Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Maj.2021, 00:20

Zaključci samita Brdo-Brioni: Bez stava o promeni granica

Na danas održanom 10. po redu, jubilarnom samitu u okviru procesa Brdo-Brioni, koji je na Brdu kod Kranja okupio lidere zemalja Zapadnog Balkana i Prištine, usvojeni su kompromisni zaključci kojim se potvrđuje posvećenost zemalja regiona proširenju Evropske unije.

Usvojena deklaracija zbog protivljenja Srbije ne sadrži temu o promeni granica u regionu, koja je postojala u predlogu zaključaka.

Naglasak skupa je ostao na tome da je proširenje geopolitičko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pitanje, da proces proširenja mora da se ubrza i da EU region Zapadnog Balkana treba da posmatra kao celinu.

Sastanku su lideri Srbije, Slovenije, Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH i politički predstavnik privremenih političkih institucija u Prištini.

Ovo je prvi samit Brdo Brioni na kojem nisu bili prisutni gosti, jer premijer Francuske Emanuel Makron nije mogao da dođe zbog ranije preuzetih obaveza.

"Ovo je prvi put da smo bili sami, i morali smo da se gledamo u oči i suočimo se sa problemima regiona", kazao je slovenački predsednik Borut Pahor, uz ocenu da je skup utoliko bio zahtevniji, ali i uspešan.

Pahor, koji je sa hrvatskim predsednikom predsedavao samitu, rekao je da je to bio prvi put da je EU pozvana da gleda na region kao na celinu.

Kopredsedavajući Milanović je pojasnio da kompromisno usvojeni zaključci znače da je svako morao nečeg da se odrekne, a kao primer je naveo agendu Vjose Osmani, za koju je rekao da je bila nešto zahtevnija.

Milanović je otkrio i da je na samitu bilo, kako je rekao, određenih prekora povišenih tonova i nesporazuma, kao i da su zbog protivljenja Srbije neki delovi iz prištinske agende morali biti „ispušteni".

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je sastanak bio "pristojan i dobar" uz mnogo replika, duplika.

„Ali na to smo navikli. Pre svega ih je bilo između Beograda i Prištine, svih nas sa Sarajevom, i unutar BiH. Ništa novo", dodao je on.

Kazao je da bilo i mnogo stvari oko kojih nje bilo saglasnosti, a jedno pitanje koje je bilo ključno, kaže, bilo je pitanje promene granica u regionu.

Objasnio je da u regionu pojedini na dva načina tumače menjanje granica, onako kako se njima sviđa, a Srbija smatra da ne treba da se menjaju van pravila koje su ustanovile UN.

Upitan da li je na sastanku, kao što su pojedini mediji preneli, bilo burno, Vučić je odgovorio da nije bilo burno, ali da je on, kako je rekao, "uživao".

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović je na sastanku govorio o otvorenim pitanjima koje BiH ima sa Srbijom i Hrvatskom, a njegov kolega Željko Komšić je nakon sastanka izrazio nezadovoljstvo, jer je, kako je rekao, priča ostala na "balkanskim temama".

Komšić je rekao da rasprava "na momente baš nije bila prijatna", a tiče se Beograda i Prištine u koju se, kako je kazao, naravno morao da uključi i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, za kojeg je rekao da se zna na čijoj je strani.

Komentarišući da je to celu raspravu odvelo u pogrešnom pravcu, Komšić je rekao da je "najviše vremena otišlo na stavove i politička viđenja Dodika i predsednice tzv. Kosova (Vjose Osmani)".

Za razliku od Komšića, predsednik Crne Gore Milo Đukanović zadovoljan je usvojenim zaključima i veruje da predstavljaju dobar prilog u ukupnoj politici zemalja Zapadnog Balkana prema EU.

Đukanović je istakao da je poenta tokom čitavog razgovora bila na temi evropeizacije Zapadnog Balkana.

Samit Brdo - Brioni trebalo je da bude održan prošle godine na 10. godišnjicu inicijative, ali je dva puta odložen zbog pandemije virusa korona.

Proces Brdo-Brioni je zajednička slovenačko-hrvatska inicijativa koju je 2010. pokrenuo tadašnji slovenački premijer Borut Pahor radi jačanja uzajamnog poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka EU.

Od 2013. godine sastanci se održavaju jednom godišnje, svake godine u drugoj zemlji.

Za ovu godinu bilo je najavljeno i prisustvo francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali on neće doći, jer je, kako je obavestio slovenačkog predsednika, sprečen da prisustvuje današnjim sastancima.

Vučić: Prihvatili zaključke, pitanje promene granica sporno

„Podržali smo namere, želje i pretenzije drugih na Zapadnom Balkanu za otvaranjem datuma za pregovore i viznom liberalizacijom“, preneo je Vučić.

Kazao je da bilo i mnogo stvari oko kojih nismo saglasni, a jedno pitanje koje je bilo ključno, kaže, bilo je pitanje promene granica oko čega nije bilo saglasnosti.

Kako je objasnio u regionu pojedini na dva različita načina tumače menjanje granica, onako kako se njima sviđa, a Srbija smatra da ne treba da se menjaju van pravila koje su ustanovli.

Srbija se uvek zalagala za nemenjanje granica priznatih od UN, organizacije koja je univerzalno telo, a ne da se prema granicama ophodi kako koja zemlja želi po sistemu jednom može promena, sutra ne može.

„Ta naša inicijativa nije prihvaćena, a ostatkom teksta smo zadovoljni“, rekao je on.

Vučić je istakao da su neki drugi tražili mnogo više i mnogo su nezadovoljniji.

Naglasio je da je bio pristojan i dobar sastanak uz mnogo replika, duplika.

„Ali na to smo navikli. Pre svega ih je bilo između Beograda i Prištine, svih nas sa Sarajevom, i unutar BiH. Ništa novo“, dodao je on.

Dijalog bi trebalo da se nastavi, i u tom kontekstu susret na Brdu kod Kranja ocenio je interesantnim.

Odgovarajući na pitanje novinara o dijalogu, nakon sastanka, Vučić je rekao da je bitno da tu postoji kompromis.

"Nadam se da će neko da razume da mora da razgovara, a ne da naređuje. Naredbe odavno ne prolaze", rekao je Vučić.

Zabrinut sam za dijalog, ništa racionalno u pristupu Prištine

Vučić je izjavio je večeras da nije mogao da popusti Prištini ni po jednom pitanju na kojem su insistirali na Samitu “Brdo-Brioni”, navodeći da je zabrinut za budućnost dijaloga, jer u svemu što je ranije danas čuo na tom skupu, ističe, nema ničeg racionalnog.

“Nastavak dijaloga je važno i teško pitanje. Bićemo spremni da razgovaramo, da uvek učestvujemo u dijalogu, ali posle ovoga što sam danas čuo, a to je agenda cele prištinske vlade, veoma sam zabrinut, jer tu nema ničeg racionalnog”, rekao je Vučić novinarima u Briselu, na pitanje kako vidi budućnost dijaloga Beograda I Prištine.

Kako je istakao, može se razgovarati sa nekim ko je na potpuno suprotnoj strani, ako se tu prepozna nešto pragmatično ili racionalno.

“Ja danas ništa slično nisam video”, dodao je predsednik Srbije.

Vučić je preneo i da su mu neki predstavnici zemalja koje su među prvima priznale tzv Kosovo rekli da ne to razumeju i da Priština tako samo Beogradu olakšava posao.

“U neverici sam slušao neke argumente. To je kao kad Džaferović priča o dugovima, a kada mu zatražim da pokaže papir, da nas više ne maltretira, kada pitamo na osnovu čega dugujemo… Još nijedan papir nisam dobio”, rekao je Vučić.

Dodao je da to ne znači da smo mi “anđeli nebeski”, ali racionalno pristupamo situaciji.

“Smem da kažem narodu koliko je teška naša situacija i pozicija, a kako to drugi žele da predstave… Biće teško”, rekao je Vučić.

Upitan na čemu je danas Priština insistirala, Vučić je rekao da su prvo govorili o svim državama na Zapadnom Balkanu, na šta je on reagovao, protiveći se tome.

“Drugo pitanje je bilo vizna liberalizacija, rekli smo da nema problema, ali da ne može da piše Kosovo, jer ga ne priznajemo, ili mora da stoji sa zvezdicom. Oni neće. Oni u insistirali na nečemu što nije pisalo, da se odbija promena granica, a podrazumevaju se one granice koje su oni zamislili”, rekao je Vučić.

Kako kaže, u prvom trenutku se trudio da neslaganje objasni argumentima, a onda je shvatio da je to potpuno besmisleno.

“Onda sam se osmehivao i čekao kraj, pošto mi nije na pamet padalo da popustim oko bilo kog pitanja, jer bi to bilo gaženje Srbije, naše državnosti, građana. Nikakvo posebno junaštvo, držali smo se kako je bilo moguće”, rekao je Vučić.

Pristojan odnos sa Milanovićem, očekujem bolje i sa Hrvatskom

On je izjavio nakon sastanka lidera regiona na brdu kod Kranja da je u pristojnim odnosima sa hrvatskim kolegom Zoranom Milanovićem, kao i da su na pristojan način razgovarali.

On je tako odgovorio na pitanje novinara kako je protekao njegov susret sa Milanovićem i dodao:

"Mi znamo šta su njegovi stavovi, on zna šta su naši stavovi, nema tu šta da se doda ili oduzima. Mi želimo dobre odnose sa Hrvatskom , ne mislimo da moramo da podilazimo bilo kome u Hrvatskoj niti da bilo ko iz Hrvatske treba da podilazi nama", .

On je kazao da će vremenom sa Hrvatskom biti bolji odnosi i da ćemo zajednički uspeti da ih izgradimo, kada budemo pokazivali veće poštovanje jedni prema drugima.

"Nemam nikakvu primedbu na njegovo kopredsedavanje danas", rekao je on.

Vučić: EU je umorna od proširenja, ali i zapadni Balkan

Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će region pronaći neku novu energiju za proširenja EU, jer je, kako je rekao realna situacija takva da u EU postoji zamor od proširenja, ali i u regionu zapadnog Balkana.

Vučić i Lajčak na sastanku u Briselu

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, sastao se večeras u Briselu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčkom. Sastanak se održava u zgradi ambasade Srbije u Briselu. Prethodno je predsednik Vučič, ocenio da će nastavak dijaloga sa Prištinom "biti težak" obzirom na stavove koje se prištinski zvaničnici izneli u Sloveniji tokom sastanka procesa Brdo Brioni.

"Ali posao svih nas da budemo na evropskom putu jer je to najbolje za sve u regionu", rekao je Vučić posle.

On je naveo da je ključno pitanje u vezi proširenja je da li će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU u paketu ili ne i istakao da je Crna Gora ta koja insistira na "principu regate", odnosno na tome da prvi u EU uđu zemlje koje su naprednije na evropskom putu.

Vučić dodaje i da on nije za to, kao i da ne veruje da EU ozbiljno o tome razmišlja.

"Ostavite sve nas koji smo nesavršeni, koliko problema imamo i šta sve nismo ispunili. I da smo sve ispunili i da smo sve uradili, napravili kompromis između Beograda i Prištine opet ne bismo bili u EU. To je jedno od ključnih pitanja u kojem niko ne govori jer je uvek lakše da prebacimo krivicu jedni na druge", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je kazao i da je zadovoljan poslednjim razgovorima u Briselu i da veruje da ćemo napredovati na evropskom putu.

"Da li će to biti dovoljno za dve ili pet godina kako danas stvari stoje nisam siguran. Za nas je važno da se potrudimo da rastemo što brže. Zadovoljan sam što smo sa Litvanijom imali najveću stopu rasta u prošloj godini, ove godine verujem da možemo da budemo u prve dve ili tri zemlje Evrope. To je za nas važno da brže sustižemo one koji su razvijeniji od nas, a sve drugo šta da radimo, ne možemo da se ubijemo", rekao je on.

Vučić je zaključio i da je iz tog razloga važno da postoji saradnja u regionu i da se razgovara.

Pahor: Skup uspešan,bilo povišenih tonova, pa pomirenja,pa...

Zapadni Balkan je sa današnjeg Samita lidera regiona u okviru Brdo-Brioni procesa poslao važnu poruku, a to je da EU treba na taj region da gleda kao celinu, istakao je predsednik Slovenije Borut Pahor.

Pahor je, rekao da je skup bio specifičan, ali uspešan i dodao da nije tajna ni da je bilo povišenih tonova, pa pomirenja, pa opet povišenih tonova i pomirenjar.

"Bio je specifičan jer nismo imali gosta. Obično kada imamo nekog visokog gosta iz neke zemlje EU, svi mu se obraćaju i iznose svoje stavove. Ovaj put nismo imali gosta, jer predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je želeo da dođe, nije mogao zbog drugih obaveza. Ovo je prvi put da smo bili sami, i morali smo da se gledamo u oči i suočimo se sa problemima regiona", kazao je on.

A kada je reč o suočavanju sa problemima, Pahor je ocenio da je skup u tome bio uspešan.

"Ovo je bio jedan od zahtevnijih sastanaka na kojem su svi mogli da kažu šta su želeli, a morali smo naći kompromis. Moram reći da kompromis nije prazan, već nosi duboku poruku, koja je kratka, ali jasna",istakao je slovenački predsednik.

Pahor je preneo da je sa skupa upućena poruka da EU treba na region Zapadnog Balkana da gleda kao na celinu, a ne kao pojedinačne kandidate koji pregovaraju.

To je prvi put da smo pozvali EU da gleda na region kao na celinu. Uz to istakli smo činjenicu da Brisel mora da gleda na region kao geopolitičko pitanje i kao treće poručili smo da EU treba da ubrza proces proširenja, ali svesni i da zemlje regiona moraju da ubrzaju interne reforme naglasio je .

Pahor je kazao da je ovim otvoreno novo poglavlje, kako prema EU, tako i u politici regiona.

Došli smo do zaključaka važnih za građane. Veoma sam zadovoljan dokumentom koji imamo“, zaključio je predsednik Slovenije uz poziv da se na zaključke gleda kao na celinu.

Prema njegovim rečima, nije tajna da je tokom sastanka bilo dosta razlika i razilaženja u mišljenju.

„Nije tajna ni da je bilo povišenih tonova, pa pomirenja, pa opet povišenih tonova i pomirenja“, kazao je Pahor.

Na pitanje u vezi zaključaka o nepromenjivosti granica i amandmana koji je predložio predsednik Srbije Aleksnadar Vučić, Pahor je rekao da predsednik Vučić nije generalno protiv nepromenjivosti granica, ali da je predlagao „takav rečnik koji bi anulirao sva diplomatska priznanja Kosova“, što je prokomentarisao recima:

„Jasno je da ta debata neće odvući nigde".


Pogledaj vesti o: NATO skup,   NATO,   Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...