Izvor: Press, 27.Nov.2013, 17:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krister Asp: Preko Miškovića pratimo funkcionisanje pravosuđa u Srbiji

Funkcionisanje srpskog pravosuđa od velike je važnosti u pregovorima Beograda s Evropskom unijom, pa su zato predstavnici švedske ambasade, bez ičijeg poziva, prisustvovali suđenju protiv vlasnika Delte Miroslava Miškovića, izjavio je u intervjuu za Nedeljnik, ambasador Švedskeu Srbiji Krister Asp. 

"Važno je za državu članicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << EU da zna više o pravosudnom sistemu države koja treba da postane član. Funkcionisanje pravosuđa biće od velike važnosti u pregovorima. Ovaj konkretni slučaj je važan zbog više razloga. Važan je zato što obuhvata još jednu temu koja će se obrađivati u pregovorima, pre svega kako se Srbija nosi s borbom protiv korupcije. To je nešto što ne radimo samo u Srbiji. Bio sam ambasador u Turskoj, i dešavalo se često da tamo pratimo lokalna suđenja", naveo je Asp.
Da li ste formirali neke utiske o procesu?
Ne. Interesantno je da vidimo kako će slučaj teći, kako će biti izloženi slučajevi, za utiske će biti potrebno neko vreme. Nije na švedskoj ambasadi da donosi procene. To je posao za sud.
Koliko ste zadovoljni efektima predstave koja promoviše borbu protiv nasilja nad ženama? Zašto Švedska troši toliko energije i sredstava na pitanja ljudskih prava?
Celokupni korpus ljudskih prava veoma je važan segment švedskih vrednosti. Ljudska prava su takođe važan aspekt spoljne politike Švedske. To znači da gde god da smo u svetu, mi uvek promovišemo ljudska prava. Posebno treba naglasati pitanje nasilja nad ženama. Sad smo se fokusirali na ovo pitanje jer je 25. novembra počela međunarodna kampanja, lansirana baš na taj dan koji se obeležava kao Međunarodni dan za eliminaciju nasilja nad ženama. U pozorišnoj predstavi "Sedam", sedam žena iz različitih delova sveta govori o svojim iskustvima sa nasiljem nad ženama. Predstava je vrlo uspešna, prikazana je u dvadeset sedam zemalja. Više od 20.000 ljudi je do sada videlo predstavu. U svakoj zemlji sedam žena, vrlo često ugledne osobe iz političkog i javnog života, izlaze na scenu i čitaju o svojim iskustvima. To je dijalog između žena koje dolaze iz različitih delova sveta. U Srbiji smo postavili predstavu pre godinu dana i reakcije su vrlo dobre. Ideja nam je bila da otpočnemo debatu, da se osvetle ti problemi. Jer, ako ne govorite o tim problemima, teško ćete se s njima suočiti. A taj problem postoji u svakoj zemlji na svetu. U Švedskoj, u Srbiji, to je globalni problem.
Kako biste ocenili ljudska prava u Srbiji?
Zakoni su solidni. Nekad bismo voleli da vidimo i malo više kad je u pitanju primena tih zakona. Ljudska prava su značajan deo pregovora o članstvu koji će početi u decembru ili januaru. Kad pregovori počnu, fokusiraćemo se na pitanja pravosuđa i osnovnih prava, koja uključuju i pitanja ljudskih prava. Kad kažem da su ljudska prava kamen temeljac u švedskoj spoljnoj politici, isto važi i za EU. Vreme je da počnemo da razgovoaramo o tim pitanjima. Kad Srbija postane punopravni član, moraće da primenjuje zakone na isti način kako se to radi u EU.
Učestvovali ste u procesu pristupanja Švedske EU. Pitam vas kao eksperta, a ne kao ambasadora: Da li postoji nešto što srpska vlada ne čini, a što biste vi na nihovom mestu učinili da ste - hipotetički - odgovorni za proces evropskih integracija Srbije?
Iskreno govoreći, ne. Mi smo pregovarali pre petnaest godina, a danas postoje pitanja koja su važna u ovom procesu, a koje nisu bila na dnevnom redu tada. Kad pogledam Srbiju, vidim zemlju koja je više nego spremna da otpočne pregovore o članstvu. Srbija ima kapacitet za tako složen proces, mislim da imate kompetenciju i da su ispunjeni svi neophodni kriterijumi. Pregovori su suštinski već počeli, pošto smo otpočeli takozvani "skrining" proces, a prvi sastanci su prošli iznad očekivanja Evropske komisije. To je dokaz moje tvrdnje da je Srbija apsolutno spremna za formalni početak pregovora. Postavljeni su kriterijumi oko dobrosusedskih odnosa, što se naravno odnosi na dijalog Beograda i Prištine. Ova vlada jasno je pokazala da je spremna da preuzme veoma teške i osetljive odluke u cilju da Srbiju povede na put članstva u EU.
Jednom ste rekli da je nerazumno očekivati da će Srbija priznati Kosovo. Da li i dalje u to verujete?
Da. Nerazumno je to tražiti od Srbije, jer imamo pet država koje nisu priznale Kosovo. Kako EU može tražiti od Srbije da prizna Kosovo, ako neke od država članica nisu priznale Kosovo?
A ako se ta okolnost promeni i te članice priznaju Kosovo?
Jedina stvar koja će se tražiti jeste da Srbija održava dobrosusedske odnose s Kosovom.
Verovatno znate da postoji strah da je proces pridruženja EU jednak procesu gubitka nacionalnog identiteta. Da li se vi danas osećate više Šveđaninom ili Evropljaninom?
Danas se osećam Šveđaninom jednako kao što sam se osećao pre ulaska svoje zemlje u EU. Čuo sam mnogo puta za te srahove, ne samo u Srbiji. Moj odgovor na to je da ako pitate Francuza, da li se on oseća manje Francuzom nego u vreme kad nije postojala EU, on neće razumeti o čemu pričate. Ali, to jeste važno pitanje. Snaga EU jeste upravo u jedinstvu različitih kultura i tradicija, i bliskoj saradnji država članica koje čuvaju svoje vrednosti. To nas čini snažnijim.
Da li ste čuli vic da će se EU verovatno raspasti dok Srbija postane njen član?
Prolazimo kroz krizne situacije u EU i tako je oduvek bilo. I posle svake krize EU je izlazila još jača. Kad sam jednom davno bio na službi u Vašingtonu, sećam se da je Vašington post imao naslov da samo dani dele EU od kolapsa. Ne sećam se tačno koji je problem tada bio, nešto oko poljoprivrednih propisa, ali je problem ubrzo rešen, a EU je izašla jača.
Kad pominjete Vašington post, nedavno je isti list povodom Obamine posete Švedskoj objavio da je to dobar potez, jer Švedska zna da se bori protiv krize?
Mislim da bi u mojoj zemlji bili prilično zadovoljni ako mogu nešto da nauče američkog predsednika (smeh).
Znate li za simbolično značenje "švedskog standarda" u Srbiji?
Ne znam kako vi to tačno doživljavate, ali znam koji su naši standardi i koncept života. U Srbiji to predstavlja paradigmu dobrog života i države koja brine o građanima. Čak je i Milošević krajem osamdesetih obećavao građanima "švedski standard"...
Da li je Švedska zaista tako lepo mesto za život?
Švedska je dobro mesto za život u mnogo aspekata. Imali smo i tu sreću da nismo učestvovali u ratovima dvesta godina. Bili smo u mogućnosti da gradimo naše društvo u miru, i da obezbedimo ekonomske standarde koji su neophodni da se izgrade i socijalni standardi. Svesni smo činjenice da smo imali tu sreću, i zato osećamo potrebu da podelimo iskustva kad je reč o izgradnji društva visokog životnog standarda. To ne znači da je moja zemlja našla savršena rešenja za ekonomske i socijalne probleme, jer to uvek može da se unapredi.
Da li je "država blagostanja", kao što kažu mnogi zapadni ekonomisti, prevaziđen koncept?
Mi i dalje veoma verujemo u koncept države blagostanja. Verujemo da država treba da omogući uslove za održivu ekonomiju koja je presudno važna za ono što država mora da obezbedi u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalnih davanja za ljude koji nisu imali toliko sreće u životu. Pitanje države blagostanja i dalje je veoma živo u mojoj državi, kao što je bilo i prethodnih pedeset ili osamdeset godina.
Šta je najimpresivniji simbol Švedske: IKEA, Volvo, Tetrapak, životni standard ili Zlatan Ibrahimović?
Teško pitanje. Zlatan Ibrahimović je značajna ličnost za Švedsku. Ne bih voleo da kažem da postoji jedan najvažniji simbol moje zemlje. Verujem da svaka zemlja treba da ima više simbola. Jedan od naših simbola jesu globalne kompanije koje ne samo što pomažu izgradnji društva u našoj zemlji, nego i u drugim zemljama u kojima posluju.
Tokom devedesetih mnoge švedske diplomate su učestvovale u pregovorima tokom jugoslovenske krize, a veliki broj izbeglica je, između ostalog, utočište našao u Švedskoj. Možemo li, onda, da kažemo da vam je Balkan zadao dosta problema devedesetih, ali da vam je dao i Ibrahimovića?
Tokom ratova devedesetih imali smo veliku stopu imigracije s Balkana. To su ljudi koji su došli i pomogli nam u izgradnji naše zemlje, radili su u našim fabrikama, učestvovali u našoj ekonomiji. Tokom ratova, osećamo da je naša obaveza da pomognemo ljudima u nevolji. Tokom istorije ljudi iz raznih krajeva Evrope i sveta dolazili su u našu zemlju i pomagali našem društvu, donošenjem novih ideja i novim pogledima na život. Mi danas imamo veliki udeo stanovništva inostranog porekla, i mi njih vidimo kao našu prednost, a ne kao teret.
Pitanje dolaska stranih investitora u Srbiju, u našoj javnosti često se navodi kao jedno od najvažnijih, a švedska IKEA je upravo simbol kompanije koja uvek dolazi, a nikako da dođe. Kako biste ocenili ekonomsku saradnju svoje zemlje i Srbije?
IKEA je odlučna da investira u Srbiju, i očekujemo da će se to sprovesti veoma skoro. Postoji snažna podrška srpske vlade, i očekujem da ćete videti IKEA-u u Srbiji do kraja naredne godine. Često je potrebno mnogo vremena da strana kompanija ovde pokrene poslovanje, jer postoje zakoni koji ne postoje u drugim zemljama, što otežava dolazak investitora, a tu je i problem korupcije. Čini mi se da je sadašnja vlada odlučna da omogući stranim investitorima dolazak u Srbiju i da sprovede borbu protiv korupcije. I to je svakako dobar signal za strane investitore.

Nastavak na Press...