Izvor: RTS, 18.Avg.2018, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusku doktorku opčinila lepota Kopaonika
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan. Opčinjena prirodom, a pre svega ljudima, svake godine se vraćala, a pre dve u Srbiju se i preselila i otvorila biljnu apoteku. Podno Kopaonika, u selu Gočmanci, pronašla je i novi dom i ljubav.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Uz stado ovaca kao prava čobanica, sa livade bere ljubičice. Rusi ih koriste za lečenje kašlja.
"Ovde malo ko bere bilje, a dosta ima. Tu svaku biljku koju uzmete ona je lekovita", kaže Olga Kočigareva Nikolić.
U moć lekovitog bilja uverio se i njen suprug Desimir. Uz Olginu pomoć prvo je ozdravio, a potom u šestoj deceniji otkrio i isceljujuću snagu ljubavi.
"Nisam se nadao uopšte. Ja sam živeo kao vuk samotnjak, tako sam navikao. Donela je velike promene. Ona je htela ovde da imamo i guske i prepelice, plastenik, da sadimo baštu", kaže Desimir.
Cvetaju i njeni suncokreti podno planine, a biće i meda.
"Toliko je pažljiva i radna da nemam šta da kažem. Sve najbolje. Kada je ona došla preko devet gora i voda u moju kuću, da osvetli – Olga", priča njen svekar Bogdan Nikolić.
Na iznenađenje komšija, kojima i kao lekar rado pomaže, Olga se životu na selu brzo prilagodila.
"Ako neko dođe iz Moskve i kaže da je ovde lepo, verovatno da jeste, samo mi tu lepotu ne možemo da sagledamo pošto smo ovde rođeni i ovde živimo", kaže komšija Srećko Ivanović.
"Tamo je osnovno ili u putu ili na poslu. Ne vidiš život. Ne možeš tako izaći i pogledati recimo nebo, pogledati horizont, to nikao nije moguće. Ovde je odmor za dušu. Sada maštam da imam kozu, da budem kozarka", kaže Olga.
Iz Moskve u Gočmance, na raspust, stigla su i njena deca, Alja i Ivan i buduće komšije. Porodica Suđec.
"Došli su ovde, videli prirodu, zaljubili se i više ništa neće da vide. Ja im kažem idite tamo vidite Staru planinu, Zlatibor... Nećemo nigde, kažu – Gočmanci i to je to. Tačka", priča Olga.
U selu koje ima samo osam kuća, deveta će biti ruska. Nadaju se prva, ali ne i poslednja.
.jpg)
