Izvor: SrbijaDanas.com, 01.Jun.2020, 20:00

SPREMA SE ZANIMLJIVA SVEMIRSKA TRKA: Moskva planira sopstvenu svemirsku stanicu koja bi zamenila MSS

Povratak u svemirsku trku iz šezdesetih godina

Posle devet godina su Amerikanci ponovo samostalno poslali astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu. To bi mogla biti najava kraja odlične saradnje sa Rusijom i povratak u svemirsku trku kakva je vladala šezdesetih.

- "Three, two, one…" posle devet godina, u subotu se ponovo na engleskom odbrojavalo pred jedan svemirski let. Američki astronauti Robert Benken i Daglas Harli su u kapsuli "Dregon Kru" na raketi "Falkon >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << 9" poleteli sa kosmodroma u Floridi ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. „Istorija je ispisana“ - objavila je NASA. U nedelju je kapsula bezbedno stigla do odredišta.

Ovo je prvi put da je let izvela privatna firma, "SpejsEks" koju finansira Ilon Mask, vlasnik kompanije "Tesla". Američka svemirska agencija NASA nije razvila sopstvenu letelicu još od jula 2011. godine. Ali, osim "SpejsEks", i američki vazduhoplovni gigant "Boing" planira letove bez posade do kraja godine, a sa posadom iduće godine.

This is the first time in human history @NASA_Astronauts have entered the @Space_Station from a commercially-made spacecraft. @AstroBehnken and @Astro_Doug have finally arrived to the orbiting laboratory in @SpaceX's Dragon Endeavour spacecraft. pic.twitter.com/3t9Ogtpik4

— NASA (@NASA) May 31, 2020

To je svojevrsni povratak Sjedinjenih Država u elitni klub zemalja koje mogu da prebace ljude u svemir - u tom klubu su samo još Rusija i Kina.

Doduše, Rusija i SAD poslednjih godina nisu bili takmaci u svemirskoj trci, kao što je to bio slučaj tokom Hladnog rata. Dve zemlje su zapravo odlično sarađivale. Američki šatlovi leteli su do ruske svemirske stanice Mir, a često su posade bile mešovite.

U ovom milenijumu su Rusi redovno izvodili letove sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, zajedno sa američkim astronautima. Jedno vreme je Rusija imala potpuni monopol - nakon što su Amerikanci obustavili programe kada je 2003. šatl "Kolumbija" eksplodirao par minuta pred sletanje na Floridu. Svih sedmoro članova posade je poginulo.

No taj monopol Rusija nije mogla da koristi onako kako se koriste monopoli u ekonomiji, već je bila i "taksi" za Amerikance.

- Rusija to nije mogla da odbije, nemoguće je održavati Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) bez Amerikanaca jer "ruski modul" nije u stanju da autonomno putuje kroz kosmos - rekao je Igor Marinjin iz Ruske akademije za svemirske letove.

U poslednjih devet godina bilo je četrdeset uspešnih lansiranja ruskog "Sojuza" sa američkim astronautima u posadi. Kapsula "Sojuz" može da nosi tri putnika, a ruska agencija Roskosmos je navodno znatno podigla cene.

🚀👨🏼‍🚀 For the first time in history, @NASA_Astronauts launched to the @Space_Station from American soil in a commercially built and operated American crew spacecraft.

Relive our #LaunchAmerica mission with @AstroBehnken & @Astro_Doug: https://t.co/20CMS9UshG pic.twitter.com/B9Vf18f9yv

— NASA (@NASA) June 1, 2020

Prema američkim izvorima, ranije je put do MSS i nazad koštao 21 milion dolara, a od nedavno Roskosmos traži 80 miliona. Za sada je dogovoren još samo jedan zajednički let na jesen ove godine po ceni od 90 miliona dolara.

Zatezanje odnosa Moskve i Vašingtona, primetno posebno nakon aneksije Krima 2014. godine, nije uticalo na svemirsku saradnju. Samo je jednom, u proleće 2014, Dimitrij Rogozin (tada vicepremijer, a sada šef Roskosmosa) pripretio da njegova zemlja neće više prevoziti američke astronaute na MSS. Ali od te pretnje nije bilo ništa.

Nedavno je i ruski predsednik Vladimir Putin u video-razgovoru sa posadom MSS hvalio "efikasno partnerstvo" Rusije i SAD.

- Postoji potpuna koordinacija sa Amerikancima - kaže i Marinjin, ali dodaje da to važi samo kada su u pitanju putovanja sa posadama i opsluživanje MSS. Sasvim je drukčije kada je u pitanju slanje satelita koji imaju komercijalni ili vojni karakter.

Sada je Rusija izgubila monopol koji je dugo držala kao jedina zemlja čije su letelice prevozile astronaute do MSS.

Sa izuzetkom letova sa posadom, Rusija je bila i ostala u daleko slabijoj poziciji od SAD, kaže stručnjak za svemirske letove Andrej Jonin. To će se, smatra, posebno videti sada kada su Amerikanci ponovo uspeli da pošalju astronaute na MSS.

- Tako je pala poslednja zavesa koja je skrivala (ruski) manjak motivacije i zaostalu tehnologiju. Vlada će shvatiti da je car go - navodi Jonin.

Ovaj stručnjak se nada da će Moskva iskoristiti povod da reformiše Roskosmos i bude jači takmac u osvajanju svemira.

Ruska svemirska agencija zarađivala je velike sume iskrcavanjem astronauta: sedište u Sojuzu koštalo je NASA-u oko 80 miliona dolara.

- Ako "SpejsEks" počne da preuzima sve američke astronaute, godišnji gubici bi mogli biti veći od 200 miliona dolara, što je znatan gubitak za budžet Roskosmosa od oko dve milijarde dolara - rekao je Jonin.

Šef Roskosmosa Dmitrij Rogozin objavio je da Rusija radi na smanjenju cene za 30%, ali je pitanje da li će i kada uspeti u tome.

- "SpejsEks" štedi novac koristeći jeftine motore i proizvodnju gotovo svih svojih delova. Da bi to učinila, Rusija bi morala da promeni svoj proizvodni proces - kaže on.

Druga opcija je sistem koji je predložio NASA-in administrator Džim Brajdenstin: za svakog Rusa koji bi se vozio u američkom svemirskom brodu jedan Amerikanac bi uzeo mesto u "Sojuzu".

Kad se podvuče crta, izgleda da saradnji polako dolazi kraj. SAD ponovo žele na Mesec, kao i Rusija. Moskva takođe planira sopstvenu svemirsku stanicu koja bi zamenila MSS. Jonin kaže da bi moglo biti izgubljeno "neprocenjivo iskustvo saradnje".

Ako nacije svaka za sebe osvajaju svemir, upozorava ovaj stručnjak, to će biti korak nazad i povratak u svemirsku trku iz šezdesetih godina. Ovog puta zanimljiviju - jer apetite imaju i Kinezi i Evropljani.

Nastavak na SrbijaDanas.com...