Izvor: KMnovine.com, 24.Mar.2016, 07:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaži mi kaži kako da te zovem
Oni koji su od Crkve Hristove su oni koji su od Istine, a oni koji nisu od Istine, nisu ni od Crkve Hristove…
jer nam je rečeno da ne razdvajamo Hrišćanstvo po ljudima koji imaju Crkvena zvanja, nego po Istini i tačnosti njihove vere. Sv. Grigorije Palama
U prvu nedelju Velikog Posta, na dan koji se naziva Toržestvom (pobednom svetkovinom) Pravoslavlja (20.03.2016.godine), >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << nakon odslužene Svete Liturgije u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, pastvi se obratio Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, sa vrlo zanimljivim predlogom.Na dan kada se u sabornim hramovima svenarodno utvrđuje istinska vera i anatemišu jeresi, govoreći o hrišćanima drugih konfesija, predložio je da ih ne nazivamo jereticima: „Čim kažeš čoveku da je jeretik, prekidaš svaku mogućnost dijaloga sa njim, on prestaje da te sluša i postaje ti neprijatelj“. Po njegovom mišljenju takav obrazac ponašanja dovodi Pravoslavne u situaciju da se zatvore u svom okruženju, što oped vodi ka nekoj vrsti „getoizacije Pravoslavnih“, što je sasvim suprotno propovedanju Pravoslavlja- borbi za svaku ljudsku dušu.
Otuda ne čudi što patrijarh Kiril prilikom „susreta milenijuma“ na Kubi, poglavara rimokatoličke crkve nije nazvao jeretikom.
I ako je imao istorijsku priliku da se „bori za svaku ljudsku dušu, kako su to nekada činili Sveti Apostoli“, patrijarhova misija nije uspela. I pre i posle sastanka na Kubi, papa je jedno te isto- jeretik.
Tokom „susreta milenijuma“ držeći se principa lažne liberalne političke korektnosti nije jasno dao do znanja nepravoslavnom svetu da spasenje mogu tražiti jedinu u krilu Svete, Saborne i Apostolske Crkve- Pravoslavne Crkve.
Nasuprot tome, da se ne bi zamerio rimokatolicima (gde plućno krilo da izda?), snishodljivim stavom prema Vatikanu, odstupio je od učenja Svetih Apostola, a baš se na to učenje pozivao.
Ako se neki pretvaraju kao da ispovedaju zdravu veru, no opšte sa drugačije mislećima (sa jereticima), takve ako ni posle opomene ne prestanu, ne samo da ih ne treba imati u opštenju, nego ih ni braćom ne nazivati.
Sv. Vasilije Veliki
Podsećanja radi, nije patrijarh Kiril „izmislio toplu vodu“ vezano za nazivanje jeretika pravim imenom. Pre njega, učinio je to i mitropolit Ilarion (vidi ovde), 2010. godine, kada je uveo moratorijum na reč „jeres“, smatrajući je „uvredljivom“ i „pogrdnom“, a sve samo da bi ojačao svoje ekumenističke veze sa „sirotim“ jereticima.
Ako će se slediti teološka terminologija Svetih Otaca, sledeći korak će neminovno biti uvođenje moratorijuma na reč „Sin“?
Jeres odvaja svakog čoveka od Crkve.
Sedmi Vaseljenski Sabor
U iščekivanju Svepravoslavnog sabora na Kritu, kao dokaz da nesreća nikada ne ide sama, da slučajno ne bi ostao nedorečen, oglasio se i Vaseljenski patrijarh Vartolomej: „Razlikovati istinu od laži, između Pravoslavlja i jeresi nije uvek lako. Čak i jeretici veruju da su na putu istine i uvek će biti onih koji će ih tako okarakterisati, jer se ne slažu sa takvom tačkom gledišta“.
„Bez odluke Sabora“, nastavlja patrijarh Vartolomej, „razlikovanje Pravoslavlja i jeresi je nemoguće. Sve dogme Crkve i njenih Svetih kanona nose pečat sabornosti. Pravoslavna crkva je uvek naglašavala ovaj eklisiološki princip, i verno ga primenjuje. Isti taj princip opstajao je vekovima i na ekumenskom i na pravoslavnom nivou, ali je prekinut već duže vreme iz istorijskih razloga.“
Oni koji se nalaze van Crkve (jeretici), mogli bi se spasiti samo u slučaju da se spasao neko od onih koji su se nalazili van Nojevog kovčega.
Sv. Kiprijan
Kome je upućeno ovo uporno insistiranje na sabornosti, kao odrednicom budućeg života Crkve? Da nije to odgovor Vaseljenskog patrijarha Dokumentu RPC, koji je stavio tačku na pitanje primata nazivajući ga „počasnim“ i „od ljudi datim“?
Pojednostavljeno, po pitanju sabornosti, Moskva nema pravo da deli „lekcije“ Konstantinopolju.
Vartolomej priznaje da „svet čeka da čuje glas Pravoslavne crkve“ na mnoga goruća pitanja koja se tiču današnjeg čoveka. Međutim, on smatra da je neophodno za Pravoslavnu crkvu da prvo „sredi stvari“ u svojoj kući. Prva prilika za tako nešto, po njemu je, Svepravoslavni sabor na Kritu, i veruje da će uz volju Božju, ubrzo nakon ovog najavljenog uslediti i drugi sabori.
Između dela koja su se pokazivala, sam Bog zna koje su velike jeresi bile, bilo je nekad i arijanstvo, a sada je papizam.Ali, i ova poslednja kao i ona prva, koja je već sasvim iščezla iako je do sada u snazi, neće nikada nadvladati, nego će proći i nestati, i “ glas nebeski objavi o njemu: pobeđen je „ (Otk 12:10). (iz Okružne Poslanice Istočnih Patrijaraha iz 1848. godine protiv Poslanice pape Pija IX upućene Istočnim hrišćanima, 6. januara 1848. godine)
Izvor http://www.blagogon.ru/ , www.lastampa.it
Pripremila ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni“
.jpg)
