Izvor: RTS, 25.Nov.2018, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svečana akademija povodom prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

Vek od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji obeležen je svečanom akademijom u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, otkrivanjem spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću i otvaranjem Muzeja prisajedinjenja.
Nizom događaja u Novom Sadu obeležena je stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Svečana akademija u Srpskom narodnom pozorištu počela je intoniranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << himne "Bože pravde", a okupljenima su se obratili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Zajednički su nastupili – Vojvođanski simfonijski orkestar, Beogradska filharmonija i Hor Opere Srpskog narodnog pozorišta.
Vučić je poručio da moramo da se oslobodimo zabluda da možemo da objedinimo sve teritorije na kojima žive Srbi ali da istovremeno moramo da čuvamo jedinstvo Srba. 
"Gubili smo u protekle tri i četiri decenije, mnogo. Srbija je ponovo počela da pobeđuje i u odbrani i zaštiti nacionalnih intersa, ali i u razvoju zemlje", naglasio je predsednik.
Kada su to naši preci mogli pre 100 godina, rekao je Vučić, možemo i mi, a moći će i naša deca.
Naglasio je da u neodgovornom svetu današnjice, svetu interesa, velikih i malih, mogu da prežive samo oni koji imaju čvrsto korenje kakve Srbija ima u svojoj Vojvodini, jer samo iz njega može da izraste drvo slobode koje nijedan vetar ne može da obori, i koje neće davati krvave plodove.
"Prisajedinjenje je ostvaren istorijski san, sanjan neprekidno, o srpskom jedinstvu, baš kako je ispevano u himni Svetom Savi. Taj san ostvarivan je kroz neprekidnu borbu i stradanje Telekije, patrijarha Rajačića, vojvode Šupljikca, mitrpoplita Stratimirovića, Svetozara Miletića do Jaše Tomića... svih snevača tog velikog sna, kojima je Zmaj posvetio najznačajniju pesmu - 'Svetle grobove'", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, "posle mnogo pogrešnih snova, miliona žrtava u ratovima, posle izbeglištva, posle loših odluka i politika, podela u ideologijama u koje smo slepo verovali, kada smo rasejani po Balkanu, danas imamo osećaj celine, osećaj Srbije kao centralne tačke oslonca i ukus slobode, potreban kao retko kada u istoriji".
Zato, zbog činjenice da smo sami sebe u istoriji mnogo puta "sahranjivali", moramo da pronađemo način, za sebe i druge, na koji ćemo biti svoji na svome, a bez ratova, bez kapi krvi i svog tog užasa u kojem smo često učestvovali, ubeđeni da samo kroz smrt možemo da pobedimo. 
"Moramo da se oslobodimo teških zabluda da možemo da objedinimo sve teritorije na kojima živi naš narod, ali moramo i da sačuvamo jedinstvo našeg naroda, jezik i kulturu. Mi Srbi gde god da živimo imamo jednu istu srpsku košulju, govorio je Jaša Tomić", rekao je predsednik.
Velika skupština pokazala pravi put
Istakao je da moramo da idemo u budućost, i da je to pravi put pokazala Velika skupština pre 100 godina.

Ocenio je da je današnji dan pre sto godina bio jedan od najvažnijih u istoriji Srbije, kada su veliki ljudi stvarali velika dela, a srce i pamet jedinstveno odgovorilo na isti način.
Podsetio je da je posle raspada Austrougarske monarhije Velika narodna skupština Slovena proglasila otcepljenje od Ugraske i prisajedinjenje sa Srbijom, kao i da je dan ranije skupština Srema donela istovetnu odluku.
"Tako su težnje srpskog naroda i borba za ostavrivanje nacionalnih prava postali stvarnost", rekao je Vučić podsećajući da smo ovog meseca obeležili stogodišnjisu oslobađanja otadžbine, Beograda i svih drugih gradova gde su živeli pripadnici južnoslovenskih naroda.
"Imajući to u vidu jesen pre sto godina je razdoblje naših najvećih uspeha i trenutak kojim smo učinili najveći momenat moderne srpske istorije. Krunisali viševekovne borbu. Taj jedan dan 771 poslanik doneo je jednu odluku, sažmali su sve što su želeli – jedan narod od dolaska na ove prostore od prvog Sremca kojeg je Sveti Sava postavio kao naslednika", rekao je predsednik.
 
Veliki doprinos Vojvodine u Velikom ratu
Podsetivši na istorijske podatke, dve velike seobe, vojne granice, srpsko vojvodstvo, do uklanjanja slika Franje Josifa koji je izdao srpske graničare, rekao je da je neprekidno rasla težnja za prisajedinjenja.

"Srbija je, po modernim idejama zakoračila, tada daleko ispred svih drugih i pobedama u Balkanskim ratovima podigla moral i preuzela ulogu slavenskog Pijemonta, a preseljenje Matice Srpske u Novi Sad bio je važan trenutak", rekao je dalje predsednik dodajući da je ono što je u Pešti započeo Jovan Hadžić postao moćni politički instrument.
Podsetio je i na odluku Velike skupštine da nesrpskim i neslovenskim narodima koji ostaju u našim granicama obezbedi sva prava. Ukazao je i na veliki doprinos koji je dala Vojvodina u Velikom ratu, podsećajući da su vojvođanski Srbi sačinjavali najveći broj srpske dobrovoljačke divizije.
Istakao je da smo danas ponosni na mađarsku braću, na srpsko-mađarsko prijateljstvo, jer Srbi i Mađari u istoriji nikada nisu bili bliži.
Obratio se i predstavnicima Republike Srpske koji su prisustvovali svečanoj akadamiji –predsednici Željki Cvijanović i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, rekavši da Srbima niko ne može oduzeti pripadnost istom rodu niti isti jezik, niko ne može da zabrani radost zbog otvorene škole...
"Neka je večna slava onima koji prisajedinili Vojvodinu Srbiji. Vojvodina je Srbija, tako će uvek i biti. Živela Srbija", zaključio je Vučić.
Mirović: Pokrajina čvrsto srasla s drugim delovima matice 
Igor Mirović je poručio da je mnogo dezintegracionih sila pokušavalo da Vojvodinu i u proteklih 100 godina odvoji od Srbije, ali se pokazalo da je to uzalud. Istakao je da je pokrajina čvrsto srasla s drugim delovima svoje matice, te da i dalje postoji i u budućnost gleda jedino i isključivo kao neodvojivi deo Republike Srbije. 

Podsetivši na tekst odluke o prisajedinjenju 1918. koji glasi: "Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja jemči slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu, ne samo Srbima, već i svim slovenskim i neslovenskim narodima koji sa nama žive", Mirović je rekao da je ta odluka, koju je jednoglasno usvojilo 757 poslanika, Srba, Bunjevaca, Mađara, Rusina..., na Velikoj narodnoj skupštini održanoj u Novom Sadu 1918. godine na današnji dan, definitivno preusmerila tok istorije na ovim prostorima.
Ukazao je da je ta jedna rečenica bila sveobuhvatan politički program i proglas o načelima koja su vodila velike ljude, koji su donosili velikeo odluke – načela slobode, ravnopravnosti, zajedništva i prosperiteta za sve.
"Sloboda koja je tada stigla nije bila samo rezultat pobedonosnog hoda srpske vojske ovenčane slavom pobednika i pravednika u Velikom ratu. Njena veličanstvena pobeda i velike žrtve samo su stvorile političke uslove za demokratsku sublimaciju duge viševekovne borbe, takođe plaćene velikim žrtvama, borbe čiji simbol je bio i ostao Svetozar Miletić", rekao je Mirović.
Ističe da se zato 25. novembar 1918. godine može označiti kao dan u kojima su se ostvarili snovi.
"Danas kada obeležavamo 100 godina od odluke o prisajedinjenju, za mene ključno pitanje glasi da li je vek koji je prošao potvrdio ispravnost i, što je još važnije, ostvarenje načela u toj odluci sažete. Duboko verujem da jeste, sloboda koja je tada izvojevana prolazila je kroz ogromna iskušenja, ali je sačuvana i kao realni okvir u kojem mogu da se ostvare i druga načela", naveo je Mirović i istakao da iskušenja nije bilo lišeno ni načelo zajedništva.
Istakao je da je načelo ravnopravnosti potvrđeno u skladu nacionalnih, profesionalnih i kulturoloških različitosti koje u pokrajini vladaju i danas, iz čega je prirodno proisteklo i načelo prosperiteta.
"Upravo je u Srbiji Vojvodina svoju privredu, ekonomiju uopšte, izdigla na nezamisliv nivo, a novosadski Univerzitet postao je obrazovna institucija relevantna u globalnim okvirima", dodao je Mirović.
Dodik: Želim da saradnja bude još veća 
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je na akademiji da je na Aranđelovdan pre 100 godina srpska vojska oslobodila Banjaluku, donela slobodu i da su sve opštine banjalučke regije i njih 12 uz Drinu tražile prisajedinjenje Srbiji.

"Nažalost, malo poznata činjenica, ali i nerealizovan zahtev. Mi tako i danas gledamo u Srbiju, jer je to naša zemlja, jer je snaga Srbije i njeno jedinstvo naš ponos", poručio je Dodik.
Kao političar i predsedavajući Predsendištva BiH, poručio je da treba očuvati regionalnu stabilnost, Dejtonski sporazum i uvažavati međunarodni konktekst.
"Sada ću malo kao Srbin. Žao mi je što nismo zajedno, žao mi je što te 1918. nismo i mi bili u istom ovom poduhvatu, nacionalnom i narodnom. Odupreli smo se mnogo čemu. Ja sam Srbin nisam bosanski Srbin. Ja sam Srbin pripadam srpskom narodu. Tako se osećam i verujem da nikoga ne vređa", istakao je Dodik.
"Želimo da saradnja i moje Srbije i Republike Srpske i srpskog naroda bude još veća", poručio je Dodik i zahvalio predsediku Srbije Aleksandru Vučiću na tome što je odlučeno da se važni datumi iz naše istorije obeležvaju zajednički.
"Danas Republika Srpska i Srbija sarađuju i ovo je najviši maksimum koji smo postigli od postanka RS", rekao je Dodik.
Današnji datum je, navodi, u Vojvodini, datum ponosa.
"Isto tako i nama, ali isto tako i malo sete i tuge zašto smo mi negde vani na nekoj drugoj strani", rekao je Dodik.

Nastavak na RTS...

NoviMagazin.rs: Održana svečana akademija povodom 100. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji