Izvor: Sportske.net, 08.Jul.2018, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Park palih spomenika - Lekcija mnogima, evo kako Moskva poštuje svoju kulturu i istoriju (foto)
Pričati o kulturi i umetnosti u Moskvi je poput brojanja zrnaca peska u pustinji, ali jedno mesto je posebno simbolično...
Jutro posle eliminacije domaćina Rusije sa Svetskog prvenstva Moskva je dočekala u tmurnom raspoloženju i još tmurnijem vremenu. Sunce se do kasnog jutra nije ni pojavilo, a jaka kiša je neprestano padala skoro do samog podneva.
Ostaje nam da vidimo kako će ovaj Mundijal uticati na fudbalsku kulturu u Rusiji, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << li će išta promeniti kada je reprezentacija u pitanju, a ostaje nam i da vidimo koliko će interesovanje Moskovljana i Rusa opasti kada je u pitanju Svetsko prvenstvo koje broji svoje poslednje dane.
Ali, jedna stvar se ne menja, niti će se skoro promeniti, a verovatno i nikad dok god postoji Moskva - a to je ljubav ovog grada prema umetnosti i kulturi. Bar ako je suditi po ustanovama i muzejima.
Neko je nekad, negde rekao "Rusija ne mora da proizvede ništa više u umetnosti u sledećih 200 godina i opet će biti među vodećim zemljama u kulturi na svetu". Ovu tvrdnju je nemoguće izmeriti, niti staviti u bilo kakav smisleni koordinatni sistem, ali je činjenica da Moskvom, odnosno bar njenim širim centrom, apsolutno dominiraju kultura i umetnost.
Do pre par decenija govorilo se da je metro u Moskvi jeftin, a knjige još jeftinije, tako da "svi u metrou čitaju". U praksi to, naravno, nije tako, ali, sudeći po krajnje nenaučnom i anegdotalnom dokazu, deluje da u moskovskom metrou ljudi osetno više čtaju nego, na primer, u beogradskim autobusima ili metroima Madrida ili Londona. Ali, to je samo lični utisak.
Kultura i umetnost su, međutim, apsolutno sveprisutni. Probajte da igrate ovu igru: pomislite na nekog ruskog pisca, kompozitora, pesnika, slikara...a onda proverite da li ima svoj muzej negde u nekom velikom ruskom gradu. Možete popiti čašicu votke ako je odgovor potvrdan, i - nema na čemu.
Na brojne muzeje otprilike svim svojim velikanima treba dodati i istorijske muzeje posvećene mnogim bitkama i ratovima koje je ova zemlja vodila kroz vekove, a kojima, naravno, dominiraju ratovi protiv Napoleona i Drugi svetski rat. Nekih lidera i ideologa, kao što su Lenjin, Marks ili Engels se ne stide i oni imaju svoje spomenike u srcu grada.
Ali, pisanje o kulturi i umetnosti u Moskvi je megalomanski zadatak koji daleko prevazilazi uske formate putopisa. Razmislite samo o podatku da Državna dečija biblioteka ima više od 500.000 jedinica (dečijih knjiga, ali i naučnih radova iz polja dečije literature, pedagogije, psihologije) i postaće vam možda jasno do koje mere Rusija polaže na svoju umetnost, kulturu i identitet.
Opet, hodajući Moskvom skoro na svakom koraku naići ćete na neki spomenik ili neki muzej. Kao što smo rekli, to je preobiman zadatak, ali postoji jedno mesto koje na sjajan način oslikava odnos Rusije prema svojoj umetnosti, ali i prema svojoj prošlosti. To je popularno nazvani Park palih spomenika.
To mu nije pravi naziv, naravno, to je deo postavke pod otvorenim nebom odseka za modernu umetnost Tretjakovske galerije (u kojoj je trenutno postavka najpoznatijeg svetskog grafiti umetnika i političkog aktiviste Banksija, koja je otvorena pre više od mesec dana i za koju su i dalje ogromni redovi), na ruskom znane prosto kao MUZEON.
U njemu se nalaze brojni manji spomenici bitnim ljudima iz prošlosti Rusije i Sovjetskog saveza, poslednjih godina obogaćeni brojnim drugim spomenicima - od Pinokija do vrhovne šinto boginje Amaterasu.
Istorija MUZEON-a je, kao izgleda i sve u Moskvi, jako zanimljiva.
Na tom mestu, mnogo pre nego što je Petar veliki modernizovao Rusiju na temeljima prosvetiteljstva i od zaostalog Ruskog carstva napravio modernu i veliku silu, nalazila se prazna poljana. Legenda kaže da su Tatari sa Krima kada su dolazili po "harač" u Moskvu tu vezivali konje i napravili drvenu palatu u 16. veku. Njihovi konji su tu pasli travu, a po njima se navodno taj nasip zove Krimskaja.
Samo šest godina posle osnivanja SSSR, odnodno 1923. godine doneta je odluka da se na tom mestu, u strogom centru grada, izgradi Sveruska agrikulturna i industrijsko-zanatska izložba. Ona je tu postavljena sa posebnim paviljonima za strane postavke. Tu, odmah pored je do kraja 30-ih godina prošlog veka izgrađen i Krimski most, a postavljeni su i granitni nasipi Krimskaja i Puškinskaja.
Ubrzo je počeo Drugi svetski rat, a na tom mestu su skladišteni vojni materijali, kao i protivvazdušna odbrana. Posle rata, do kraja decenije, tu se nalazilo jedno veliko ništa, prazno polje na koje se zimi odlagao očišćeni sneg. Gradski oci predlagali su da se na tom mestu svašta izgradi - od Akademije nauka do mitskog Doma Sovjeta, ali je ministarka kulture Ekaterina Furceva sredinom šezdesetih prelomila - tu će se izgraditi Centralni dom umetnika, ogromni izložbeni prostor pod otvorenim nebom.
Park je slavu počeo da stiče osamdesetih godina prošlog veka, tokom Perestrojke, kada su se na tom mestu održavale izložbe Frensisa Bejkona, Janisa Kunelisa, Đorđa Morandija i drugih velikana, ali je svoj posebni "šmek" dobio oktobra 1991, po raspadu Sovjetskog Saveza.
Par meseci pre toga, Komunistička partija SSSR je zabranjena, a spomenici komunističkim herojima počeli su polako da bodu oči stanovnicima Moskve. Oni manji su skidani i premeštani u taj park, koji je januara 1992. i zvanično postao MUZEON.
U početku tu su se nalazile skulpture komunističkih velikana i vođa, ali su kasnije dodavane i mnoge druge, tako da su ove postale manjina. Park je podeljen u tematske celine, a 1995. dobio je i svoju sekciju posvećenu Drugom svetskom ratu, da bi 1998. dobio i oko 300 skulptura posvećenih žrtvama komunističke diktature.
U njemu možete naći, na primer, ogromni spomenik zgloglasnom, u Rusiji "kontroverznom", Feliksu Đeržinskom, osnivaču prve tajne policije SSSR-a, Čeke. Taj spomenik se nalazio na centralnom trgu Lubjanka, ali je posle premešten u park. Odmah u blizini je i vandalizovani mermerni spomenik Staljinu, a blizu su i Lenjin ili Brežnjev.
Ovaj mali izložbeni prostor pretrpeo je mnoge promene poslednjih godina. Početkom ove decenije je u pokušajima da se poboljša turizam u gradu potpuno promenjen izgled parka, koji je pretvoren u savremeni izložbeni prostor, a nedugo potom je potpuno pretvoren u pešačku zonu.
Sada se tu nalaze i moderne klupe, staze za bicikle i sveprisutne električne trotinete, moderni kafići i barovi, jedinstvena kombinacija flore i otvoreni bioskop.
Ako ikada budete posetili MUZEON (ovom prilikom vas podsećamo da vam od srca preporučujemo da što pre posetite Moskvu ako volite urbani turizam, štaviše, da je stavite na prvo mesto svojih lista), dok budete gledali te spomenike, možda ne bi bilo loše da u tom trenutku uporedite odnos Rusa prema svojoj prošlosti i naš odnos prema našoj prošlosti.
Kakva je da je, i uporedite je sa poslednjom rečenicom u opisu svake stare skulpture u Parku palih spomenika (grub prevod): "Ovaj rad je istorijski i kulturno značajan, pošto predstavlja memorijalni proizvod sovjetske ere, zasnovan na njenim idejama politike i ideologije".
U ostatku pogledajte još malo fotografija iz MUZEON-a koje vam mogu dočarati kako je biti na tom zaista jedinstvenom mestu.
Pogledaj vesti o: Fudbal
.jpg)
