Izvor: TangoSix.rs, 04.Avg.2021, 12:24

Sećanja i sukobi: Gospodine Lazanski, možda je vreme za legendu

Za razliku od Miroslava Lazanskog, jutros sam se probudio. Kasnije nego obično, uz desetine poruka prijatelja i kolega. Linkovima koji prenose da je definicija preinternetskog sektorkog novinarstva, interesantno (kao i većina dešavanja u njegovom životu) i ambasador u Moskvi, preminuo. Prvi šok je bilo saznanje da je živeo 71 godinu, delovao je mlađe.
Druge emocije, iskreno, nije bilo. Ne pronalazim se u RIP kulturi društvenih >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << mreža gde imate nepozvani egzibicionizam emocije prema osobama koje su poznate a koje lično niste poznavali. Samo će dva komemorativna smatranja danas biti interesantna za čitanje. Ovaj moj tekst i najverovatnije tekst Dimitrija Vojnova. Dimitrije će to napisati desnije, muškije, simboličnije sa stvarima koje verovatno neće odgovarati istini. Mada, mislim da će to pre svega biti tipično interesantna i talentovana Vojnov subverzija. Adekvatan epitaf Lazanskom. Ažurirano: objavljen je još jedan vredan pažnje.
Čitaoci Tango Sixa znaju da In Memoriam tekstove na portalu posvećujem isključivo preminulim osobama koje sam profesionalno poznavao i do kojih mi je stalo. Lazanski nije spadao ni u jednu od ovih kategorija ali je u mom slučaju bio formativna ličnost. Izuzetno interesantan fenomenološki povod i na kraju, meta mojih nebrojanih mišljenja i tekstova.
Kontekst …našeg odnosa bio je svakako sukob generacija ali na veseo i šeretski način. Lazanski naravno to nije tako shvatio. Njegov nebrušeni karakter se uvredio. Usledio je baraž u mom pravcu koji je za osnovu imao premisu da sam američki plaćena pičkica koja ni nos nije naučila da briše, nešto sere po internetu i treba je sporcki zgaziti pre prvog jutarnjeg vinjaka. Naježem se i danas od sreće i ushićenja u trenutku kada sam pročitao njegov komentar našeg teksta (u kojem smo ga potpuno činjenično demolirali btw). Sladosrašće činjenicom da si javno pomenut, što ti daje moralnoetičko pravo da uzvratiš. Uzvratio sam više puta, nastavio da uzvraćam tokom godina. Zaista je bilo zabavno.
Epilog je došao kada smo se nakon pomenutih tekstova sreli na sajmu naoružanja. Pred više ljudi me je oterao u pičku materinu i otišao. Kada to ovako napišem zvuči nedostojno i defanzivno ali je zapravo bilo agresivno, samopouzdano i po svim definicijama njegovog brenda. Ponovo sam bio počastvovan. Meni je to bilo genijalno.
Bitan deo konteksta takođe je njegova nesporna objektnivna masmedijska veličina kojom sam i ja kao mlad bio inficiran. Ne toliko da sam otišao u pravcu opštevojnog smatrača. Moje ambicije su uvek bile oivičene vazduhoplovstvom. Službovanje u magazinu naše vojske mi je pomoglo ali nikako prevagnulo. Dan danas smatram da osobi koja javno izgovori „geopolitika“ i usne nastave da mu se pomeraju treba lupiti šamar. Lazanski je ipak bio jedna drugačija vrsta brenda – mačo terenski tip koji je zapravo bio odličan esejista. Doba u kojem je stasao poštedelo ga je blamiranja samosnimanja i konstanih apdejta. Moju generaciju i sve naknadne ta kuga je zarazila i u poređenju smo zapravo bogalji koji nisu osetili šta znači otići u ratnu zonu, život dat lokalnom fikseru koji slabo govori engleski i realna mogućnost da zagineš.
Značaj Brend Miroslava Lazanskog najkonkretnija je definicija Interneta. Sve što je postigao u životu napravio je pre Interneta. Postao je masmedijsko ime koje je toliko naraslo po značaju da je postao definicija vojske i vojnog izveštavanja. Kada neko pomene „Lazanski“ odmah se zna da se misli na vojsku, domete sovjetskih ICBM-ova i ostale netačne podatke. Kao Gugl. Ne znači ništa ali je postao glagol koji znači pretraga i više od samog termina „pretraga“.
Oldskul terenski novinar koji je, kako kaže medijska floskula „izveštavao sa ratnih žarišta“, često u sopstvenoj režiji. Odličan pisac i iskusni sektorski novinar koji je to dokazivao uvodnim pasusima svojih komentara, pred kraj života u Politici. Koja god da je tema počeo bi je uvodom o tome kad je on tu i tamo bio, kako mu je rekao taj i taj sovijetski general kojeg je (pod uslovom da to ne Guglujemo) jedino on intervjuisao.
Podjednako primitivni bili su oni koji su Lazanskog brendirali kao „dete službe“ i koji su smatrali da osamdesetih ne bi ništa uradio da ga Vojna obaveštajna nije „izmislila“. Čovek je jednostavno iskoristio trenutak i ljude za pristup koji niko drugi nema. Zapravo knjiška definicija dobrog novinara.
Internet ga je na kraju i kenselovao. Demokratizacija pristupa informacijama pokazala je da pola stvari koje je govorio i koje je znao jednostavno nisu tačne. Internet je iznedrio i razne budale koje su želele da rade isto ili slično kao on. Uključujući tu i mene.
Da je postao senior dokazao je konformizmom prilaska sadašnjoj vlasti. Bio je izuzetak i tu. Nije morao da se samoponižava kako bi isplivao. Ako tu isključimo gostovanja kod Sarape, naravno. Mada, nije da ga nije terao u pičku materinu javno ponižavajući ga, kao onomad mene. Primitivluk sarapizacije izdržao je do genijalnog kraja karijere – postao je ambasador u Moskvi.
Jedno od mojih poslednjih otvorenih prozivanja Lazanskog na Fejsu (prošlo je dosta vremena, i to je postalo dosadno) bio je piš živi. Naime, postao je ambasador u zemlji koju je, u prethodnoj sovjetskoj iteraciji, toliko filmski-odbrambeno mistifikovao. Da bi potom neki medij objavio fotografiju majstora molera koji ulaze i izlaze iz zgrade ambasade koju je svojom incijativom renovirao. Naravno da sam zlonamerno primetio da nema ništa od one atmosfere špijunskih ozbiljnosti kada moleri ulaze i izlaze sa prislušnim uređajima kako žele bez nadzora uz foto-prikaz nečega što je izgledalo razočaravajuće obično. Tom Klensi našeg doba morao je to da spreči, zavapilo je tada dete u meni.
Od pristupa i sadržaja koji niko pre i posle njega nije imao niti će imati, preko lucidne ideje da se raspad Jugoslavije mogao sprečiti zaključavanjem svih novih nacionalističkih vođa od strane Armije, putem žiriranja izbora za mis, kroz šarm kratkog fitilja prema novim internet idiotima i kulminaciju u vidu salonskog sna ambasadorovanja u zemlji koja ga je uzbuđivala.
Novinari danas su ili plaćenici, ili ne znaju ili su dosadni. Lazanski nikada nije bio dosadan.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
The post Sećanja i sukobi: Gospodine Lazanski, možda je vreme za legendu appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta TangoSix.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta TangoSix.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.