Izvor: Vaseljenska TV, 14.Mar.2018, 12:01

Cilj SAD — destabilizacija Centralne Azije i prelivanje krize na Rusiju

Moskva – U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, specijalni predstavnik predsednika Rusije za Avganistan i direktor Drugog departmana Azije u okviru Ministarstva spoljnih poslova RF Zamir Kabulov govori o rezultatima drugog sastanka Kabulskog procesa, razlozima prisustva SAD u toj zemlji, narkoticima i zašto se prećutkuju razlozi letova nepoznatih vazduhoplova.
U prestonici Avganistana ovih dana je završen sastanak „Kabulskog procesa“, na kojem je delegacija te zemlje predložila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vaseljenska TV << da se talibanskom pokretu prizna status političke grupe. Taj predlog su podržali ostali učesnici konferencije. Kako ocenjujete perspektive inicijative avganistanskih vlasti? 
Na „Kabulski proces“ gledamo kao na jedan od elemenata u potrazi za kolektivnim rešenjem problema regulisanja avganistanske krize. Međunarodna zajednica je poslala signal podrške talibanima za održavanje dijaloga sa avganistanskim vlastima radi rešavanja krize. Talibani su ignorisali nedavni sastanak u okviru „Kabulskog procesa“ u avganistanskoj prestonici, insistirajući na direktnim pregovorima sa SAD.
Nažalost, postojanje velikog broja različitih pregovaračkih platformi i formata za rešavanje avganistanskog konflikta nije suštinski uticalo na to talibani zaista učestvuju u mirovnim pregovorima.
Jedna od najosetljivijih i tema od vitalnog značaja za Moskvu u vezi sa Avganistanom je netransparentnost i veoma agresivna politika SAD u toj zemlji. Gde su po Vašem mišljenju slabe tačke i greške američke strategije u SAD?
Sudeći prema protivrečnim izjavama trenutnih predstavnika političkog i vojnog rukovodstva SAD, oni još nisu formirali konsolidovanu političku liniju u odnosu na Avganistan. U Vašingtonu još ne mogu da prihvate da ne postoji jednostavno i isključivo vojno rešenje avganistanskog konflikta, kao i da primenjujući samo silu, očigledno gube bitku sa talibanima. Amerikanci sprovode vojne akcije radi rešavanja konflikta u Avganistanu već 17 godina, a za to vreme se situacija u zemlji drastično pogoršala. U novoj strategiji u vezi sa Avganistanom prednost se daje snažnom pritisku na oružanu opoziciju, što samo svedoči o nastavku politike prethodne administracije, koja je i dovela do eskalacije oružanog konflikta.
Avganistan i druge zemlje u okruženju stalno postavljaju pitanje u vezi sa rokovima, parametrima i stvarnim razlozima vojnog prisustva SAD. Nedostatak transparentnosti i ne uzimanje u obzir interesa susednih država izaziva ozbiljno nezadovoljstvo i vodi ka gubitku poverenja.
U decembru 2017. godine UN su objavile izveštaj gde se govori da je u Avganistanu zabeležen rekordni rast proizvodnje narkotika, odnosno maka i opijata. Da li NATO i SAD preduzimaju neke mere u borbi protiv proizvodnje narkotika u Avganistanu i koliko su ti koraci efikasni?
SAD su obnovile svoju borbu protiv proizvodnje narkotika i opijata u Avganistanu u decembru 2017. godine tako što su bombardovale 25 narkolaboratorija u provinciji Gilmend. Istovremeno avganistanske snage bezbednosti su izvele dve racije tokom kojih je zaplenjeno 5 tona sirovih opijata i više od 2 tone heroina gotovog za upotrebu. Međutim, efikasnost tih mera je izazvala sumnje čak i kod zapadnih eksperata. Mi smatramo da će uprkos sumnjama u te akcije i taj vid borbe, njihovo delovanje biti nastavljeno.
U izveštaju UN koji ste pomenuli se govori da je 2017. godine zabeležen rekordni rast proizvodnje opijata u Avganistanu od čak 88 odsto, odnosno devet hiljada tona.
Rusija mnogo doprinosi borbi protiv proizvodnje i rasturanja narkotika iz Avganistana. Svoje aktivnosti Rusija sprovodi kroz programe UN, koje Moskva značajno finansira.
Takođe, Rusija realizuje i finansira projekte u resornim obrazovnim ustanovama za pripadnike Oružanih snaga i narkopolicije Avganistana. Od 2010. godine više od 900 pripadnika organa reda je prošlo profesionalnu obuku u RF.
Mnogo je sumnji u vezi sa pravim razlozima prisustva vojske SAD u Avganistanu. Nije tajna da mnogi misle da Amerikanci nisu tu kako bi obezbedili uspostavljanje mira, već radi sopstvene koristi (eksploatacija retkih ruda, narkobiznis i slično). Na tu temu je za Sputnjik anonimno govorio poslanik Parlamenta Avganistana iz provincije Gilmend. Imate li Vi neke podatke na tu temu?
Mi smatramo da su SAD vojno prisutne u Avganistanu najpre kako bi kontrolisale političke procese i uticale na njih u susednim državama i kako bi projektovale svoju moć na regionalne konkurente, u prvom redu na Kinu, Rusiju i Iran. Ako se pomno prate koraci SAD u regionu, jasno je da one rade na destabilizaciji situacije u Centralnoj Aziji, kako bi se krize mogle lako preneti na RF. A potom bi se SAD našle kao jedina snaga koja može da zaštiti od potencijalnih opasnosti u regionu.
Nemamo konkretne podatke o tome da SAD rade na nelegalnom prisvajanju prirodnih bogatstava, ali znamo da to rade pripadnici DAEŠ-a i različite lokalne terorističke grupe.
Ministar diplomatije RF Sergej Lavrov je od američkih kolega tražio objašnjenje o razlozima i prirodi letova različitih vazduhoplova, odnosno helikoptera bez oznaka. Zašto američka strana do sada nije dala odgovore na tu temu?
NATO i Oružane snage Avganistana su zabeležile letove različitih vazduhoplova u regionima gde se kreću teroristi. Razlog prećutkivanja se očigledno krije u nameri SAD da sakrije zamisli i stvarne planove svog vojnog resora. Sva naša pitanja upućena američkim kolegama ostaju bez odgovora.
Sputnik.rs
The post Cilj SAD — destabilizacija Centralne Azije i prelivanje krize na Rusiju appeared first on Vaseljenska TV.

Nastavak na Vaseljenska TV...






 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vaseljenska TV. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vaseljenska TV. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.