pregovora u Rambujeu, Petrič je rekao da je sam profesor Ratko Marković, koji je učestvovao u pregovorima, u pismu datiranom na 23. februar ocenio da je napravljen veliki napredak u smislu definisanja političkog rešenja za samoupravu na Kosovu I Metohiji, uz poštovanje suvereniteta I teritorijalnog integriteta Republike Srbije I Savezne Republike Jugoslavije.Prema njegovim rečima, Marković je naveo da su SRJ I Republika Srbija u potpunosti spremne da nastave svoj rad u “dobrom duhu” koji ostavaren na ovom sastanku.Šta se kasnije dogodilo, kako je rekao, može samo da nagađa.Ipak, ukazuje da nije postojala mogućnost vođenja direktnih razgovora jer beogradska delegacija prvobitno nije želela da “razgovara sa teroristima”, a kasnije kada je promenila svoju poziciju, vlasti u Prištini su odbile direktne razgovore.“Na kraju je doneta politička odluka da se ne potpiše sporazum. Odluku je doneo tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. On je odlučio da će nekoliko dana trajati bombardovanje, ali da će on preživeti. To je bila pragmatična, ali nerealistična odluka", ocenio je Petrič.

Nastavak na Večernje novosti...