Izvor: SvetGitara.com, 01.Jul.2015, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toto u Beogradu: Besprekorna svirka za prave fanove
Nakon prve večeri Belgrade Calling festivala koja je protekla u duhu hevi metala, koncertima Judas Priest-a i Helloween-a, na red je došao nešto drugačiji zvuk, legendarni rok sastav Toto nastupio je i pružio publici skoro 2 sata nezaboravne svirke.
Kao što sam u par navrata već pomenuo, ova godina je izuzetno bogata koncertima, a samo u toku Juna meseca bilo je pregršt dešavanja, tako da je i ovog puta publika zakazala i odziv nije bio ni približan onome što se moglo očekivati, >> Pročitaj celu vest na sajtu SvetGitara.com << ali to je cena koja se mora platiti kada su veliki događaji previše blizu jedan drugome, a finansijska situacija je takva kakva jeste. Bilo kako bilo, Arena je bila gotovo prazna, fan pit prostor delimično popunjen, iako je zauzimao poprilično malu površinu, parter gotovo prazan, dok su severna i zapadna tribina bile solidno popunjene. U toku samog koncerta, publika sa tribine je neometano mogla da se spusti u parter, te sam u par navrata imao utisak da ljudi još uvek pristižu.
Početak koncerta bio je najavljen u 21 čas, a kako nije bilo predgrupe, nije bilo nekog povoda za kašnjenjem, te je koncert krenuo gotovo na vreme, svega, 2-3 minuta nakon 21 čas, i prvi tonovi numere „Running Out Of Time“ raspalili su atmosferu.
Na prvom mestu, moram da pohvalim zvuk koji je bio na zavidnom nivou, svaki ton svakog instrumenta se odlično čuo, vokali i prateći vokali, apsolutno sve. Sviranje samog benda nije potrebno posebno komentarisati, radi se o pravim majstorima svog zanata, vrhunskim muzičarima i vrhunskim umetnicima, a pored toga i vrhunskim šoumenima. Prvih nekoliko numera, „I’ll Supply the Love“, „Burn“, „Stranger In Town“ odsvirali su u kontinuitetu, bez predaha, da bi prvu pauzu gitarista i jedan od vokala benda Steve iskoristio da pozdravi publiku i predstavi ritam sekciju benda, perkusionistu Lenny Castro-a, bubnjara Shannon Forrest-a i basistu David Hungate-a.
Nakon toga, sledeća numera „Hold The Line“ uspela je da ozbiljo podigne raspoloženje u publici koja je, iako je bilo malo bila jako glasna. Usledile su numere „Takin’ It Back“, „Never Enough“, „Pamela“, „Great Expectations“ koja je posvećena preminulim članovima benda, bubnjaru Jeff Porcaro-u i njegovom skoro preminulom bratu Mike-u koji je preminuo u Martu ove godine, ali i još jednoj muzičkoj legendi koja na se je napustila čuvenom Chris Squier-u, basisti legendarnog sastava Yes koji je preminuo pre nekoliko dana.
Koncert se nastavlja numerama „Without Your Love“, „Holy War“, „The Road Goes On“, „Orphan“ i „Rosanna“ koja je završila redovni deo nastupa. Bend se povukao sa bine, publika je htela još, i nakon par trenutaka zagrmeli su rifovi medley-a „On The Run/Goodbye Elenor“ i za sam kraj, naravno nezaobilazna „Africa“. Bilo je pravo uživanje prisustvovati ovom koncertu i čuti ovaj legendarni bend kako nas vodi kroz svoju muziku, improvizacije i solo tačke i videti na jednom mestu toliko sjajnih i velikih muzičara. Koncert je trajao nešto manje od 2 sata, ali je bend za to vreme uspeo da iznese najbolje od najboljeg i da u nama probudi neverovatne emocije.
Iskreno se nadam da će u narednom periodu biti prilike da ih ponovo ugostimo, te da će svi oni koji su propustili ovaj koncert ispraviti to, jer ovo je bio spektakl koji zaista nije trebalo da se propusti.
.jpg)
