Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Okt.2017, 01:32

Ambasador SAD ne bi trebalo da se meša u unutrašnje stvari Srbije

Ambasador SAD ne bi trebalo da se meša u unutrašnje stvari Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže da ambasador SAD kao i svi drugi ambasadori ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari Srbije.

Dačić kaže da ambasador SAD kao i svi drugi ambasadori ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari Srbije.

Kaže da izjave koje su se pojavile u vezi sa haškim osuđenikom Vladimirom Lazarevićem ne mogu da ugroze odnose dve zemlje.

Međutim, podseća da Lazarević kao i svi koji su odslužili kazne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su građani kao i svi drugi, te da nigde nije zabranjeno da se oni uključuju u političke procese i daju izjave.

"Ovde je reč o tome da se sada govori da će to ugroziti naše bilateralne odnose, znate šta, Lazarević je odslužio kaznu, Haradinaj je predsednik vlade, koji će tek da odsluži kaznu, a da ne govorim o tome da se Gotovina sprema da bude predsednik Hrvatske, a videli ste i Nasera Orića koji je sada oslobođen optužbi", komentarisao je Dačić novinarima.

On je poručio da ambasadori ne bi trebalo da se mešaju u naše unutrašnje stvari, primetivši da naši ambasadori u inostranstvu ne komentarišu unutrašnje stvari tih zemalja.

Nadam se da ću biti živ kad Srbija uđe u EU

Dobro je da tema proširenja bude u fokusu, to je korisna inicijativa, koja pokazuje želju da se velike zemlje bave bar jednom godišnje proširenjem EU u našem regionu, rekao je danas potpredsednik vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić na Beogradskom bezbednosnom forumu.

U okviru teme glavnog panela danas, a koja se odnosi na Berlinski proces i domene, Dačić je između ostalog govorio o velikoj inicijativi za put Niš - Priština - Tirana, koju je on, kako je rekao, kandidovao još na prvom sastanku ministara spoljnih poslova balkanske šestorke.

"No, bez obzira na to što će svako da meri neke projekte i koliko su realizovani, mislim da je sama ideja korisna i pozitivna za naš region i zahvalni smo svima koji su pokrenuli Berlinski proces", poručio je Dačić, koji je najavio da će naredne godine domaćin glavne konferencije biti London.

Kako je primetio, iako su otišli iz EU, nisu otišli iz Evrope i zainteresovani su za naš region, te dodao da su Poljaci zainteresovani da budu domaćini, mada, primetio je, ima još dosta zainteresovanih što je, ocenjuje, veoma dobro.

Sama ideja da se evropske zemlje bave proširenjem na Zapadni Balkan je za nas izuzetno značajna i ja u tome vidim najveću političku korist, rekao je Dačić.

Sve drugo su, dodao je, projekti o kojima će se još razgovarati i dogovarati.

Dačić je još rekao da se do sada usaglašeno više od 20 tema u okviru "balkanske grupe šest" Berlinskog procesa, dodajući da Berlinski proces u svakom slučaju i pogledu doprinosi jačanju međusobnog političkog dijaloga u regionu.

Status ruskog centra nije još rešen zbog pritisaka

Dačić kaže da status ruskog humanitarnog centra u Nišu još uvek nije rešen zbog toga što se vrše veliki pritisci i izrazio nadu da će to ipak brzo da se dogodi.

"Nije rešeno zbog toga što se vrše veliki pritisci, što se to pitanje politizuje i što mi ne želimo da to pitanje postane predmet političkih sporova", rekao je Dačić novinarima u pauzi Beogradskog bezbednosnog foruma.

On je istakao da to treba da se reši na način kako je to, kaže, uobičajeno u skladu sa Bečkom konvencijom.

"Nadam se da će to brzo da se desi", rekao je ministar.

"Nakon što je Srbija bila domaćin na nekoliko sastanaka, održana je ovde i 2014. u formatu ministara spoljnih poslova, uspostavljen je akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog područja na Zapadnom Balkanu...", nabrojao je Dačić dosadašnje učinke.

Takođe, kako je rekao, privredne komore dobro sarađuju u regionu, i ono što je za Srbiju značajno, dodao je, privodimo kraju donošenje odluke o sedištu transportne zajednice.

"Opšta je saglasnost da to bude Beograd, što je nama veoma važno, jer je u Beogradu relativno malo sedišta međunarodnih organizacija", primetio je Dačić.

Tu je i regionalna Kancelarija za mlade, i još je mnogo planova, među njima i put Niš - Priština - Tirana.

Inače, na početno pitanje voditelja panela novinara britanskog Ekonomista Tima Džude na temu da li se uopšte pomeramo napred ili stojimo ili se pretvaramo i maštamo o EU, Dačić je rekao da je to najteže moguće pitanje u ovom trenutku, te da se nekad i sam pita da li i koliko su ekvivalentni turbulentni događaji i izjave u regionu u odnosu na "idiličnu atmosferu koja vlada na sastancima zapadnobalkanske šestorke".

"Jedno vreme sam razmišljao da bi bilo dobro da Berlinski proces stalno traje kako ne bismo imali vremena da se svađamo kad dođemo kući", primetio je.

Ali, našalio se, nada se da će biti živ kad Srbija uđe u EU, jer je, podsetio je, bio šef diplomatije kad je proces počeo.

"Nadam se da ću dočekati taj dan, za razliku od Turske", poručio je šaljivo.

Zemlje ZB bi trebalo u paketu da uđu u EU

Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nuka Univerziteta u Zagrebu smatra da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo "u paketu" da uđu u Evropsku uniju jer bi to, kako kaže, bilo korisnije za njih i za države članice.

Jović, koji je i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), a prethodno je bio i savetnik za spoljnu politiku bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića, kaže da bi bilo dobro da se razmišlja o prijemu tih zemalja u paketu, između ostalog, zbog toga što je dosadašnja politika pojedinačnog prijema proizvela ili podstakla neke probleme u bilateralnim odnosima.

U intervjuu za Juropijem vestern Balkan i Tanjug, Jović kaže da bi to omogućilo zemljama članicama da razmišljaju o tome kako da upotrebe tu novu moć koju su dobile članstvom u EU, kako bi uslovljavale, a onda jednim delom usporavale proces prijema onih drugih zemalja na njihovoj granici sa kojima imaju otvorena bilateralna pitanja oko granica, oko odnosa prema '90im godinama, oko pitanja nestalih i drugih bilateralnih i identitetskih pitanja.

"Međutim, vidim da se Evropska unija odlučila ponovo za neki pojedinačni ili skoro pojedinačni prijem, što je odraz sadašnje realnosti, ali što po mom sudu nije dobro i nije produktivno, jer mislim da bi najkorisnije bilo razmatrati te preostale zemlje kao jednu celinu", rekao je Jović.

Govoreći o katalonskom slučaju, Jović smatra da nije realno da bilo koja članica Evropske unije prizna Kataloniju kao nezavisnu zemlju, čak i ako ona jednostrano proglasi nezavisnost.

"Međutim, ako bi se dogodilo da se bilo koja zemlja članica EU i NATO, kao što je slučaj sa Španijom, raspadne ili da se od nje odvoji, mimo njene volje, jedan deo teritorije, mislim da bi to imalo značajnih posledica po zemlje Zapadnog Balkana, jer bi pokazalo da ulazak u EU i NATO ne garantuje teritorijalni integritet i to bi bila nova okolnost", kazao je Jović.

Vrlo je moguće, potvrdio je, i da bi Jugoslavija ostala celovita da je davno postala članica EU.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






 Povezane vesti
Premijerka danas na panelu o odnosima Srbije i NATO

Premijerka danas na panelu o odnosima Srbije i NATO

Izvor: Blic, 12.Okt.2017

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovaće danas na panelu o odnosima Srbije i NATO i bezbednosti Zapadnog Balkana, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma...Panel će se održati u hotelu "Hajat", saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima...U okviru Beogradskog bezbednosnog...

Nastavak na Blic...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.